Горак укус у устима након краја сваке школске године. Стичем утисак да нам остатак летњег распута служи да прикупимо довољно снаге како бисмо наредног 1. септембра погледали ученицима у очи. Прво је, наравно, потребно да погледамо себе у огледалу. Шта видимо? Понекад видимо Ништа – након годину дана симулације школе и образовног процеса, једноставно схватимо да смо играли игру без јасног циља, без критеријума, и без правила (не ваља генерализовати, али појединачни случајеви не мењају суштину).
Ili Kad ćorav progleda, daleko vidi
Samo je falilo -- majke mi, nismo krivi za: Kosovo, nemaštinu, lošu privatizaciju...
Krivi su neki loši ljudi koji sede tu oko nas.
A što niste imali ministra prosvete, kulture, gospodo?
Sećam se reči uvaženog Mićunovića, koji je jednom prilikom izjavio kako nikako ne bi bilo dobro da prosvetu prepuste koalicionom partneru/ima -- onda kad se sastavljala prethodna vlada.
Све се то ради у мраку!
Знам да ћу овим блогом многе људе довести у мат-позицију, па и себе. Међутим, не напишем ли, изаћи ће ми на лакат. Неће ми опростити неки локални политички моћници и ,,градски оци“, али то је некако и лакше него да једног дана не могу да опростим себи.
EDIT
Aleksandar Vučić je zatražio od međunarodne zajednice da dopusti Srbiji da interveniše u Kosovskoj Mitrovici kako bi obuzdala razularene desničare. Gle čuda, dan ranije u sred Beograda nekakvi „navijači“ pravili su haos na ulicama Beograda i na Marakani. Nisam siguran šta je sprečilo Srbiju da interveniše u sred prestonice. Još više zbunjuje činjenica da Srbija ima kapaciteta da deluje na Kosovu, a nema mogućnosti da zaustavi horde huligana koji su radili ama baš sve što im je palo na pamet. Poražavajuća je fotografija koja je juče bila „hit“ na internetu, a danas i u nekim dnevnim novinama, na kojoj jedan bilmez pokazuje svoj obraz pripadnicima Žandarmerije.
У поштеном интелектуалном свету плагијат се сматра „грехом над греховима“. Међутим, у духовно запарложеном вилајету плагијатор себи даје за право да се назове још и ствараоцем. Он у неку руку и јесте „стваралац“,
Ове недеље сам се оглушио о позив Небојше Миленковића и нисам бојкотовао Утисак недеље, и гле чуда – неки нови људи, и мало другачија тема. Разговарало се о простоти, мање-више колоквијална нагваждања, занимљиви утисци, али мој лични утисак је свакако био Ненад Чанак.
Из своје пензионерске фотеље вас гледам, причате и пишете о штрајку.
Где ви то штрајкујете? Како штрајкујете?