Inspektor Marković je pogledao na sat i pomislio da možda ima šanse da stigne kući na vreme ako telefon ne zazvoni do kraja radnog vremena. I baš tada je zazvonio, ne sluzbeni nego njegov privatni mobilni. Zabrinuo se kad je video da ga zove majka a ona ga nikad nije zvala dok je na poslu. Javio se  i dok su se kolege utišavale mogao je da čuje da njegova majka javlja da je neko umro.

"Ko je umro" - svi su se utišali dok on nije dao znak da se opuste....."mama, normalno je da umre stara osoba....ne, ne bagatelišem .....koga će da spali? Aaaa, misliš kremira? Pa to je normalno,

Nisi sama, a istina je drugačija, jer tada upravo tada jesi sama.

Sama si kada si nevidljiva, sama si kada kažeš Ne, a na tvoje Ne, presija ne staje.

Sama si kada skupljaš deliće i ustaješ posramljena, iako nije do tebe, jer si zaista rekla Ne i ne znaš i ne shvataš i ne možeš da pojmiš, zašto nije prestala presija.

Sama si dok hodaš gradom, selom, putem. Sama si dok pokušavaš da dođeš do vazduha, gušeći se od straha i bola.

 Drugaricu Danu sretnem najčešće u gradskom busu. Ja obično idem samo do pijace a ona žuri na posao, pa onaj dogovor "kad ćemo da se ispričamo i vidimo" obično završi samo na "čvrstom" obećanju. A draga mi je. Lepa, zaokružena, nasmejana, niko ne bi rekao da je neke muke more,  kako bi po njenom blistavom osmehu zaključiili ljudi koji je ne poznaju.

Srele smo se tako i pre oko dva meseca. Iz autobusa mi je pokazala zgradu u kojoj joj živi mlađi sin Vlada sa devojkom. Ne iznajmljuju stan, devojka je to nasledla od nekog a ona im sada nosi ručak, armu što je skuvala, 

Priča o besplatnim udžbenicima se zahuktava. Nečija donacija i želja da se pomogne da obrazovanje bude lakše dostupno ugrozila je interes onih koji od tog istog obrazovanja lepo zarađuju.

Opšte je poznata priča da je onomad ambasador Nemačke štitio interese Kleta intervencijom kod naših vlasti, ali sad smo otišli korak dalje pa samo resorno ministarstvo, dakle  Ministarstvo prosvete, ono koje je zaduženo za najbolje obrazovanje u Srbiji, šalje dopis izdavačima

Vreme je sportu - radujte se!

Nadajmo se da vreme epidemije polako prolazi, a ovih dana bi trebalo da sport bude u fokusu. Večeras kreće Australian Open, a praktično istovrmeno sa početkom AO održaće se i SuperBoul (o tome kod Doksa koji je rešio da više ne ćuti!). Najveća pažnja biće usmerena na Novaka Đokovića, koji je ubedljivo najuspešniji teniser na prvom Gren Slemu u sezoni i ove godine juri svoju 9. titulu ovde. 

Da (i) ovaj blog ne bi bio samo gomila nabacanih brojki (što statističkih podataka, što termina odigravanja kojekakvih mečeva) pokušaću da mu koliko toliko dam i neku ljudsku dimenziju :)

Novaka uglavnom zovu Nole, ali ga moja baba Zora zove Đole.

Српску јавност је почетком јануара потресао случај силованих и на друге начине напаствованих девојчица, девојака у глумачкој школи где су вешто злоупотребљавани образовање, религија, уметност ... и, изнад свега, нежно младалачко поверење - како би се реализовале изопачене склоности "васпитача". Силовања, узнемиравања и омаловажавања

               Tu negde, sasvim blizu velikog, nervoznog, užurbanog grada, lenji se i proteže duž moćne reke jedna varoš, a u njoj...

               Ne, ne, ne!
               Za ovako malo priču kakvu želim da ispričam, ovo je suviše veliki i moćan uvod, mada mi se jedno vreme činilo da je baš onakav kakav treba da bude. No, eto, predomislila sam se.
              Dakle, idemo iz početka:

Више није могао да се сети око чега су се последњи пут посвађали. Све чешће му се то догађало - брзо би заборављао узрок сваки пут све жешћих свађа,  а то га је ужасно нервирало. Зар је могуће да смо достигли толики степен хиперинфлације наших сукоба да их и не узимамо за озбиљно, питао се. Хм, сетио се инфлације динара крајем деведест треће године и одједном му постаде  смешно што је  поистоветио новчанице, са сваки пут више нула, и жестоке размене речи на граници физичког насиља. Са друге стране Дејану  је било тужно што се онаква љубав и у исто време дугогодишња сирова страст претворила у борбу на живот и смрт коју и деца већ желе да прекину, по било какву цену

          Снежана се, пак, онако женски ингениозно, сећала сваког разлога због кога га је мрзела. Само је осећала  да га је можда некада волела: онако високог и талентованог кошаркаша кога су сањале све њене другарице, а кога је она са пар манипулација освојила на један јебозовни поглед, на  покислу белу мајицу и невероватне сисе за које је била сигурна да ће јој некада бити главни адут.