"Ako se sete ms Bobic na Dan Bezbednosti sete se - ako se ne sete nikom nista..."
Bloger talicni, u komentarima na ovaj post
Beatrix Kiddo, 10/01/2009, 11:59Autor je napravio jednu krupnu grešku, koja tekst čini nelogičnim. ''Balkanskog špijuna'' su proganjali samoproklamovani domaći bezbednjaci,a čovek je bio sasvim nevin.
Тимотије , 09/01/2009, 15:59Можда је дотична госпођа на интернету изнеле истину. А иначе не верујем да је М.Бобић разумела Душана Ковачевића.
Komentari sa Politke, na txt MBM
Breaking news, breaking news, breaking news, breaking news, breaking news, breaking news, breaking news....
Ha, Ms Milic je konacno osvanula i na NSPM. Ms Milic koristi ovu priliku da se do imbecilnosti zahvali MBM na publicitetu.
Мирјана Бобић-Мојсиловић: Балкански шпијун
Jelena Milić: Ms Milić ljuta na Amere, Britance i B92 da se zna
Jebi bi* ga, htela sam o paljenju ruske zastave i spaljivanju Brusa Vilisa, htela sam o tome kako DW izvestava o razlozima gasne krize, al morate me razumeti! Mislim, dobila sam tekst posvećen meni i mom pisanju na blogu! Konačno. ( Dobro, uvod je o meni, a posle sam foto robot, al to je to manje više, mojne ste sitničavi) Dosta bre više da ja živim u blogovoskoj senci BS i Qvirije. Gde? U Politici, Bujketovoj politici, u kolumni MBM! Bujke, to je "onaj naš u NINovim redovima". Čestitke Ms Milić. Bio je jednom, pre 5-6-7 godina čitav tekst o meni u Književnim novinama, na par strana, molim lepo, sa sve karikaturom mene i moje sijamske mačke, za koju nisam ni znala da javnost zna da je imam. Drug Kosta Čavoški tad naoštiro pero. Drug Vlada Ilić mi tad rekao: " E pa postala si ozbiljan igrač", al to OB nije nikad- još shvatila. Posle me je Informativna služba komande treće armije predlagala za Nobelovu nagradu, bilo na prvoj strani u Danasu, i to je manje više to. Ostalo su moja pisanija, izjave i nastupi. Ali ne i u UN, hvala MBM do neba, evo mi utešne nagrade. Ima me i u knjizi VBP ( da, da, to sam ja pokrivam širok dijapazon, od VBP do MBM) i Co ono o novinaru Željku Cvijanoviću, za koga sam uredno niti krijem pisala pro-Đinšićeva vlada, ali mahom dole kriminal i Koštunica kolumne, dok nisu stavili na naslovnu Natašu Mićić kako se transformiše u Miru Marković, pa sam to javno osudila u Klopci mislim i prestala da pišem za iste. Nanjušim nekad Antonića, al to je red dva, aluzija dve, ne više od toga. Ono jest Živkov me VIA BS privenčao za maljkovića, oglašavao se i PL, al nikad ceo tekst.
Šta da vam kažem, u vreme Gaze, gasa, koječega, ona o MENI! Obratite šta je MBM bitno iz celog teksta, šta je i kako prevela, pa mi posle recite da traćim vreme i novac na Kurir i Alo.
PS Zahvaljujem se DD na dojavi, ne bih ja sama nikad ni našla, dosta mi je što Antonića redovno čitam. U Bujketovoj Politici. Mada, ova je pisala i u Smajlovićkinoj politci, a ta je i do privatnih ručkova stizala, ja samo do Lava Bara. I posle mi recite da demode stajling nije siguran znak demodea i u pogledu na svet i Srbiju!
PPS ako slučajno sumnjate da ću nagovoriti sister, čim siđe sa planine, da mi napravi avatar sad ne ovakav koji vidite koji je takođe njeno delo ( i uopšte ne znam zašto joj je baš to palo napamet, ona sebe napravila ko Šakiru, brata Anu ko Žizel B, a ja ovako), nego neki sa Batom Stojkovićem, pa...onda me još ni vi ne poznajete dovoljno. Mada, mozda cu je naloziti da napravi tu sliku sa MBM, jadnica nije skapirala Balkanskog spijuna kako treba, nije skapirala da je sebe nacrtala u Batinom liku.
* Ma jel onaj Stanković u pravu, mislim, kako se piše jebi ga?
