Omaž Haruki Murakamiju

Pa, ne znam... Bile su reči koje su mu pale na pamet kad je seo i počeo da zuri u debeo neotvoreni žuti koverat koji je stavio na kuhinjski sto. To su bile reči koje je izgovorio kada ga je, posle izjave da ne želi više da živi sa njim, upitala da li mogu da ostanu prijatelji. Iako je pretpostavljao šta se nalazi u koverti, ipak je otvorio. Bila su to dokumenta za razvod braka i pismo od advokata njegove žene. Da i koverat sa markom i otkucanom adresom advokata. Ustao je, sipao viski u čašu i vratio se za sto. Preleteo je pogledom dokumenta

Od kad su se revolucije pojavile na istorijskoj sceni, istog su se trenutka začuli i taktovi nekakve drugačije, kontrarevolucionarne muzike. U stvari, neki bi rekli da se revolucije dešavaju u istorijskom trenu, dok kontrarevolucije na određeni način mogu da traju decenijama i vekovima - bilo kao prevencija budućih revolucija, bilo kao odgovor na nekakve pređašnje tektonske poremećaje. Sad, ukoliko bi kontrarevoluciju i shvatili u nekom širem smislu, kao mnoštvo procesa usmerenih ka očuvanju društvenog poretka, kroz istoriju je moguće prepoznati bezbroj mera koje su vladari u tom smislu upravo i koristili. Počev od primene puke sile, pa sve do mnogih drugih, suptilnijih, uključujući, neretko, i značajne društvene reforme.

Sad, izgleda da svako vreme ima kontrarevoluciju najbolje skrojenu prema nekim svojim merama, i tema bloga je šta bi sve upravo i mogle da predstavljaju kontrarevolucije našeg vremena.

( белешком кафанског доколичења)

                                зашто се небисмо шалили (г. Ф.Бегбеде)

у дане кад теренски одмарам уби ме братее седентарни начин живота за рачунаром (што посао ,што списатељска зависност) , а што је још шокантније, јавља ми се дефицит у способности разумевања оваквог начина живљења који ми је (по свему судећи) одређен наметнутом вољом корона створитеља,

Зашто на Србију, мало-мало, ударају толике хорде, као да овде постоји некакав јединствен мед живота који се по било коју цену мора коначно отети?!

Обично су ти ратови на нашем тлу били више од рата – не војска на војску – већ сатирање нејачи, депопулација, уништавање културе, затирање вере и обичаја, спаљене библиотеке, свеци

kažu da je potrebno vakcinisati oko 70% populacije, kako bi se postigao dovoljan nivo kolektivnog imuniteta koji bi usporio ili zaustavio ovaj virus. ne ulazeći u to da li je bolji fajzer ili sinofarm, da li je astra zeneka žrtva neke političke igre, da li je sputnjik neopravdano zanemaren, dakle polazeći od premise da su sve vakcine dobre (ok, osporavajte i to ako baš mora, ali ja pitanje koje sledi postavljam polazeći od toga da sve vakcine jesu dobre i da je potrebno da se vakcinišemo, a tražeći način da se obuhvat vakcinisanih poveća) postavljam vam pitanje (ko god i kako god

Nisi sama, a istina je drugačija, jer tada upravo tada jesi sama.

Sama si kada si nevidljiva, sama si kada kažeš Ne, a na tvoje Ne, presija ne staje.

Sama si kada skupljaš deliće i ustaješ posramljena, iako nije do tebe, jer si zaista rekla Ne i ne znaš i ne shvataš i ne možeš da pojmiš, zašto nije prestala presija.

Sama si dok hodaš gradom, selom, putem. Sama si dok pokušavaš da dođeš do vazduha, gušeći se od straha i bola.

С обзиром да је човек недовршено биће,

А да је Бог савршени родитељ и свестворитељ, 

Те да им је језик тачно за толико генерацијски и лингвистички неразумљив, 

Још од праскозорја своје свести сам

Будући и сам стваралац мноштва окрајака песама

Спознао да је једини језик икаквог споразумевања човека и Бога

Dosadno je, strasno je dosadno...Evo vec skoro godinu dana u izolaciji, i pripustam samo zensko sa maskom ali bez donjeg vesa. NIje mi lako jer sam nekoliko njih izgubio za ovih godinu dana, a iz raznoraznih razloga: kao nasla decka (di ga nadje bas sada, kad meni treba :), ili vratila se kuci, ili skoro se verila pa moze samo oprezan sex, ili ima bolju zanimaciju (sta moze da bude bolje?). Takodje procitao par stotina hiljada stranica i odgledao sve filmove i predstave koje sam propustio. Sada shvatam da je dobro sto vecinu od onog nisam citao ranije, a i sto nisam odgledao filmove / predstave

Умро Драгољуб.
Који Драгољуб?
Онај што је скупио гомилу клинаца с добошима, да тако марширају улицама.

Na novinama je datum 12. mart, ali to o čemu one pišu dogodilo se zapravo jedanaestog, a moglo je (no o tome u novinama nije pisalo) da se završi i 10. marta ... no ti datumi ustvari nisu ni bitni (osim kao povod ovog bloga), jer sve što je dovelo SSSR do 11. marta 1985. počelo se dešavati mnogo, mnogo prije, a ovo je bio samo početak završnog čina.