Evo mog teksta INTERNET I BLOGERSKA OFANZIVA, u kome sam, između ostalog,  predstavila novo-osnovani think tank CENATAR ZA EVROATLANTSKE STUDIJE, objavljenog u januarskom broju internet izdanja Evropa Plus, Evropskog pokreta u Srbiji. Ja sam, inače, dugogodišnji i na to vrlo ponosni, član njegovog Foruma za međunarodne odnose.

Kad se pređe nadvožnjak pa se nastavi prema Topčiderskoj zvezdi, s desne strane postoji lavirint ulica. Jednom prilikom sam nekim poslom navratio u jednu od kuća u tom kraju; ne bih je sada našao, samo se sećam da je bila povelika kuća s baštom, prilično ofucana.

Ne mogu da se setim ta sam tamo tražio, samo se sećam da sam tom prilikom posedeo s jednom bakom koja je čuvala praunuče.

U Srbiji je počela izborna tišina tako da mogu potpuno da se posvetim izborima u Americi. Malo pre me je jedna drugarica zvala da im pomognem za vikend u Njujorku da agituju za Baraka Obamu. Ja mu dođem neki operativac-ekspert i taj me je poziv vrlo polaskao. Rekoh joj da ću videti, moram u subotu da glasam, pa možda sednem na bus (Kinezi voze do Njujorka za 20 dolara) i stignem u subotu uveče.

Ja naravno nisam američki državljanin i nemam pravo glasa ovde. S druge strane, osećam izvesnu nelagodnost da se mešam u unutrašnje stvari jedne suverene zemlje, ali nekako mi se čini da će ovi izbori da budu vrlo zanimljivi. Može da se desi da sledeći predsednik bude prvi crnac, prva žena ili prvi mormon, ili da se u Belu kuću useli prva sajlonka (Mekejnova žena). Atmosfera je potpuno drugačija nego na izborima pre četiri godine. Vrlo interesantno. Ne mogu samo da posmatram iz daljine.

Dakle: glas za Tadica!

Ovoga dana Prekinu svadju. Potraži zaboravljenog prijatelja. Obustavi sumnju i zameni je poverenjem. Napiši ljubavno pismo. Podeli neku vrednost. Daj laki odgovor. Podrži mlade. Pokaži odanost rečju i delom. Održi obećanje. Odvoj vreme. Predupredi ljutnju. Oprosti neprijatelju. Slušaj. Izvini se ako nisi u pravu. Pokušaj da shvatiš. Prezri zavist. Preispitaj svoje zahteve drugima. Pomisli prvo na nekoga drugoga. Budi zahvalan, ljubazan, otmen. Smej se malo više. Zasluži poverenje. Bori se protiv zlobe. Osudi samozadovoljstvo. Izrazi svoju zahvalnost. Moli se svom Bogu. Obraduj

Ja nisam Bog da praštam

Pozivamo sve članove, kako komentatore tako i autore, da na ovom blogu daju svoje predloge za nove blogere, iz redova korisnika koji imaju status komentatora.

Ovaj blog će biti zatvoren u 20,00 sati. Do tada možete glasati, imate jos dvadesetak minuta. Nakon toga biće postavljeno obaveštenje.

Izaći ili ne?

Šta da se radi?

Nemogućnost da mnogobrojni političari, politički analitičari, raznorazni komentatori, kao ni vodeće agencije za istraživanje političkih rejtinga predvide izlaznost u prvom krugu predsedničkih izbora, ocenjena kao „iznenađujuće visoka", zbunila je mnoge i predstavlja ključno iznenađenje

Predlog: Pre nego što počnete a čitate ovaj blog, idite na kraj teksta, pustite pesmu pa počnite da čitate 

Vidim, što reče Kusovac, da se svako latio pera pa u papir zbori glede predstojećih nam izbora. Nemojte, dragi blogeri da se ljutite što ću ovo reći, ali smučilo mi se vaše agitovanje na ovu ili onu stranu. Ali, što reče Novak, sve Vas i dalje volim!:))))))))

Lično mislim da je prepiska na liniji DS-LDP uzaludno trošenje vremena i para. Objašnjavati jednima ili drugima šta je demokratija, kako se živelo tokom Slobino/Šešeljeve ere je ništa

Znam na svojoj koži šta su devedesete i šta znači povratak radikala na vlast. Ja sam se devedesetih borio protiv totalitatarnog režima, za novo društvo, a ne za lični interes, koji se danas brani po cenu da Srbija ponovo krene u strmoglavu propast. Da sam se borio za sopstvenu korist, posle 5. oktobra 2000, sigurno bih bio na mestu predsednika bar nekog upravnog odbora.

