Stefan Milenković ne ume da svira. Vlatko Stefanovski, inače vrhunski majstor i umetnik, obrukao se neviđeno. Ceo event  bio je jedna poražavajuća slika primitivne, vulgarne, nekulturne poseljačene Srbije i njene samoproglašene nove elite.

Ovo je bio uvod, ono što se vidi na naslovnoj strani bloga. A sad razrada i zaključak:

Rastegnut

Uključite se u akciju zaštite ugroženih ptica grabljivica!

Pre nedelju dana Spartanka_Afrodita i ja krenule smo u obilazak prvih 10 porodilišta, a u okviru projekta "Mapa porodilišta" koji za cilj ima prikupljanje informacija i ilustracija za vebsajt (i štampane brošure) namenjene korisnicima usluga porodilišta. Prošle nedelje obišle smo porodilišta "Dr Dragiša Mišović", GAK "Narodni front" i porodilište u okviru Opšte bolnice Sremska Mitrovica. Sledeće nedelje planiran je obilazak porodilišta u Višegradskoj, Rumi i Lazarevcu.

Dragan Đilas je za sve ove godine apsolutnog vladanja Beogradom trebalo da omogući kvalitetan javni prevoz, sa adekvatnom bezbednošću prevoza putnika i odgovarajućim kapacitetom za potrebe građana. I to na način da javni prevoz mogu da koriste sve socijalne grupe pod razumnim uslovima.

Na žalost, Dragan Đilas radi upravo suprotno. Pod izgovorom da uvodi red, uz pomoć svoje privatne vojske koja se zove komunalna policija, Dragan Đilas pomaže privatnoj firmi Apex da zaradi što više na nesreći i muci Beograđana koji se prevoze u nebezbednim i prenatrpanim vozilima GSP, a problem gužve želi da reši tako što će smanjiti broj putnika koji koriste taj bedni javni prevoz, odstranjivanjem socijalno ugroženih i ukidanjem linija koje ne ostvaruju dovoljan profit.

Zbog toga sam juče popodne bio sa prijateljima na protestu "Stop BusPlus", održanom na Zelenom vencu, odakle je posle krenula protesna šetnja preko Brankovog mosta do PC "Ušće". Protest je organizovao pokret građana "99% Srbije".

Ovaj put ću na mom blogu ugostiti blogere uros_vozdovac i Gorana Rakića koji žele da pokrenu akciju na temu položaja slobodnog softvera u Srbiji.

 A sada "dajem reč" gostima.

Dragi prijatelji,

Ubuntu zajednica Srbije u svetlu skorašnje Anti-pirat akcije i korišćenja nelegalnog softvera u Srbiji, kao zvanična lokalna zajednica ljubitelja i korisnika Ubuntu GNU Linuksa, za akciju i njene ciljeve ima samo reči hvale. Smatramo da je borba protiv piraterije i legalizacija softvera kao njeno ishodište jedini ozbiljan put kojim ozbiljna država i njeni organi moraju da idu.

ovo ni Dušan Mitević ne bi zaposlio

Milan Nikolić

...Još jednom o sličnim stvarima 

Zašto?

...Zato što me ne mimoilaze

Ne mogu da se pomirim sa tim da određene dileme i dalje postoje. Zašto se u svakodnevnom dokonom nadmudrivanju zaludnih oratora, kao i među nekim važnijim facama koje ćaskaju na nekim važnijim mestima - na Hitlera odgovara Staljinom? Ili obrnuto, mada

 Pre nego što klipani koji vladaju ovom zemljom uterujući strah u kosti svemu što je u njoj normalno i moralno krenu da ordiniraju i po kućama ― bilo bi krajnje vreme da, umesto novih saopštenja, razmislite o preuzimanju odgovornosti za stanje normalnosti u srpskom društvu i već koliko sutra po hitnom postupku podnesete Inicijativu za diskvalifikaciju reprezentacije Srbije iz kvalifikacija za EURO 2012. 

 Svaka drugačija reakcija značila bi produžetak agonije i priznanje institucionalne nemoći društva ― odnosno kapitulaciju države pred organizovanim kvazipatriotskim grupama koje po ko zna koji put pokazuju onaj stepen drskosti koji jeste srazmerno proporcionalan nemoći države da se njihovog divljanja samozaštiti.  

Gost autor: Boban Skerlić

Nekoliko je argumenata protiv predloga da Skupština Srbije izglasa Rezoluciju o zločinu u Srebrenici. Namerno pišem ‘zločinu‘, jer je to termin oko koga se saglasio i bivši osnivač Sigurne kuće za Ratka Mladića, a na to su izgleda spremni da pristanu i poslanici pod kontrolom Mitropolije crnogorsko-primorske, ruskog ambasadora i komesara iz Drenove. Oko tog termina je izgleda postignut konsenzus, pa da se na njemu zadržimo.

Od svih tradicionalnih medija koji su nekada bili slobodni, pa čak i opozicioni, preživelo je svega par uporišta nesputane pisane reči. Tu se, na razmeđu između tradicionalnog i novog medija, nekako zatekao i ovaj naš Blog B92. Iznenađeni? Iako kuća B92 odavno više ne može da se pohvali da je bastion medijskih sloboda, ostala je ova okućnica u kojoj autori mogu da objave šta god požele, bez prethodnog odobrenja uredništva ili "menadžmenta".

Listovi poput Danasa, nedeljnika Vreme i Vranjskih još uvek nekako odolevaju naletima "cenzure tržišta" i "dobronamernih sugestija" iz Nemanjine 11. A koliko dugo će izdržati ne zavisi toliko od nas čitalaca koliko od moćnih oglašivača čiji krupni poslovni interesi idu ruku pod ruku sa političkom agendom najmoćnijeg među nama.

Sloboda one javne reči koja nije u saglasju sa politikom stranke na vlasti, pre svega se preselila na nezavisne internet portale i self-hosted blogove. Na njih je nemoguće uticati "soft power" metodama jer ne primaju političke naloge i nemaju velike troškove održavanja skupe emisione opreme ili štampanja tona i tona papirnih izdanja. Zbog toga se pribeglo čvršćim metodama u nameri da se i njima stavi čizma za vrat -- kao što su hakerski napadi u slučaju Peščanika i CINS-a, pretnje iscrpljujućim tužbama kojima su bili izloženi Autonomija.info i autori Psihopatologoije, ili besomučna maltretiranja različitih inspekcija kojima su iznurivane Južne vesti.