Dokaz, dajte mi živi dokaz

Šta ćete reći kada vam u sred noći u stan upadnu komesari Srpskog patriotskog komiteta i pitaju gde ste bili 21. februara 2008. godine u periodu od 17 do 22h?

Dobro razmislite, nemojte da žurite u davanju odgovora.

Mi iz Kvirije smo bili tako gde su svi pošteni Srbi i Srpkinje bili. Na najvećem, najlepšem, najboljem mitingu svih vremena. Bili smo da pokažemo da ne damo Kosovo, jer je ono NAŠE, NAŠE, NAŠE, da pokažemo da podržavamo državnu politiku našeg premijera Vojislava Koštunice, da pokažemo da smo i mi pederi uz našu mladež (uvek bili), da smo spremni da se borimo protiv nastranog proglašenja nezavisnosti Kosova i kršenja međunarodnog prava.

Ne držite me za reč, ali sam u onoj milionskoj masi video i mnoge blogere i blogerke i time smo dokazali da nismo izdajnici kao što onaj tzv. politički analitičar hoće da nas predstavi (koga nisam ni video na onom skupu).

Draga Jasmina,
Ja se duboko nadam da si dobro i da ce se ovo brzo smiriti. Mislim stalno na sve vas i jako mi je neprijatno i zao sto se sve ovo desilo.
Nemam reci da ti opisem, a tako bih volela da vam pomognem u svemu ovome.
Draga moja, tako sam potresena da ni tokom bombardovanja ovako se nisam osecala. Mislim na vas i ako si slucajno pod pretnjom, molim te mozes da dodjes ovde, znam da zvuci idiotski ali veruj mi da je sigurno.
Voli te N

Eto kako hronichna neobaveshtenost moze da ima katastrofalan ishod!

Pa svako ko je gledao bilo koji kaubojac, makra i onaj trecerazredne produkcije, zna da scenario izgleda sasvim drugachije. Da bed gajsi, ruzni, prljavi, zli i neartikulisani, obavezno pijani ujashu u neki gradic i krenu da lome, pljachkaju i tuku, da se zene sa decom rastrche kako bi se sakrili od bahatih nasilnika i da muskarci , predvodjeni glavnim sherifom i njegovim pomocnicima, hrabro krenu da ih pohvataju i zatvore.

 Jer, majkumu, to je njihov grad, oni su ga izgradili i zele da u njemu mirno zive, iako

Konačno kačim snimak skidanja turske zastave. Ovo se desilo oko 17.30 ako se dobro sećam i notorna je laž da je „skup" protekao mirno i dostojanstveno, a da je posle toga ekipa krenula u divljanje. Koliko sam gledao sa prozora, TRI policajca i JEDNA policajka su na početku stajali preko puta Turske ambasade i mirno gledali kako svako ko prođe baci po kamen ili nešto „jače" jer prozore i vrata nije mogao/mogla da polomi. Onda je JEDAN policajac razgovarao sa njima i prijateljski ih molio da ne skidaju zastavu (video da Tadić moli huligane, pa čovek pokušao da primeni isto na ulici), a onda je došla grupa od 20tak nevaspitanih klipana i počela da juri policajce da ih bije, dok su ostali konačno skinuli zastavu i demolirali ulaz Ambasade koliko su mogli.

Najveće greške i laži su usledile posle ponoći kada se sve smirivalo:

Ovako razmislja Dusan Prorokovic.Treba li reci - svaka mu je zlatna. I na mestu.

Vesti kojima jucerasnje dogadjaje sa ulica Beograda prati takozvani Javni servis, pardon, lazni Javni servis obiluju predivnim eufemizmima (za koje se nadam da ih neko zapisuje, jer steta da propadnu tako doplerovski brilijantni obljesci novinarskih umova u slavu relativizacije huliganizma).

