Умро Драгољуб.
Који Драгољуб?
Онај што је скупио гомилу клинаца с добошима, да тако марширају улицама.

U životu nisam upoznao ni jednu prostitutku. Bar mislim da nisam, jer ni jedna od onih koje sam sreo nije se deklarisala kao pripadnica najstarijeg zanata. Likovi prostitutki bili su mi znani samo iz literature i sa filmova. Međutim, za razvoj toka radnje romana koji sam pokušavao da napišem, neophodan mi je bio i lik prostitutke, odnosno po najnovijoj klasifikaciji profesija – seksualne radnice. Jeste da je to bio epizodni lik, ali bez njega se nije moglo.

Pokušavao sam interpolacijom, empatijom i misaonim gedankeeksperimentisanjem da sebi dočaram neophodni lik, ali nije išlo. Nemajući kud odlučio sam se na eksperiment in vivo.

Evo kako je to izgledalo.

Nekada davno, pa baš i ne tako davno, pre desetak i nešto godina, bio je jedan mladić. Imao je u to vreme oko 17 godina i završavao je srednju školu, e kao i u svakoj priči mladić je imao i devojku, sa kojom se tajno viđao u Beogradu.

Svaki vikend je putovao iz unutrašnjosti  u Bg. Svaki vikend joj je ispod Savskog mosta od latica ruža i sveća pravio iznenađenja i svaki vikend se vraćao u školu srećan.

Mladić je sanjao kako će se

Vreme je praznika i darivanja. I hvala bogu, još uvek, knjige su čest poklon. Moglo bi i češće ali kakva nam je država, dobro je i ovako. I naravno, bar meni nije sve jedno gde ih kupujem.

Radmilo Mulić oduvek je bio neka vrsta revolucionara. Bio je upravnik Doma omladine gde su se održavale prve džez pa potom i rok svirke. To se tada naravno zvala igranka. Danas je tu Spomen galerija Rajka Mamuzića, na uglu Vase Stajića i Mike Antića. Kada smo snimali seriju o istoriji rok end rola u Vojvodini, nekolicina rokerskih prvoboraca su ga posebno sa zahvalnošću spominjali.

No,

               Tu negde, sasvim blizu velikog, nervoznog, užurbanog grada, lenji se i proteže duž moćne reke jedna varoš, a u njoj...

               Ne, ne, ne!
               Za ovako malo priču kakvu želim da ispričam, ovo je suviše veliki i moćan uvod, mada mi se jedno vreme činilo da je baš onakav kakav treba da bude. No, eto, predomislila sam se.
              Dakle, idemo iz početka:

 Nedelja i nema ga.

Dorcol, devedesete, kriza, sankcije, kasnije i bombardovaanje. 

Tih devedesetih se pojavio dečko sa ulice, neko ko je povezao umetnost, život i lepotu.

Dorćol neće biti isti, muzika neće biti ista, ništa neće biti isto. 

Eh, te devedesete..... 

Počivaj u miru.

Dođoši i nađoši

Postoji dan pasa, dan mačaka,dan ugroženuh vrsta, dan prirode, dan planete zemlje dan cveća, dan grožđa...