„Odlučio sam: tokom narednog meseca neću više sedeti na krovu i razmišljati da li da skočim, nego ću se zaista ubiti. Ali, neću otići s ovog sveta a da pre toga ne saznam kako izgleda jebati se s nekim.“

Dnevnički zapis iz 1983. godine nevinog šesnaestogodišnjeg Kurta Kobejna (1967-1999)depresivnog bolesnika, kasnije heroinskog ovisnika, buduće grandž ikone devedesetih i lidera planetarno

гошћа блога Ms.Ivana K. 

  Razmisljam o ljubavi ovih dana cesce no obicno. Znaci, svakih par minuta. Ima daleko vaznijih stvari o kojima bi milion sinapsi moglo da sapuce jedna drugoj, to stoji, ali inficirana sam davno i hronicna kondicija koja svakoj zeni oduzima korisno vreme je uslovila bar jednu korisnu delatnost, tzv. multi-tasking. Ne razmisljam samo o svojim ljubavima. Kamo srece da mogu da svedem proces na njih, ne, nikako, ja to uvek prosirim i na mnogo sire i bitnije 'zensko pitanje'.

састав на тему . . . .шта би ми, безводе

оводи, посебно кад жега очепи ко овде намалти овог лета свима нам неопходној, могло бисе развући темацки, но ме чињеница расушености потсети да сам ја одкадзнам засебе водену терапију примењивао ни незнајући да постоји. наиме одрастао уздунав више сам у њему бијо негнасувом. После кад смо малко стасали па се обезобразили звали смо и наше другарице да снама пробају али једну посве другу х2о терапију звану мојтебоде исодводе

Eto, prodjose 3 godine vrednog pregalackog rada u ronilackoj industriji noseci kapu instruktora ronjenja. Za ove 3 godine sam imala oko 5000 gosiju raznih zivotnih dobi, nacionalnosti, zivotnih prica, zanimanja etc. Kada obuku ronilacko odelo svi su isti osim kada je u pitanju jedna sitnica. Muska i zenska percepcija ronjenja sa veoma cesto razlikuje. Muskarci vrlo cesto percipirju rekreativno ronjenje kao takmicarsku disciplinu-sto je jedna od najvecih gluposti koju moze da proizvede ljudski um.

Mali ronioci

Rezultat

Evo, upravo sam dobila od moje sestre poruku na FB koja me izveštava o poseti familiji u cilju obeležavanja slave SV. Jovana....moram priznati jedna od mojih omiljenih. Uvek me spopadnu neke melanholične misli kada mislim o ovoj slavi. Ona obeležava kraj sezone slava tako da mi je svake godine ova slava uvek nekako izgledala kao oproštajna slava za tu sezonu pa se iz ovog razloga uvek razlikovala od ostalih. I tako u sred tih melanholičnih evociranja uspomena na temu „al se nekad dobro jelo BAŠ“ sestra me preseče pitanjem „by the way....kakvo je to katastrofalno nevreme bilo tamo?“ i ja počnem da se smejem. Ni sama nema pojma koliko puta sam čula to pitanje u poslednja dva dana.

Sve se nešto nakanjujem da vam ispričam sledeću priču ali svaki put me misli odvedu u drugom pravcu pa onda zaboravim…pa se ponovo setim…..pa opet nije pravi trenutak…i sve tako nešto. A evo sada su se stekli i trenutak i prilika da vam ispričam šta mi je napameti…a kad ću da postavim na blog…e, za to opet treba da se ukaže neka druga prilika i trenutak.

Možda će vam se učiniti kao trivijalna tema…ali, po mom skromnom mišljenju, i izbori su trivijalna tema pa su se svi ipak raspisali na kamaru o tome.

Prvo, ako vam se ne sviđa da izgledate kao pokisli miš svakoga dana nemojte birati posao koji je usko povezan sa satima provedenim u vodi. Ovo je priča nekoga ko ne voli da izgleda kao pokisli miš po vasceli dan.