Zbog toga što sam se, na kreativan i nenasilan način, borio protiv Miloševića i njegovog partnera/piona Šešelja, bio sam hapšen, maltretiran, praćen, proganjan i gonjen montiranim sudskim procesima od 1996. do 2003. godine, od svoje 22. godine života.

Dok je Milošević bio faktor mira i stabilnosti na Balkanu za ceo svet i dok su opozicione partije u Srbiji raspolagale sa samo dva megafona, izašao sam tiraninu na crtu i sa grupom Magnet omogućio model masovne nenasilne i kreativne borbe protiv Miloševića. Najpre za protest 1996/97 kojim je Milošević doživeo svoj prvi poraz, ali i za način po kojem je potom nastavio da deluje Otpor, iz čega je akumulirana energija za petooktobarsko obaranje Miloševićevog i Šešeljevog režima.

PRILOG 1:

Znaš da živiš u XXI veku kada:

1. Slučajno uneseš password u tastaturu mikrotalasne
2. Nisi igrao pasijans sa pravim kartama vec godinama
3. Imaš listu od 15 telefonskih brojeva kako bi dobio 3 člana svoje porodice
4. Šaljes e-mail osobi koja sedi za stolom do tebe.
5. Tvoj razlog zašto nisi u kontaktu sa familijom i prijateljima je taj što oni nemaju e-mail!
6. Prijavljen si na nekoliko newslettera koji ti non-stop stižu i nerviraju te. Stizaće i dalje jer te mrzi da otvoriš e-mail i odjaviš

"Ajde ti, debela picko... Ajde ti i ja jedan na jedan. Dodji ako imas muda..."

Po pogledima kolega sam ukapirao da sam ja debela picka. A glas bi mogao da pripada samo jednoj osobi - Big E. E jebi ga. Niko od izbacivaca mu ne prilazi kao da ima mitraljez u rukama. Big E definitivno nije zajebancija. Necu valjda da se bijem jedan na jedan.

Kasnim sa kirijom, prazan frizider, nagomilane opomene pred iskljucenje struje, iskljucen telefon, kablovska, imamo

Negde od protekle srede pa do danas, imao sam zadovoljstvo da aktivno učestvujem u blogovima po dve teme koje su, u ovo vreme odluke, nosile drugačiju, naizgled prizemnu atmosferu. Osećam potrebu i želju da vas sve obavestim o rezultatima.

Podrška deci i izvidjačima Velike Hoče

Nakon mog poziva na akciju (videti blog Uča iz Velike Hoče), jedan broj blogera priključio se sa željom da podrži izvidjače i drugu decu Velike Hoče. Do sada, ukupno nas ima 10. Ni mnogo ni malo.

Piše: Boban Stojanović  

Ne znam kako je vama, ali meni je baš frka zbog ovog pripajanja Srbije Rusiji.

Ne znam da li ste primetili, ali čak 85% Srbije je pod okupacijom Rusije.

Našu je Srbiju kupio Gasprom.

I niko ne reaguje.

Ja moram - kada neko trpi nepravdu ja ne zatvaram oči.

Pada mi nekoliko ideja na pamet.

Da odem da se urgentno krstim, idem svaki dan po šest puta u neku SPC poslovnicu i postanem extra pravoslavan.

Ili, da istetoviram Кремль. Na desnoj podlaktici, iznutra, pa da se vidi kada dižem tri prsta.

Ili da odem sa zadnje strane ruske ambasade i ljubim Rusiju u задний ...

Ku, ku, majko, najgore od svega, kada sve prodamo i kada se potpuno podamo Rusiji, moraćemo da dajemo i svoje задний za parče suvog ’leba...

Eto nam Rusija...