Ili, što neko reče: „Nikad ne dozvoli da dobra kriza propadne uzalud". Jer, teško je uopšte i zamisliti da neko u vremenima kada se većina bori za život, ili bar za puko preživljavanje, razmišlja o tome kako da se obogati. Ali, brojevi neumitno (da ne kažem eonima) govore suprotno. Doduše, za slučaj najvećeg ikada do sada zabeleženog transfera bogatstva ne treba kopati preterano daleko u prošlost, jer, to se dešava upravo sada. 

Puno je ljudi kojima je svaki dinar zaovar, a kamo li sto evra. Obećanje države, uskorašnja isplata... Taj finansijski potez je za pohvalu, ako se gleda samo onako, na prvu loptu, bez ikakve analize, jer puno je onih kojima će ova suma istinski pomoći. Kako su tolika sredstva namaknuta i čija su u suštini, kakve će efekte u jednom i u drugom smislu imati na kraći, srednji i dug rok, nećemo da ulazimo. Dakle, ima puno ljudi kojima stvarno treba pomoć: razna ugrožena lica, samohrane majke, nezaposlena lica ... Čeka ih sto evra. Samo treba da pozovu i zatraže tu obećanu sumu. Samo reci "aj" i dolazim ti ja ... ti pozovi me ...  Taj poziv ispade prilično "složena" stvar, zar ne? 

Od mračnog gospodara zagonetki, Heraklita, smo prerano naučili par sitnica, pošto smo bili previše mladi  i nismo bili spremni za više. Sve teče. Sve što postoji je burna transformacija kosmičke vatre, dok fragmenti u nekim mogućim odnosima na trenutke zauzimaju stabilna stanja.

Iako mi, prosečni amateri, u prošlost ekplicitno idemo do Sokrata, Platona i Aristotela, Herkalita kao oca procesne filozofije srećemo ponovo kasnije na jedan neočigledan i indirektan način, pomalo, nejasno i preko ne uvek uigranog tima od Marksa, Ničea, Hegela, Haidegera, Deride i drugih, čija i imena nama amaterima polako izmiču čim okrenemo glavu, čak i kad, uglavnom indirektno i popularno, i naučimo nešto od njih.

Zapad, neoliberalnost i individualizam su odjednom pred kataklizmičkim promenama. Too-big-to-fail lice delova modern stvarnosti odjednom počinje da škripi i na nivoima koji su u oblacima u odnosu na one zbog kojih je kovanica nekad skovana.

Koronavirus pandemija nije opasno samo po živote, već i za svetsku privredu. snažan pad na skoro svim glavnim berzama širom planete samo je pokazatelj očekivanog udarca koji će izvesno pretrpeti realna ekonomija, kroz pad privredne aktivnosti, posebno u sektoru usluga.Tulip-manija u Holandiji sredinom 17. veka, koja je dugo bila opisivana kao klasična piradimalna šema, imala je i dodatne, možda važnije, negativne efekte. Naime, ovaj finansijski krah, koji je bio povezan sa epidemijom kuge prenetom iz nemačkih zemalja zahvaćenim 30-godišnjim ratom, pokrenuo je, kao i epidemija kuge

Još jedan blog o virusu - kad je bal nek je bal.

Nešto ne štima u priči kad je nivo panike u pitanju. Počinju da se glasnije javljaju i prvi ljudi na ovu temu. Raste broj slučajeva u Evropi, i Evropa je sad lider u regionu, US se bori za zlato, ali moćna reč "ali" uskače u zupčanike:

- Simples, prošle godine je u US oko 74,000 ljudi umrlo od gripa. Kinezi su ovaj virus već stavili pod kakvu-takvu kontrolu a sa: 3,200 mrtvih, samo 13 od juče, a ima ih, the Kineza, brat-bratu, 4-5 puta više nego Amera.

Pogledajte deo govora predsednika Programskog saveta Saše Radulovića na davno održanoj tribini u Zaječaru kao i nedavni govor iz skupstine.

Na trenutak, doduše. Sad, lepše bi, sigurno, bilo pričati o jednačinama i brojevima koji pokreću svet, ali šta je tu je. A opet, možda su i mnogi od tih brojeva i jednačina imali nekada i neki potpuno drugačiji prizvuk, dok nisu postali to što jesu. Naravno, neću pričati o nuklearnoj fizici, virusologiji ili genetici, već o nečem sasvim drugom - finansijama.