Bracu Strahinju i Boshka znali su svi u tom novijem delu male Panonske varoshi, sastavljenom od paralelnih ulica sa imenima iz starog kraja. Mahom zbog obichaja da se u prednjem dvorishtu punom ruza, nevena, prkosa i nocnih frajli, ispred slichno izgradjenih jednostavnih kuca, leti sa komshilukom pije kafa i kibicuju prolaznici, a delom i zbog nekih drugih specifichnijih okolnosti.

Njihovi roditelji su sa dva zavezljaja i staramajkom obuchenom u crno stigli sa ostalim kolonistima, u ono chudno vreme promene stanovnishtva u Vojvodini, dobili od drzave parche zemlje i pocheli vredno da

Travestija, cross-dressing i "nevolje s rodom" teme su današnjeg bloga. Prenosim skraćen tekst Biljane Kosmogine, porno-spisateljice, koji opisuje how it feels like for a girl less ordinary.

CIGANKE LETE U NEBO

Nakon najave Tomislava Nikolića da će osloboditi ubicu šesnaestoro radnika Televizije Srbije Dragoljuba Milanovića, porodice žrtava održale su sutradan (u četvrtak) konferenciju za štamou. Evo saopštenja koje su tom prilikom dobili novinari:

Saopštenje za štampu

Kandidat za Predsednika Republke Tomislav Nikolić počeo je svoju kampanju s mrtvima. Kao visoki funkcioner vlasti koja je 1999. namerno ostavila radnike Televizije Srbije da sačekaju bombe NATO, Nikolić se sada vratio svojim žrtvama, ne mogući da ih ostavi na miru. On već počinje da sudi, prelazeći

JA: Si učio francuski za test?

SIN: Jesam... malo.

JA: A zašto ne bi još malo?

SIN: Imigra! Idi natrag u svoju zemlju. Došao si ovde da uzimaš posao poštenim Portugalcima.

U plavom uglu, obučena u Nike patike, iz Sibira preko Floride, stiže MARIJA ŠARAPOVA.

Narode blogerski,

VLAST JE NAJODGOVORNIJA ZA NAPADE I ZASTRAŠIVANJA


Žene u crnom oštro osuđuju  državne organe koji nisu preduzeli sve mere da se pronađu počinioci više napada na Istorijski arhiv Beograda i direktorku arhiva, Branku Prpu, čime su ostavili prostor i za organizovanje poslednjeg  vandalskog čina pred tom institucijom.

Oštro osuđujemo i vlast koja svojom politikom podstiče napade i zastrašivanja svih onih koji u Srbiji zahtevaju radikalan raskid sa prošlošću i isporučivanje osumnjičenih za ratne zločine Tribunalu u Hagu. Smatramo da je za ovaj napad,

Kako da vam kažem, čovek bi očekivao da nas, koji još uvek nismo odlučili da li da glasamo ili ne, ovi odlučni pokušaju da upišu na spisak sigurnih glasova. Ili da nas zamenare, ako smo za zanemarivanje. Jedino što nema nikakve logike jeste da nas vređaju i napadaju.

Ako smo nebitni s obzirom na cifre, onda nema logike da se ovi jaki uopšte bave nama. Ako smo ipak bitni, što se može zaključiti recimo prema raznim Internet prepiskama, onda smo potrebni, a ako ti neko treba onda se zna kako osnovna logika nalaže da se ponašaš prema njemu.

Nego, kada mi neko kaže „glasaj za Tadića da ne bi pobedio Nikolić“ osećam se kao da me neko uhvatio za kosu i zabio mi glavu u kanalizaciju.

Ponovo sam u Norveskoj, trenutno uzivam u pejzazu Lilehamera, gradica u kom su 1994, dok smo se mi bavili vaznijim poslovima, odrzale Olimpijske igre. Snjeg škripi pod nogama i čist je da ga možeš pojesti. Ovo je neki deseti put da sam u poslednih nekoliko godina u Norveškoj, navikao sam se i često mi padne na pamet da bi se ovdje moglo i zivjeti. Naravno, da je bar malo jeftinije.
U ovom blogu ću napisati nešto o svom prvom putovanju koje je završeno trodnevnim krstarenjem od Norveške do Danske. Imao sam do sada tu sreću da mnogo putujem, ali to putovanje mi je jedno od najljepših.

Jos jedanput skrecemo paznju na ekolosku katastrofu u Pancevu. Pre nekoliko meseci ovde u Torinu na ekoloskom festivalu “Cinema ambiente” nagradjen je film autora Antonio Martino, Pancevo, mrtav grad…http://www.cinemambiente.it/allegati/Schede_film_07/02_Documentari_Italiani/PANCEVO.pdf
Evo sta mi zombi jos uvek imamo da kazemo na tu temu…Prenosim blog Nandora Ljubanovica (Kiklopa)

Sarajevo, Vukovar, Srebrenica... Panèevo
Ili ti dokle, bre, eko-fašisti?! 




Ovako su to javili: Glumac Milenko Zablaćanski (52), koji je teško povreden u saobraćajnoj nesreći 5. januara kod Čajetine, preminuo je juče u 17.05 sati na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.

