Komunikacija naše policije sa javnošću ima jednu ključnu tačku. To je onaj momenat kada u saopštenju oni "presuđuju" meti svoga rada najčešće navodeći da je "odranije poznat policiji", "lice iz kriminogene sredine", "lice koje je ranije privođeno zbog vršenja krivičnih dela" ili "lice u

Kao što sam već pisao, najmanje 5 pesama su gotovo sigurni finalisti od onih koje će za manje od dva sata izaći na scenu. Nekako je najmanje izvesno šta će uraditi Srbija i tu se situacija nije previše promenila. Pesma se svima sviđa mnogo više, ali ko zna da li će to biti dovoljno... Na poslednjoj "prediction" tabeli ovde u

Prilikom ukazivanja na drastično kršenje ljudskih prava, građani odmahuju rukom govoreći da su i njihova prava ugrožena, navodeći nezaposlenost i niske penzije

Iako većina građana Srbije misli da se ljudska prava u Srbiji uglavnom poštuju, pre bi se moglo zaključiti da velika većina i ne zna koja su im prava i slobode zagarantovane.

Ne znam da li će za tačno nedelju dana biti više vragolana koji će pokušati da spreče grupu građana Srbije (i Evrope) da uživaju svoje Ustavom garantovano pravo na mirno okupljanje. Do danas ih se istaklo svega nekoliko i za sada deluju veoma smešno, a najviše kada pokušaju da objasne kako ustvari EU organizuje Paradu. Ne tako davno za njih je EU

Asanž je uhapšen baš danas kada je prvi iole zanimljiviji dokument u vezi Srbije i Kosova ugledao svetlost dana/ekrana na Wikileaks-u. Mogu samo da se složim sa ljudima koji umeju da čitaju štampu, ali i da  razgovaraju sa strancima. U ovim dokumentima, makar za sada, nema ničeg novog. Međutim, više volim da čitam original (finese su čudo), nego da mi neko prepričava. Za sada, jedino ko je preveo delove depeša koje se odnose na Srbiju je sajt www.kratkojasno.com (tačnije tekstovi su na blog sekciji njihovog sajta). 

Evo ovog današnjeg, koji nam govori ono što se pravimo da nismo znali. Prevod nije najbolji, ali poslužiće onima kojima Engleski nije baš na srcu:

  

Mogao bih se kladiti da će napadači na profesorku geografije Vilmu Grebenarević (XII beogradska Gimnazija, napad u večernjim časovima, na parkingu ispred škole) biti na kraju pronađeni i privedeni. Mogu da pretpostavim (iz ranijih iskustava) da će zgražavanje nad napadom da utihne, a počeće da se javlja čitava plejada ljudi sa izjavama „to su naša deca“ ili drugara sa „nemoguće da su oni to uradili“. Kazna će verovatno biti simbolična i/ili smešna (npr. slučaj napada na Teofila Pančića). Profesorka Grebenarević će verovatno imati sreće i to samo zato što je njen slučaj u medijima bio duže od 3 dana. Ogroman broj profesora tu sreću nema i stvar je otišla predaleko. Poverenik Šabić je u svom blogu odlično opisao kako izgledaju školski dani profesora u srednjim školama u Beogradu i Srbiji. Slažem se sa njim da puko proglašavanje profesora „službenim licima“ neće ama baš ništa promeniti i da je jedini recept koktel raznih mera. Što se mene tiče, smatram da prva mera u slučaju bilo koje vrste nasilja mora biti puna i brza primena zakona. Dakle, svaki nasilnik (u školi, na ulici, u porodici) mora biti siguran da će ga zadesiti adekvatna zatvorska kazna u veoma brzom postupku. Samo to će ga odvratiti od nasilja i ostaviti prostor društvu da mnogim drugim merama (edukativnim pre svega) pokuša da deluje preventivno.

U najmanju ruku je zanimljivo pripremati ovogodišnju Paradu ponosa. Još u maju ove godine, neko je ceo predstojeći proces uporedio sa pripremom „druge ploče" neke pevačice čija je „prva ploča" bila hit & ostvarila „zapaženi uspeh". Tako se i desilo.

 

U čemu je onda problem ?