* prvi edit, dodat prvi citat komentar u post na pocetku
** drugi edit , dodati komentari sa Politike
Погледи са стране
Мирјана Бобић-Мојсиловић
Балкански шпијун
Ових дана Интернетом кружи једна шокантна „исповест" неке овдашње жене, запослене у неком међународном фонду за надзор Србије, у којој се она хвали како је „тамо где треба" јавила како је стање у Србији далеко лошије него што су европски званичници приметили. И како су скромне похвале Србији у погледу њеног напретка „на атлантском путу" апсолутно претеране, па ће зато она, гневна блогерка и чуварка „атлантских вредности", кад се још нечега пикантног сети, све лепо јавити британском амбасадору.
Додајмо да се у поменутом „писму јавности" помињу ђутуре патријарх Павле, Владимир Путин, Косово, стање мањинских група, а све је зачињено псовкама. Ревноснијег плаћеног домаћег известиоца „страни фактор" није могао да нађе, тим пре што, како сама открива, осим што пише страним амбасадорима, она своје стране послодавце забавља и у једном бару преко пута америчке амбасаде.
Балкански шпијун више не мора да се крије. Напротив, то сада ради с поносом - испоставља се да је данас у ери флагрантне промоције „новог пута" највећа вредност „атлантска вредност", шта год то подразумевало, под условом да је Србија огађена са свих страна и у сваком погледу. „Атлантски патриотизам" тако се испоставља као вредност далеко испред свега осталог, штавише, „атлантски патриотизам" испоставља се као врхунац истине, правде, интелектуалног ангажмана и здраве памети, као морални узор који могу да разумеју само изузетни. Политичка изузетност савременог балканског шпијуна, међутим, не добацује даље од општих места сатанизације Србије, какву смо преживели деведесетих година. Комбинација енглеских израза и српских псовки заправо и јесте тачан опис покондиреног српског примитивца који је на услузи сваком странцу који стигне у Београд без обзира на то да ли је дошао да се напија на сплавовима или да „извиди ситуацију".
Памтим како је та врста услужне делатности била врло популарна деведесетих година, када су страним новинарима и ситним дипломатама, пристиглим у разваљену Србију, у разумевању „српског синдрома" здушно помагали београдски новинари, који су за бесплатну шницлу код „Вердија" и неколико десетина марака дневно били нека врста пословне пратње „доносиоцима демократије и европских стандарда". Художници истине са Си-Ен-Ена били су гладни. И још се нису наситили.
Српски комплекс ниже вредности према свему што стиже са Запада, без обзира на то да ли се ради о шушкавцима, фармеркама, музици, или политичким наредбама, промовисан је у овој земљи још од тренутка када је Тито рекао „историјско не" Стаљину. Тај комплекс се данас може видети на сваком коракуод потпуно неразумне употребе страних речи у свакодневном говору, па и у медијима, до спремности да се исмеје, понизи и оптужи све што се није испилило испод шињела мирољубиве „атлантске алтернативе".
Балкански шпијун данас је подигнут на много виши друштвени степеник, иако и даље воли бесплатну шницлу и пиће, И иако је и даље нека врста дворског забављача на вечерама у страним амбасадама, његова социјална позиција данас, када се Србија тетура на атлантском путу, далеко је боља, видљивија, и друштвено моћнија. Својим извештајима страним амбасадорима, он се данас јавно хвали, показујући у исто време ароганцију и супериорност, али и жељу да буде још више јавно награђен. Иако добија јавна признања, захвалнице и награде, некако би да се наметне као морални и интелектуални узор - то што тихо подригује од оноликих бесплатних ручкова зачињених маринадом са белим луком нека никога не завара. Балкански шпијун, који верује да се у Европу улази мрзећи све што је српско, бели лук проглашава француским зачином, а када псује чини то само да би га српски примитивци боље разумели.
Балкански шпијун некада се обраћао шапатом само својим страним послодавцима - данас се обраћа свима нама - чини то јавно, са осмехом на лицу, поносан што може да нам саопшти да је у густој магли српског атлантског пута он једини прави светионик.
До тренутка кад ће балкански шпијун узети васпитну палицу у своје руке дели нас само један корак. Нема збора да ће нас убедити да је то корак који нас приближава Атланту. Или Атлантиди? www.mirjanabm.com
М. Бобић-Мојсиловић [објављено: 09/01/2009]