(sasvim licno)

Dan pre nego sto sam planirao sam iscrepeo to do listu. Ostalo je jos samo da ubacim u torbu stvari koje su mi bile neophodne ovih par dana ukljucujuci i ovaj komp, da cimnem Azeria (drugar iz Azebejdzana koji treba da mi pomogne sa stvarima do stanice) i da mu javim da se polazak pomera za sutra i to bi otprilike bilo to. Jedino jos sam da se naviknem na ideju posle dve godine i 25 dana definitivnog odlaska. I povratka.

(уместо критике)

"Ономе чему се не зна почетак, не зна се ни крај; а без краја, сваки је почетак лишен смисла.

Приповест о времену власти нема стварни почетак. Нико не зна тачно када и с ким је започело време власти. Можда кажњавањем човека који је пробао плод са забрањеног дрвета познања Добра и Зла; можда човековим правом да господари "над рибама у мору, над птицама небеским и над свим животињама које се по земљи мичу"; можда са вером у бога, а можда са одрицањем од бога. Ако је отац, по снази и праву, први човек власти онда је то и мати, са моћима која једино она има. Не зна се има првог човека који је имао власт али је у Књизи постајања именован први убица. Ако је завист према брату била узрок човековог убиства, онда је завист према моћи господњој могла пробудити човекову жељу да господари људима. Потчињавање и потчињеност су појаве истог људског језгра, којима само услови одређују значење и смер. Сви људи могу владати и бити потчињени. Ако је потчињавање испољена агресивност, потчињеност је притајена агресивност која чека на освету. Између владалаца и поданика, на мржњи и страху, успоставља се заједница.

Власт није историјска појава; она је сушто опредмећење историје. Власт се подједнако и жели и трпи. Онај ко влада приправан је да потчињава; потчињени има само један нагон: да и он некога потчини. Зато деспотија и тиранија имају жешћу подршку људске већине од сваке друге владавине.

Postao sam kao neki deda...sećam se stvari od pre 20 godina, a evo vec pola sata tražim gde sam ostavio naočare...Dobro je dok se još sećam...Zašto ovo pišem ? Eto došlo mi.

Jedina lepa stvar u prve četiri godine školovanja bili su fudbalski turniri. Organizovali su se pred kraj školske godine, na golove se stavljale mreže, po stepenicama posedaju devojčice i ovi koji nisu znali s loptom,osećao sam se kao da je ceo svet moj. Tada sam jos bio lep, sladak dečkić. Moj tata je,u pauzi gledanja filmova, dolazio da gleda kako mu naslednik šutira loptu. I konačno, u 11-toj

ljakse

Nije on kriv, mlados' - ludos' + kućno vaspitanje, ali ipak...Met Derbišajer.

A eto, baš te 1986-e godine kada se ispilio mali Derbišajer, jedan fudbaler zakuca rukom gol njegovoj državi i posla ih na avion tačno na vreme, da ne propuste tih nekoliko sunčanih dana u domovini.

 uz odobrenje Fedje Dimovića, za blog b92.     

      Beogradski sindikat oštro protestuje protiv emitovanja snimka koncerta najpopularnijeg hrvatskog pevača Marka Perkovića – Tomphsona, od strane hrvatskog javnog servisa.

http://www.net.hr/galerija/vijesti/thompson_fashion_report/

 Najpopularniji hrvatski pevač je sredinom juna, pred prepunim zagrebačkim stadionom Maksimir, održao spektakularni koncert na

Došao je i taj dan.

Put za Pulu.

Na takmičenju su učestvovali svi izuzev Makedonaca i Kosovara /nisu imali love za put i smeštaj /.

Strpaše nas u neke bungalove, sve lepo i čisto.

Pored kreveta lampa, i nikada dovoljno ćebadi. Klasika. Na recepciji hotela gde smo klopali, radila je extra super sexy pegava crvenokosa plavooka devojka, od oko 23-24 godina. Ispod bele košulje super recepcionarske sise, onaj tip sisa čije bradavice gledaju ka gore, ka vašoj bradi, a ne kolenima. A noge...hteo sam se zabiti ispod recepcije i maziti joj perfektne noge...ONA