Želim da vas upoznam sa Miškicom kroz ovu priču, devojčicom koja ima sedam godina. Miškica je zovu od milja, jer je nasmejana, sa očima kao u srne, zubićima niskama bisera i Miškica voli da uleće u zagrljaj.

Ima najnezniju dušu.To je dete koje je gorelo u požaru u Romskom naselju na Čukarici pre par godina, i imala je opekotine koje su prekrivale 90 posto njenoga tela. Jedva je preživela i kao takva, ostavljena sama, bila je u Tiršovoj godinu dana. Po odluci Centra za socijalni rad vraćena je u porodicu, koja je se prećutno odrekla, i po odluci Centra

Onomad objavih priču Doček. Jedan bloger me je opomenuo da je tmurna i kukavna i zamislila sam se. U toj priči je zastupljena samo ženska strana. Možda bi mogla i ovako da se nastavi.

Zvuk zključavanja vrata  ga je trgao iz sna. Na TVu su se smenjivale blještave režirane novogodišnje proslave, mogao bi se zakleti sasvim iste kao svih prethodnih godina.  Lenjo se protego u fotelji i pružio ruku ka daljinskom. Menjao je kanale, ali mu ništa nije moglo zadržati pažnju duže od par sekundi. "Isti program svake godine. Ima li ikog da smisli nešto zanimljivo",

Bogte, već 19. decembar! Nova godina za 12 dana, depresija u najavi. Bojim se zaskočiće me i ovaj doček kao mnogi pre njega. 

Doček

Svečano postavljen sto za nas dvoje. Gledamo se preko ikebane, uglavljene između ovala i činija. Ja u lepoj crnoj haljini, našminkana, na nogama mi cipele sa visokom potpeticom. On u trenerci. Mrzi ga da se presvlači. Prelazi dlanom preko čekinjaste brade stare tri dana, kao da premišlja bi li se obrijao, a onda ga nemarno spusti na damastni stolnjak i kaže:

 - ’Ajde da jedemo, sad će da počne.

Ne pitam

Свет тренутно сведочи епохалном историјском процесу, процесу ослобођења људске мисли, осећања и понашања, ослобођења љубави, хуманости, спонтаности и креативности, ослобођења од произвољних друштвених норми које су пре више од 15 векова уведене у Европи као новотарска идеологија, а за једини циљ су имале беспотребно гушење духа човечанства и духа човечности.

Богата историја Прајда званично почиње 1970. године и пошто траје већ више од 50 година и уз одржаних преко хиљаду Прајдова до сад, постао је традиционална вредност свих нас, вредност која на овај или онај начин обликује и дефинише наше животе.

После комеморације Стонвол побуне, која се сматра првим Прајдом - иако још увек без тог назива, већ у наредних пар година одржани су протести против угрожавања човекољубља у више главних градова света. Од тада до данас Прајд, као свесветски феномен, позива на унапређење међуљудских односа, на љубав, на прихватање на сваком континенту и на морима.

Прајд својим обећањем борби против сила које кидају човечанство, против сила које разарају државе, разарају народе, разарају породице и разарају појединце већ јесте емотивно крцат догађај за  људе широм света. Чак на тако светлом догађају, бљесну још јаче искре које јаким емоцијама још јаче граде веру у човекољубље, граде осећај припадања људској врсти, граде радост постојања и буде наду у мирну будућност човечанства.