Gost autor - Miodrag Linta  Predsednik Koalcije izbegličkih udruženja u Srbiji.

Predstavnici izbegličkih udruženja će u ponedeljak, 31. oktobra 2011. godine, u 12, 05 časova doći ispred zgrade Predsedništva Srbije, Andrićev Venac br. 1, tražeći da ih primi Predsednik Srbije Boris Tadić. Povod za prijem je predstojeća konferencija ministara spoljnih poslova Srbije, Hrvatske, BIH i Crne Gore, koja će se održati 07. novembra u Beogradu.

Na ministarskoj konferenciji će biti  potpisan politički dokumenat pod nazivom "Zajednička deklaracija za pronalaženje rešenja problema izbeglih i raseljenih lica", što za ratom oštećene građane ima izuzetno veliki značaj.

            Беко је пре пар недеља понудио држави да откупи његов део у Луци Београд. Сада је на ту понуду одговорила "држава у држави" - Град Београд и "Београд то сам ја" - Драган Ђилас. У широко демагошком покрету "Ја као машинац радим конкретно и брзо посечем дрво" дошли смо до тога да је Драган Ђилас јавно, ноншалтно понудио 40 милиона еура. Одакле? Чијих? Колике су "скривене" надлежности градоначелника када тако преко колена ломи пословну одлуку вредну десетина милиона еура? Кажем "скривене" јер у оним јавним овлашћења за донoшење такве одлуке нема.

Dok srčem prvu jutarnju kafu ...

Srk ...

Listam jutros novine, srkućem kaficu, pa tako saznajem sledeće vesti ...

Srk ...

Prosečna starost gradjana Srbije je 41,2 godine ...što bi po meni značilo da smo mi sad u najboljim godinama ( ako se ne računaju godine raspleta ) ...Jedino su za sada od nas mladji beogradski tramvaji,

zajedno jači?

Evo stare priče koju ste svi makar jednom u životu čuli ili pročitali:

Imao jedan otac sedam sinova. Rekao im je da uberu sedam prutova. Oni su otišli i vratili se svaki sa svojim prutom. Ajde sad, kaže im otac, zavežite ih dobro. Zavezali oni prutove a otac im tada reče: De sad da vidim ko od vas može da slomi ovaj snop pruća. Proba prvi i ne mogade. Proba drugi i ne mogade ni on. Probaše svi ali ne uspeše. Otac uze snop, odveza ga te slomi jedan po jedan prut. Vidite sinovi moji, kad ste zajedno niko vas ne može slomiti, zajedno ste jači.

Priča je od upotrebe izlizana ali retko, vrlo retko u praksi sprovođena, primere možete na prste jedne ruke izbrojati u svekolikoj srpskoj Istoriji.

Ovogodišnji Dan državnosti obeležen je na malo specifičan način, a jedino je Vojska Srbije to uradila kako dolikuje.

Predsednik Republike bio je na svečanostima Vojske, položio venac na Avali, i to je OK.

To kako mi obeležavamo naš praznik je naša stvar, da li će biti velika vojna parada, da li će se održavati svečani slupovi od mesnih zajednica do Skupštine Srbije, veliki prijem za diplomatski kor, itd, itb.... i to se ne tiče drugih država.

Ali , osnovni je red , kurtoazna i diplomatsko-protokolarna praksa da se državi, u ovom slučaju Srbiji, čestita njen praznik.

Kada se to tako učini može da bude , a najčešće i jeste, diplomatsko- protokolarni gest, ali ako izostane onda to ima nesumnjivo političku konotaciju.

Dakle, kako je objavljeno, predsedniku Tadiću su Dan državnosti čestitali Obama,

 Sarkozi, Vujanović, Đukanović, Radmanović,  toliko ja nađoh da je objavljeno.

 Zašto ostali državnici iz susedstva, Evrope i Rusije nisu čestitali?

Ako jesu, zašto nije objavljeno? Ne verujem da neko baš namerno potencira samo čestitke Obame i Sarkozija, a izostavlja Medvedeva,

Ovih dana i nedelja se puno priča o krizi (svetskoj, financiskoj). Kud svi Turci, tu i naša vlada, da malo i ona prdne u istu tikvu (ili čabar). A protivu čabra (abrakadabra) lek je ...štednja (štednja, Sarmo, štednja). A kad se štedi onda se na štednji ne štedi. Iako ima viška "radne" (doduše i manjka moralne i intelektualne) snage , na poslanicima, ministrima i ostalim parazitima se ne štedi. Štedi se tj. uštedi se na sirotinji (Sirotinja uvijek najebe - KUD Idijoti). A gde je sirotinja tu su i igre na sreću (Само Срећа Србина Спaсава). I tako pre neki

Moj saputnik ISAIJA, koga vam spomenuh pre nekoliko nedelja, nekako je uspeo da se otme i sada vas, dragi moji, ceka u zasedi, izmedju dve korice mog novog romana. Uzivajte, ali se ponekad i osvrnite. Svuda taj stigne...

(...) - Ах, да, родбина! - узвикно је говорник на сахранама Исаија Ускоковић, ударивши десном

Grozna slika šamaranja i ponižavanja profeseorke u Sremskoj Mitrovici za koju smo doznali tek zahvaljujući slučaju i jutjubu, a ne od onih koji su bili dužni da to saopšte i koji se evo i dalje upinju da stvar relativizuju na način da ministar prosvete formira neku komisiju koja će ispitati slučaj, ili direktora škole koji nikako da stvar nazove pravim imenom, suočava nas sa još groznijom istinom da je nasilje u našim životima u našoj svakodnevnici toliko prisutno da mu se istinski, sistematski ne možemo i ne znamo suprostaviti.

Da je nasilje u školama veoma česta pojava

Ako u Srbiji postoji opozicija, ona nije u Skupštini. Ako u Srbiji postoji alternativa, ona nije u političkim organizacijama. Većina stranaka nije namerna da učini bilo šta, već želi da vrhunac svog delovanja doživi dolaskom na vlast. I da promeni 'njihove' ljude 'svojim' ljudima. I da se zarekne da će nešto raditi drugačije od 'njih'. Makar da promeni nazive ulica.

DS se zaglavio u 'postđinđičevskoj' fazi razvoja ali je tu, ipak, odabrao mrvicu apsolutne poslušnosti lideru i izbacio ideološki put. Bilo koji ideološki put. Novi predsednik će imati samo mehanizam koji se naziva DS. LDP je zaostao nešto ranije u verbalnoj matrici koja datira još iz perioda života Zorana Đinđića i tome dodao 'racionalizaciju poteza'.