Мањка нам јавне расправе о косовском питању, том проблему над проблемима без чијег се решавања ништа друго у Србији не може довести у ред.
Питање је зашто нова власт још увек не обзнањује своје планове у вези тога, али овај се блог не бави њиме.
Док наши званичници мудро ћуте, неки пишу о својим размишљањима на тему косовског проблема.
Преносим текст Микулаша Дзуринде, председника Словачке демохришћанске странке и бившег премијера и министра иностраних послова Словачке, из данашње ”Политике”:
Јасно је да од бурних догађаја из 1999. унутрашњи и спољашњи услови за нормализацију односа никада нису били повољни као сада
Пре свега, треба објаснити зашто је питање нормализације односа између Србије и Косова толико важно, па чак и хитно у овом тренутку.
По мом мишљењу, неколико позитивних фактора се скупило у овом тренутку.
Прво и најважније, Србија је одржала изборе, и председничке и парламентарне. Политичари могу да се баве тешким темама тек након избора, а не пре: у првом случају избегавају да се тешким темама баве да би поново били изабрани.
Србија има новог председника и премијера, а вођа опозиције је бивши председник који је разумео потребу да се нормализују односи са Косовом и који је усмеравао Србију ка европским интеграцијама. Чланство у ЕУ је подржало и ново политичко руководство Србије.
Други важан фактор је следећи: прошлог марта Србија је добила статус кандидата за чланство у ЕУ и желела би да што пре започне преговоре о придруживању. У том смислу, нормализација односа са Косовом – ако не пре почетка преговора, сасвим сигурно до тренутка кад преговори буду завршени – наговестила би успех разговора о приступу.
Чини се да је и ситуација на Косову повољна. Уставни суд Косова је недавно донео одлуку да председница изабрана споразумом странака на одређено време има пун мандат, односно да може остати на функцији до 2016. Премијер Косова има стабилну владу и добре изгледе за будућност. Европска комисија саставља „студију изводљивости” о шансама да Косово уђе у ЕУ, која ће бити представљена у октобру. Косово снажно проглашава такву амбицију. Дакле, јасно је да од бурних догађаја из 1999. унутрашњи и спољашњи услови за нормализацију односа никада нису били повољни као сада. Уверен сам зато да ова јесен представља оптималан тренутак да се односи између Србије и Косова поставе на чврсте и одрживе основе.
Два фактора су од кључног значаја у том погледу: ко ће бити „власник” коначног исхода и који ће бити основни принципи. Решење морају да нађу обе стране – и Срби и косовски Албанци. Београд треба да обрати пажњу и на мишљење Срба који живе на Косову – не само на северу, већ на целом Косову. Положај Срба на Косову ће имати одлучујућу улогу у коначном договору. Према том договору, косовски Срби не би требало да буду подељени у две категорије – привилеговани и непривилеговани. Сви Срби на Косову треба да имају једнаке шансе да сачувају своју традицију, језик, вероисповест, културни и национални идентитет.
Европски лидери треба да помогну тако што ће надгледати напредак преговора. Они треба да подстакну две стране да дођу до конкретног резултата. Волим да цитирам Милоша Земана који је рекао да је компромис када преговарачки тимови напусте сто подједнако задовољни или подједнако незадовољни.
Свакако је јасно да цео процес тражења свеобухватног решења мора бити отворен за друге велике играче, посебно САД и Русију. Али „власници” коначног решења биће Србија и Косово. И Србија и Косово морају да буду свесни чињенице да њихови изгледи за будућност зависе првенствено од њихове способности да постигну договор.
И, коначно, најважније питање: Који би принципи требало да буду у основи тог решења? По мом мишљењу, два су најважнија: грађанско друштво изграђено на принципу индивидуалних права грађана, укључујући и припаднике националних мањина, и доследна децентрализација. Ово прво може спречити неспоразуме у случају да, на пример, припадници националних мањина почну да траже разне врсте аутономије што може довести до захтева за отцепљење и самим тим дестабилизације. То је, уосталом, прича о Косову, али слична постоји у Канади (Квебек), Шпанији (Баскија, Каталонија) и другим земљама. Принцип индивидуалних права значи да људи могу да се образују на матерњем језику, да очувају и развију национални и културни идентитет.
Децентрализација државне управе подразумева делегирање изузетно важних надлежности које утичу на животе људи на самоуправе – општине, градове, регије. Бирајући градоначелнике општина, људи бирају квалитет својих путева, водовода, школа и здравствених установа. Степен њихове зависности од државе може бити сведен на минимум. Договор такође треба да обухвати право становника Косова који су протерани или су побегли са Косова у страху за безбедност да се врате у своје домове. Мора се такође обезбедити заштита Српске православне цркве на Косову, односно верских заједница, имовине и верске, културне и историјске баштине. Наравно, има и других „осетљивих” питања, као што је заштита северне границе Косова. Њу би требало да штите полицајци и цариници српске националности. Треба наћи и одговор на питање како да се дође до ситуације у којој ће Србија прихватити учешће Косова у регионалним форумима и међународним институцијама. Да ли да се то уради путем једног чина (декларација председника Србије и Косова о добром суживоту или једностраних али „истоветних” декларација парламената у Београду и Приштини...), или постепеним спровођењем једностраних споразума?
Постоји неколико могућности.
Једна ствар коју очигледно не можемо очекивати јесте да Србија међународно призна Косово. Ипак, мора се учинити напор да се стабилизује ситуација на Балкану, укључујући мирољубиву коегзистенцију која ће потпомоћи економски и социјални развој и Срба и косовских Албанаца, а такође и људи који припадају другим етничким групама
Микулаш Дзуринда
Ево и линка који нас води до размишљања Живадина Јовановића, бившег министа иностраних послова и функционера СПС-а, који се бави овим питањем:
http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/sta_srbija_moze_jos_da_ucini.46.html?news_id=247826
Ту је још један линк, за текст који осликава став ДСС-а о следећим корацима у вези косовског питања.
http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/nemacki_uslovi.46.html?news_id=247761
Па сад можемо да поредимо изнете ставове и коментаришемо.