Medjutim, ima u vestima laznog Javnog servisa jedna recenica koja mi je posebno smesna - a to je da se u jucerasnjem osvrtu na dogadjaje u Beogradu u programu CNN (znate vec - Sotonin Javni servis na zemlji) cula "... i misljenja koja odstupaju od zvanicnog stava americke administracije"!

Ova

"Ma pusti to. Na brodu je bila elita svetskog dzet seta koja je imala samo jednu religiju - hedonizam. Na brodu se pio najfiniji sampanjac, duvala se koka i bilo je masovnih orgija. Jedna od pocasnih zvanica je bio i kapetan sto je, kako se prica, i dovelo do zakasnele odluke o eskiviranju sante leda i ostecivanju broda. Mumija Amen-Ra, egipatske princeze i jedne od najvecih bludnica Egipta je takodje bila na brodu zbog svog pozitivnog dejstava na seksualni zivot ljudi u njenoj blizini. Zbog tih orgija svi mi imamo satove Titanik DNA od materijala sa titanika."

"Niste li i vi svingeri?" Pitam ja u sali.

"Pa naravno. Jebem se svakodnevno od cetrnaeste. Nema nista lepse od orgija. Mogu da se jebem danima. Nema tipa sa ovim satom koga nisam karala."

"Ne mogu da poverujem." Samo sto mi nije pala vilica na patos od iznenadjenja.

"Sto nemozes. Ma opusti se bre malo, izadji iz stereotipa o zeni domacici. Gledaj pravi zivot."

"Ma dobro... Nego sve one tipove sa satom si karala?"

"One mladje od 60 - DA. NJih oko 400. Nisu bas samo nasi kupovali satove. Ima i uljeza" Kaze ona sa osmehom dok gasi cigaretu.

Poštovani predstavnici vlasti,

Obraćam Vam se kao građanka Srbije i učiniću to srpskim jezikom, jednostavno. Imam četrdeset godina. Udata sam, imam malo dete, radim. Nisam član niti jedne stranke i nikada nisam bila. U životu sam imala neke nerealne i neke realne strahove. Ovo što sada osećam zbog kvara na vašem političkom kompasu je realan strah. Osećaju ga mnogi, samo ne znaju kako da vam kažu. Osećaju ga čak i mnogi od onih 350 hiljada sa mitinga.Čega se bojim?

„Шта је Косово? Где је Косово? Чије је Косово? Има ли неког међу нама ко није са Косова?

Има ли неког међу нама ко мисли да Косово није његово?" 

Kosovke devojke su bile malo zatrpane poslom, pa će odgovor poslati pismenim putem. U utorak.

Since Kosovo declared independence Belgrade has become a warzone. Radicals are burning and looting, and ordinary people are confused - five days ago they were concerned with Kosovo, today they are concerned with the possibility that drunken hooligans may smash their heads with rocks. Kosovo is far away, radicals are just around the corner, breaking windows and setting buildings on fire.

The Belgrade riots are a symptom of a failed political movement. Nationalism has nothing to offer, no strategy, no plan, no political vision. Unlike Gazimestan in 1989, where Milosevic faced a crowd much bigger, crowd consisted of people that were calm and determined, Kostunica today faced people without a clue. Unlike Milosevic who promised war and revenge, Kostunica has nothing to promise, nothing to offer. He can only complain.

1. Predsednik vlade, u društvu najdražih prijatelja i istomišljenika, obraća se orbi et urbi s izrazom lica čoveka kome se sve gadi. Njegove reči bi pre jedno 200 godina još možda i bile logične i zvučale savremeno. Danas su parodija. -Tu sam se postideo. Kako li se oseća kad gleda snimak svog govora? Da li se i on zacrveni zbog sebe kao sad ja zbog njega? Pokušao sam da zamislim nekog ovdašnjeg političara da

Evo šta sam ja, naivna, napisala svojoj prijateljici Nemici koja je udata za Danca i živi u Danskoj tokom gledanja prenosa protesta u Beogradu:

Hi my dear,

is that snow melting down over there?