razgovaram sa jednim našim profesorom srpskog jezika i književnosti o tome kako država smara svojim sistemom mlade ljude, kako ih puni masom nepotrebnih, i u budućem životu i u budućoj profesiji, beznačajnih informacija. i ne samo što ih puni masom nepotrebnih informacija nego još čini te mlade ljude da se osete poraženima, nesigurnima, bez samopouzdanja, praktično da budu slomljene jedinke pred, često, najobičnijim kompleksašima i neuspešnim osobama, nesigurne jedinke što će potom biti blagodarne državi ako uspeju do dohvate neku mrvicu kada, i ako, padne s astala.
dakle, ne stvara se aktivan, samomisleći, snažan, samopouzdan personal, već ništavan, jadan, samoporažen, samozaplašen.
"pa sam se začudio koliko klinci slabo poznaju nacionalnu istoriju, geos, umetnost, bogoslovlje - to u grčkoj, turskoj, kipru, izraelu...; nema šanse da bi prošli državne ispite, a kamo li da bi reprezentovali svoju zemlju strancima; no to je delimično i sistem kriv, i dalje se potenciraju neke anahrone i vanvremene smaračine od marksističke ekonomije, masivne, nepotrebne, nejasne definicije, te društveno uređenje, tek da vidiš koji je to smor;"
Смарају их огромном количином информација од којих сасвим сигурно нису све потребне и то онако екс катедра као да су на универзитету, па није ни чудо што клинце одбију од предмета још када су клинци у оном радозналом узрасту када их све интересује и када све упијају као сунђери.
Шта ће, молим те лепо, клинцу пети разред (11 година) појам абразија у том узрасту? Дете кад види реч, па још када га терају да бубачи дефиницију напамет уместо да му покажу на сликама или видео клиповима, тога барем има шта је то абразија; или да га одведу у природу - запамтилои би клинци и објаснили би ти то час посла својим речима, а не високопарним академским терминима.
Ја овом мом из фамилије објашњавао шта је абразија пуштајући млаз воде из чесме преко коцкоце леда. Одмах дете укапирало. Али хебига, нисам га научио напамет дефиницију из уџбеника к'о песмицу и није добио петицу јер је својим речима то објашњавао.
Последица таквог приступа (географији, биологији, историји, физици, хемији, па ио овом мом српском) јесте врло низак ниво опште културе када клинци оду у средње школе и на факс.
Проблем је то велики у нашој просвети. Имам пуно колега и колегиница који као да не капирају да пред собом имају клинце од 11 лета, па наступају у учионици онако академски, екс катедра предавањима која трају 45 минута (јбт, ономад кад сам као гост присуствовао часу колеге географичара умало да заспим на пола часа колико је то било једно монотоно, досадно предавање у којем само он говори, а "ми" клинци у клупама пасивно слушамо).
А ја сам, имао пре 40 година (бре!!!) наставнике и професоре географије (рецимо) у основној и средњој школи који су нам на часовима на грамофонима пуштали нпр. плоче са хавајском музиком, показивали слике Хавајаца у оним живописним ношњама, читали нам њихове народне приче, чак неки пут доносили и национална јела неке земље да пробамо јер је географија најпре сазнавање о специфичностима културе једне земље, а не бубање напамет колико кикирикија производи годишње.
Све те разумем и схватам шта ми причаш. И знам колико су тешке последице тога што ти испричах.
Што је најгоре, не уче их да мисле, него само бубачење напамет (због превише информација из уџбеника) што клинце, наравно, смори пре него спознају лепоту неког предмета.
Ономад моје дете уписује уписује факултет. Тест из опште културе. Питање: Из ког века је Душанов законик?
Моја М. написала: "Из 19. века."
Ја је после питам: Па добро, М., 'ајмо овако. Кад је била Косовска битка?
- 1389. (то сви знају без грешке)
- Добро, М., а када је живео Душан? Пре или после Косовске битке?
- Пре.
- Па који је то век? Косовска битка?
- 14. век.
- Па онда? Из ког века је Душанов законик ако је он живео пре Косовске битке?
- Па из 14. Јао, тата, ала сам се зезнула!!!
Ето, тако ти то изгледа.
Поздрав!
u svakom slučaju, Srbija se trenutno drži na konopcima pojedinačnih uspeha njenih ljudi i onih, koji iz nekog, često unutrašnjeg razloga te dobrog vaspitanja unutar svojih porodica, odabiraju da joj ne okrenu leđa, uprkos i naprotiv ovom, što jedan drugi kolega Učitelj reče - Слизи Снејл Мајндконтролинг sistemu.