Neverovatna je otpornost predstavnika vlasti na veoma jasne i dokumentima potkrepljene nalaze Fonda za humanitarno pravo, a koji se tiču novog načelnika Generalštaba Ljubiše Dikovića. Zapanjujuće je da mediji i građani neće da pogledaju javno dostupne dokumente u sudskoj bazi Tribunala (icr.icty.org) i da odbijaju da 13 godina kasnije shvate da se "odbrana Srbije na Kosovu" krajem prošlog veka sastojala od veoma teških zločina za koje je neko odgovoran. Taj "neko" nikako ne može biti neko N.N. lice, budući da je Srbija itekako imala efektivnu kontrolu na Kosovu. Pored "običnih" vojnika i policajaca, tu su bili i oni koji su sprovodili naređenja i politiku vrha države oličenog u Miloševiću. Neki od njih su stigli do Haga, a neki su među nama. Treba samo pročitati...

Posle 60 godina useha i trofeja nasa seniorska kosarka vratila se na pocetak. Nikada nismo bili losije plasirani.

U izjavama nekih nasih igraca i funkcionera sve vrca od patriotizma i prolivanja krvi za Srbiju. Ovde cu izdvojiti nekoliko:

Gurovic: Krvarili smo, dali smo maksimum.

Kapicic (predsednik KSS): Imali smo Slavnića koji je hrabro prihvatio problem i pokušao da svojim nekim osobima probudi kod igrača taj neki patrotski segment. 

Slavnic: Krivo mi je zbog ove ekipe. Prošli smo mesec i po dana krvavog rada.

Da podsetim,

Na mom prethodnom blogu pojavila se ideja o stavljanju banera na naslovnu stranu 92:

Evo da ja dam prvi predlog, zasto ne bi nas dvoje (i svi koji hoce da nam se pridruze) kupili od B92 pravo na baner na homepage-u B-92, nesto slicno onom o poginulim vojnicima, koji bi podsecao one koji mogu (i koji bi trebalo da hoce) da urade vise od nas da urade bar nesto.

Na zalost, ja ne verujem da bi takva akcija

 

Prva vest koju sam jutros videla bilo je ubistvo Benazir Buto. Bivsa premijerka Pakistana, prva zena lider muslimanske drzave. Oba puta smenjena zbog navodne korupcije. Cerka bivseg premijera Pakistana, skolovala se u USA (Harvard) i Engleskoj (Oksford).

Oca su obesili u Pakistanu, dva brata su ubijena pod cudnim okolnostima. Ona sama je posle odlaska sa mesta premijera bila

 

Tek kad odu shvatimo koliko su bili veliki. I nekako su svi otisli u jesen ili blizu...

I ako sam negde stigao, bilo je iznutra, u sebe, u sebe, u sebe, i nikako spolja...

Tamo je put, tamo je cilj, tamo je znak,...

Nije tempreratura, ni broj godina. Ni procenat koji je osvojila neka stranka. To je broj posmatraca i clanova izborne komisije koji je stigao.

Jece jeu konzulatu bila relativna guzva, bilo nas je dosta iz okoline na glasanju. A od njih 22, unutra ni petoro. "Napolju su puse" rece jedna od pridoslih, samo sto napolju nije bilo nikog, a ne poveca grupa od 15-20 ljudi. Dakle, ne smao da su stigli u povecem broju, vecina se cak nije ni potrudila da taj dan provede na glasackom mestu. Mi smo unutra bili skoro sat vremena.

U Bostonu ih je bilo 19. U Americi je bilo

Da Beograd ne bi zadesila zlehuda sudbina Novog Sada u kome je za prsa pobedila "nasa Maja", pre oko godinu dana vladajuce stranke DS, DSS i G17+ promenile su zakone o lokalnim samoupravama. Najveca promena je ukidanje neposrednog izbora za gradonacelnika.

U svom strahu "da ne pobedi Vucic", vladajuca koalicija u Beogradu dugo vremena je skrivala da je tadasnji gradonacelnik tesko bolestan i da Beograd ustvari nema gradonacelnika. Posle Bogdanoviceve smrti dogovorom na mesto gradonacelnika postavljen je Alimpic o cemu sam vec

 

 

Jutros je umro Yosef "Tomi" Lapid, rodjen kao Tomislav  Lampel u Novom Sadu. Otac mu je stradao tokom Holokausta, njega i majku je samo sreca spasila (i majka :)).

Posle rata imigrirao je u Izrael, bio u IDFu tokom stvaranja jevrejske drzave, bio jedan od osnivaca u izraelskoj