Може и оно у множини - „А шта су чекале до сада?!“ 

Ових дана српску јавност потреса случај силованих девојака у глумачкој школи неког лика који је вешто злоупотребио образовање, религију, уметност ... и, изнад свега, нежно младалачко поверење - како би реализовао своје изопачене склоности. Силовања девојчица су се понављала,

               Tu negde, sasvim blizu velikog, nervoznog, užurbanog grada, lenji se i proteže duž moćne reke jedna varoš, a u njoj...

               Ne, ne, ne!
               Za ovako malo priču kakvu želim da ispričam, ovo je suviše veliki i moćan uvod, mada mi se jedno vreme činilo da je baš onakav kakav treba da bude. No, eto, predomislila sam se.
              Dakle, idemo iz početka:

Више није могао да се сети око чега су се последњи пут посвађали. Све чешће му се то догађало - брзо би заборављао узрок сваки пут све жешћих свађа,  а то га је ужасно нервирало. Зар је могуће да смо достигли толики степен хиперинфлације наших сукоба да их и не узимамо за озбиљно, питао се. Хм, сетио се инфлације динара крајем деведест треће године и одједном му постаде  смешно што је  поистоветио новчанице, са сваки пут више нула, и жестоке размене речи на граници физичког насиља. Са друге стране Дејану  је било тужно што се онаква љубав и у исто време дугогодишња сирова страст претворила у борбу на живот и смрт коју и деца већ желе да прекину, по било какву цену

          Снежана се, пак, онако женски ингениозно, сећала сваког разлога због кога га је мрзела. Само је осећала  да га је можда некада волела: онако високог и талентованог кошаркаша кога су сањале све њене другарице, а кога је она са пар манипулација освојила на један јебозовни поглед, на  покислу белу мајицу и невероватне сисе за које је била сигурна да ће јој некада бити главни адут.

 gost autor: shmo

Или: Предање о Станивуковићима

Упутство за коришћење:

Ова прича се преноси усменим путем. Првенствено је томе намењена.

То што је неко решио да буде у једном тренутку записана не би требало да поремети њену првобитну намену.

Nasa baka. Prabaka. Ko god se seca svoje bake, ili prabake, ili prabakine bake, posebno one iz stvarnog seoskog zivota... Znate li, te herojske, mitske zene su tokom Prvog svetskog rata bile mucene smrcu muzeva i dece, krile se u obližnjim šumarcima i gledale kako im pale kuće, gladovale sa svojim unučadima, bile su ponižavane i mrcvarene, bile su silovane...

              Gost autor Kleinemutter

               Imam dilemu i treba mi tumačenje: da li se i ova deca računaju u decu i to u u okviru onih kampanja  ,, za Našu decu”???
                Molim Vas, kad već pričamo, da mi odgovorite na pitanja: