Ja poskakujem mlaad
Svake noći sam
Постојао је један тренутак у времену када је Миља значила нешто на културној мапи Београда. Ја сам одрастаао у том времену. Били су то неки дивни дани када сам сретао у ноћном бусу са Трга масу дивних ликова: Вучу из Дарквуда, Романа из Плејбоја (заправо тада још Еуфорије), Милицу М. панкерку, Ивану (нашу Клару) доле с доње Миље, Милоша Томина, Владу Марјанца, Ирену, свог властитог рођеног бураза, екипицу са ФДУ, Гобу и Крцу из. Дефинит Чојс... Јако сам волео све те људе, чинили су, некако да је Миља на мапи Свемира, били су сви тако млади, лепи, елоквентни, глобални и суперкул.
Немам појма где су сви ти људи, али их носим увек с љубављу у себи, били су сви нека другачија могућа Србија - Србија нежности и другарства. Било је могуће да будемо сјајни, иако је око нас владала посвемашња шабана.