Biće komemoracija, i prigodne govore će drzati važni ljudi, i Milenkove kolege i saradnici, kao što i priliči čoveku kakav je Milenko bio. Pomenuće i brojne predstave koje je postavio, i one u kojima je igrao, i glumačka ostvarenja, i televizijske serije, i

Jedna od najvažnijih uloga - tako reći misija - skautskog pokreta je pomoć mladima da uče, saznavaju i tako se oblikuju u odrasle osobe. Kroz (evo još malo pa) četrdesetogodišnje bistvovanje u izvidjačkoj organizaciji, naučio sam mnoge stvari. Neke od njih su bile ključne za razvoj moje ličnosti: vera u sebe, sticanje samopouzdanja, veštine planiranja, odlučivanja, organizacije, dogovaranja... Izvidjaštvo je po svojoj definiciji i laboratorija koja omogućava da se iskuse mnoge stvari u sigurnom okruženju. Neke stvari su, opet, izgledale sasvim jednostavne. Jedna od njih je i spremanje pijanog šarana. No, doći ćemo do toga.

Predizbornu kampanju januarskih izbora za predsednika Republike Srbije obeležille su mržnja i fizički napadi na aktiviste i aktivistkinje političkih partija, čak i pokušaji ubistva.

Nedostatak elementarne kulture i tolerancije, čak i one, najmanje „da se pokažemo fini“ u Srbiji, očigledno ne može da zaživi.

Pored toga, većina kandidata, pa i Tadić i Nikolić koji su ušli u drugi krug, o rešavanju problema nasilja i diskriminacije govore u frazama. Ovakva retorika i prazna obećanja, ne samo da ne stvaraju prostor za „nadu u bolje sutra“, već direktno omalovažavaju rad i angažman aktivista/kinja za mir i ljudska prava. Osobe koje su tokom ratova rasplamsavale različte vrste mržnje ili bile deo sličnih sistema, danas nas pozivaju na mir i nenasilje. Kako da im verujemo?

Ovakvim licemernim nastupima ne samo da je izneverana slika demokratije, već su poniženi svi ljudi koji su se tokom poslednjih dvedeset godina i više neprestano zalagali da ova zemlja postane dobro mesto za sve.

Queeria – Centar za promociju kulture nenasilja i ravnopravnosti kaže NE i poziva vas da 3. februara izađete i glasate za svoju ljubav.

Svedoci smo da paniku i strah kod ljudi izaziva i sama pomisao da Vlast može da postane Tomislav Nikolić, zvani Grobar, odnosno Vojislav Šešelj (a sa njim i SRS).

Današnja pomisao sutra može da postane realnost, u kojoj glasači radikala na terenu »uzimaju stvari u svoje ruke«, sa osećanjem da su »oni na vlasti«. A, ako prevladaju u autobusima, na roditeljskim sastancima, na pijaci, u kontakt emisijama... biće kasno, jer će trebati godine da se njihove glavešine obore sa vlasti, pošto je totalitarni režim nemoguće smeniti na drugačiji način.

I biće potrebno još više godina da se popravi šteta, koju su napravili.

Sećate se uostalom i sami kako je sve brzo propadalo, a propadanje isuviše dugo trajalo i vidite kako se sve uništeno još teže popravlja.

Postoji jednostavan način za oslobađanje od te srpske noćne more:

Izađi i zaokruži Tadića. Da ne bude kasno.

Iznova otkrivena aktuelnost jednog starog teksta

Radikali definitivno nisu glavni problem ovog društva, kao ni birači i pristalice naopake i mazohističke politike koju ova stranka personifikuje. Da jesu, stvar bi bila prilično beznadežna, pošto ti ljudi, kao što vidimo, neće jednostavno nestati.

Zbog toga priča ako ne pobedimo mi doći će radikali više nije dovoljna najmanje iz tri razloga:

1) Pitanje demokratije je, prevashodno, pitanje političke odgovornosti – kako za činjenje tako i za nečinjenje. Zbog toga pre nego što zatraži i eventualno dobije našu podršku za drugi krug gospodin Boris Tadić morao bi prvo da podnese račune, da prizna greške i da ponudi viziju.

Umesto toga ponovo nam se nudi jednačina sa dve poznate koja, nužno, kod sve većeg broja glasača proizvodi sledeći stav: Ako od dva zla treba da biram manje tj. ako je manje zlo jedino što mi ostaje onda na izbore (referendume) jednostavno više ne želim da izlazim.

2) Ne želim manje zlo → nego veće dobro.

3)  Pričom o dva zla, evidentno, ne postiže se ništa osim onog što se ustvari najmanje želi: mobilišu se i homogenizuju pristalice SRS-a jer je, jelte, njima upravo to i cilj. 

Dakle, ukoliko priča o demokratskoj i radikalskoj Srbiji doprinosi demoralizaciji demokratske a homogenizaciji radikalske Srbije, logično pitanje je: zašto se onda ona priča i šta joj je moguća alternativa?