Има једна ствар у вези са Западом која се ретко где појављује у дискурсу а мени делује јако релевантно.
Преовлађује утисак да људи на Западу како домицилни, тако и имигранти верују да су домицилни помогли имигрантима дајући им део своје коре хлеба и уточиште од њихових заосталих друштава у којима нису могли да се наплате/остваре/изразе

Deo intervjua koji je Keti Halper (Katie Halper) za svoj podkast uradila sa Miko Peledom (Miko Peled), autorom knjige „Generalov sin" nekoliko dana nakon 7. oktobra. Intervju je važan između ostalog i zato što mapira strukturno slepilo većeg dela zapadne medijske (i političke) sfere za obim i složenost izraelsko-palestinskog sukoba a kroz koji se ne mnogo načina prelamaju i strukturna slepila iste sfere za ključne globalne odnose i konflikte XX i XXI veka. U fokusu ovog dela intervjua je lokalna, bliskoistočno ili zapadnoazijska varijanta samoizabranog i pažljivo negovanog strukturna

To je ime „tražim pomilovanje iako vam ga ne bih dao". To je ime sudije koji stanovnicima Vranića kaže da im ne može dozvoliti da prisustvuju procesu za rehabilitaciju „jer to nije parnični proces". To je ime bacanja zaklanih muslimanskih žena, dece i staraca u Drinu, Lim. To je ime osobe kojoj se preko kurira šalju hvalisanja o takvim delima. To je ime svih četničkih ugovora sklopljenih sa NDH, svih toplih pohvala u izveštajima nemačkih oficira, svog provijanta i naredbi uručenih od italijanskih fašista.

To je ime poslanik SPSa koji je samo skulptura poslanika SPSa.

Panafrički pokret protivi se vojnim intervencijama ali ne meša uzroke i posledice

Prepričan intervju profesora Horacija Kembela (Horace Kempbell) sa Sirakuza Univerziteta na Democracy Now, poznatoj američkoj nezavisnoj novinarskoj Internet platformi. Da bi objasnio aktuelnu situaciju u Nigeru, Sahelu i celoj Zapadnoj Africi široj publici, profesor mora „da nacrta" elementarne ekonomske-istorijske procese i odnose kolonijalizma, neokolonijalizma i militarizma u Zapadnoj ali i celoj Africi, koji su obično slabo poznati, relativizovani a najčešće ignorisani

Izložba "Lavirint 90-ih", prostor Miljenko Dereta  

Ono što je uopšte poznato, nije zbog toga što je poznato takođe i saznato...

(G.F.W. Hegel, Fenomenologija duha)

Večite devedesete dobile su i svoj muzej. Trenutno se nalazi se u lavirintu. U lavirintu, za razliku od maze-a, nema mnogo izbora, mnogo traganja i otkrivanja a pogotovu nema izbora oko cilja ulaska u lavirint i izlaska iz lavirinta. Cilj je dolazak do njegovog centra a izlazi se na istom mestu gde se ulazi. Put do centra i natrag do izlaza/ulaza

Izgleda da su za marketare svih boja i uzrasta stigla neka bolja i berićetnija vremena. Jer konačno je, po svoj prilici, došao kraj svim onim bezličnim ispitivanjima javnog mnjenja, prelistavanjima hiljada krajnje neinspirativnih anketnih listića, beskrajnim preturanjima po terabajtima korisničkih podataka skupljenih po društvenim mrežama i reklamnim banerima rasutim po internetu, ili, daleko bilo, organizaciji neretko prilično neinformativnih fokus grupa. Naime, klasičan marekting izgleda da već uveliko ustupa mesto jednoj potpuno novoj disciplini - neuromarketingu. 

SCO završen. Iran primljen, mnogi u redu, dok ...

... u post-scriptum maniru i Turska izražava želju da se pridruži (sitna modalna šalica: neko vreme je SCO, iz milošte, nazivan „Azijski NATO". Naš-domaći NATO nema formalne klauzule na temu većine višestrukih udruživanja, al lahki Erdogan je na putu za Vašington. Ovo nije baš small deal pošto su ga uvek nasmejani najbolji prijatelji s one strane okeana pokušali skratiti za glavu onomad kad je, jelte, postao blago neposlušan (nema nagrade za one što znaju ko ga je spasio).

Vreme je interesantno, kolektivni zapad i dalje mamuza mrtvog konja u pokušaju da zadrži hegemoniju, koju je već neko vreme izgubio, ali to u kvantnom svetu nije uvek očigledno, posebno ako se ne posmatra sa petoro urokljivih očiju (aluzija na „..The Five Eyes (FVEY) is an intelligence alliance comprising Australia, Canada, New Zealand, the United Kingdom, and the United States..." pa njihovo da-samo-australija-skucka-nešto-nuklearnih-podmornica trudbeneštvo).

                  Zadovoljstvo mi je da ugostim našu blogokoleginicu Kristinu, neumornog borca protiv najrazličitijih problema u našem društvu.

                 Skorašnji protesti radnika Zastave, ups, Fijata, prošli bi za mene nezapaženo da se slučajno tata nije obreo na Novom Beogradu i zapao u gužvu. Tako sam saznala da su došli do Beograda.

                Nekako sam se sa početkom leta već navikla na te proteste malinara, čeličane Smederevo u nekim sekvencama i naravno fabrike za automobile u Kragujevcu.