Pre više od tri godine, napisao sam da nas ova vlast ne vodi nigde, odnosno da će se njen slogan " I Evropa i Kosovo" pretvoriti u ono što danas saopštava njen prvi nosioc.

Nesretan sam zbog toga što su se moja očekivanja ispunila....Baš...

Ako neko od vas zna kuda ide Srbije, neka kaže....Čini mi se da ide putem koji su kao ispravan označili najbolji Ćosićevi učenici, Vukadinović i Antonić, a to znači...."niđe"....

Otvoreno je na blogu nekoliko inspirativnih postova na temu međunarodnog pozicioniranja naše zemlje, oko procesa "putinizacije Srbije",  oko  trenutnih interesa  naše i ruske  diplomatije  koji se poklapaju i slično. Ruski ambasador je ličnost godine u Srbiji, sve prisutan, oran za izjave, primanje ordenja i nazdravljanje sa srpskim domaćinima. Očekujem da na jesen sedi uz kazan negde u zapadnoj Srbiji i čeka da procuri šljivin cvet te u to ime izgovori nekoliko bratskih reči i pozdrava.

No, naiđoh na jedan kratak tekst koji me podseća na izuzetne analize koje je glede

Nije uopšte bezazlena vest da će Vuk Jeremić na čelo Teniskog Saveza Srbije ( u daljnjem tekstu TSS).

Pretražio sam gugl uzduž i popreko kako bih proverio da Jeremić nije bivši teniser - no džaba. Niko ga ne pominje u tom smislu, osim kao gledaoca na nekoliko Đokovićevih turnira.

E sad, otkud on na najvišoj teniskoj poziciji i to danas, u trenutku kad je Srbija  teniska velesila. Nije valjda zbog toga što je aktuelno vođstvo TSS neuspešno?

Šta li se valja iza brda ako na čelu jedne jako uspešne organizacije menjaju profesionalno rukovodstvo, da bi

Mlađan Dinkić, velika štetočina srpske politike, danas kaže ovako...

Beograd -- Ministar ekonomije Mlađan Dinkić kaže da je građanima obećao 1.000 evra od besplatnih akcija da bi Tadić pobedio na izborima 2008. protiv Tome Nikolića.

E, sad, to što je Tadić pobedio Tomu Nikolića, nema veze sa Dinkićevim obećanjem. Kao što uopšte, danas, bilo ko, ne može naći neku suvislu političku razliku između Tadića i Tome Nikolića.

Naravno, Tadić ima prošlost koja je bolja od Tomine, i to ne dovodim u pitanje. Bolje i prihvatljivije

Kako sam već najavio prije kojih mesec do dva, akcije "Udruženja bivših igrača i prijatelja NK "Dinara" iz Knina" na obeležavanju stogodišnjice njena postojanja, su krenule. Počelo je objavljivanje feljtona u zagrebačkim "Novostima" u susret tom jubileju. Kako smatram, da je u tome feljtonu sadržan značajan deo socijalne istorije kninskoga kraja, koja se ovde u Srbiji baš najbolje ne raspoznaje, iako u savremenom Beogradu živi najmanje sto hiljada Kninjana i njihovih potomaka, u više nastavka ću to plasirati...Naravno, to će uvek biti, nakon što "Novosti" objave nastavak.Monografija

Tog vrućega avgustovskoga dana, devedeset pete godine, Milorad Kopač se zatekao u Staroj Pazovi. Sedeo je u senovitoj, povelikoj bašti kafea u centru mesta, čekajući Keleta,  rođaka i ratnog drugara koji je upravo smeštao familiju u jednom okolnom selu.

Kele se nije pojavljivao i Milorad je poručio već treće pivo umanjujući tako, polako ali sigurno, iznos od stotinjak maraka koje mu je sestra jučer dala da ima, dok se presabere, oporavi od prvoga izbegličkoga šoka i nađe neki posao.

U glavi mu je vladala

Gazela kleca

Pade mi na um taj opravdan vapaj gledajući ovu gužvu u gradu i sinoćna izjava direktora "Srbija - puteva" povodom obustave saobraćaja na jednoj traki "Gazele", gde kaže.."obustavili smo da ne daj bože most ne padne" ili tako nekako.

Suvišno je

 Vidim samo kritiku, a nema ideja. To je kazao naš predsednik pokriven šlemom žute boje (isprobao je vala ovog meseca na svojoj glavi sve boje građevinskih šlemova koje postoje), a u odnosu na političke konkurente i NVO sektor.

Liči na ono Hajdegerovo - "Čujem mlin ali ne vidim brašno".

Bez šlema na glavi, u gradu Nišu, predsednik se vajka oko zakona o duplim funkcijama čijim je potpisom prekršio Ustav.

Kaže da je i "njegov politički stav da se ne smeju u isto vreme vršiti funkcije u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti" ali kaže još da ne može sve odluke

Intervju objavljen u zagrebačkim Novostima, broj 525 od 8. januara, 2010.

Zabraniše Prajd...

Očekivao sam to i zato ni retka nisam napisao u ovom periodu priprema. Država je, bože me prosti,kapitulirala pred  nasilnicima i najcrnjim konzervativizmom, parohijalnom svešću i pameću.

Osmogodišnja vladavina Borisa Tadića morala je do ovoga stići. To silno stavljanje prepreka samom sebi, ta vrednosna dezorjentacija, to stupčenje u mestu, ta besmislena savezništva "sa čaršijom na sve četiri strane".

Mrak je, teški balkanski mrak, moja gospodo. A po mraku je prirodno da se spava. Laku noć...