pitam se pitam ...

KIOSK - EKONOMIST


Srećna nova 2008.


Spremao sam se da ovaj tekst - budući da je reč o novogodišnjem broju Ekonomist magazina - posvetim jednoj oceni o tome šta bi nam se moglo dogoditi u 2008, posebno u ekonomskoj sferi, i da poželim da nam se u Novoj godini ostvari ono što je dobro od toga i napredak zemlje u celini. Ovih dana, međutim, bili smo suočeni sa suprotstavljenim stavovima stranaka vladajuće koalicije oko toga da li su otcepljenja Kosmeta i potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sadržani u dva paralelna, odvojena procesa, ili Evropsku uniju treba upozoriti da ćemo se mi njoj pridružiti samo sa Kosovom i Metohijom u svom sastavu - ili nikako. U međuvremenu, pred sam istek roka u kome treba da predam ovaj tekst, stiže vest o tome da je usaglašena i upućena Skupštini rezolucija o Kosovu i Metohiji u kojoj je naglašeno da "međunarodni sporazumi koje Republika Srbija zaključuje, uključujući i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, moraju biti u funkciji očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje". Vlada će, dakle, preživeti Novu godinu, ali dokle će trajati nije jasno...
Ako ne znam kakva će biti Vlada, ako ne znam šta bi mogao biti rezultat preispitivanja diplomatskih i svih drugih odnosa sa državama koje eventualno priznaju nezavisnost Kosova i Metohije (što stoji u rezoluciji) te kakve će biti ekonomske posledice tog preispitivanja niti, na kraju, znam kakav će biti budžet - ne mogu da znam ni kakva će biti ekonomska politika i sa kojim će izazovima biti suočena; zato i nisam u stanju da procenjujem mogućnosti i poželim realizaciju onog boljeg dela. Odustajem, i ostao sam tako bez teme za ovaj tekst.Ipak, pojavilo se rešenje. Do ruku mi je došla fotokopija jednog dokumenta kakav nikada do sada nisam video ("svakoga dana, u svakom pogledu, sve više napredujemo!". Na papiru sa memorandumom jedne važne državne ustanove napisan je "Ugovor o autorskom delu" - između te ustanove koju zastupa njen direktor ("korisnik autorskog dela", s jedne strane, i grupe autora (navedeno je jedno ime "i drugi" za jednu važnu publikaciju i istraživanje u vezi sa njom, sa druge strane. Na dnu je pečat ustanove, desno potpis korisnika autorskog dela (imenom, pomenutog direktora), levo jedan nečitak potpis u ime svih autora. Ugovor je datiran pre dva meseca i verovatno teče njegova realizacija - bar kada je plaćanje u pitanju, pošto ugovor nigde ne sadrži nikakve rokove u pogledu realizacije. Imam utisak da nisu u pitanju sredstva iz budžeta, nego nekakva donacija. Sada dolazi najinteresantniji deo. U članu 2. stoji da se korisnik autorskog dela obavezuje da uplati ne baš malu sumu prema spisku na kome je dvadesetak autora, pri čemu najveći honorar (nešto više od četvrtine ukupne sume) pripada drugom po redu autoru sa tog spiska - nikom drugom nego direktoru ("korisniku autorskog dela"! Angažuje čovek sam sebe, plaća sam sebe tuđim novcem. Moja prva reakcija je bila da je reč o nečem nečuvenom. Ali kada sam bolje razmislio, upitao sam se: ulazimo li mi to, u stvari, u 2008. godinu sa jednom pozitivnom promenom u odnosu na dosadašnju praksu? Čovek je sasvim transparentno napisao da sa svoje pozicije plaća sam sebe (Bog je prvo sebi bradu stvorio), umesto da je angažovao nekog drugog da za njega potpiše ugovor, da ćuti i prenese mu honorar - za šta bi morao i da plati (to se zvaše korupcija, mito, ili tako nekako?). Ovako je uštedeo te pare i za Vericu Barać ovde nema posla. Nisam naveo ime ustanove imajući u vidu da su državne institucije i ustanove ovih dana pod velikim pritiskom.
Srećna Nova godina! Stojan Stamenković