Minstarstvo finansija je juče na svom sajtu objavilo veoma oskudne, selektivne makroekonomske podatke za prvi kvartal ove godine. Nekako se ne slaže sa virtualnom stvarnošću investitora u niskom startu kojom smo bombardovani. Upravo suprotno. Situacija nije samo ozbiljna. Gledamo u ambis.

Uvek se iznova začudim nad snagom uverenja velikog broja naših građana da postoji besplatan ručak. I da uvek ima neko ko će baš njima da plati taj besplatan ručak. Pa kad im stigne račun, ili im neko ukazuje na to da račun stiže, onda se silno razljute. I uvek traže nekog drugog koji bi po njihovoj kosmičkoj (ili samoupravnoj) pravdi, trebalo da taj ručak plati. Samo ne oni.

Tako je izgleda i sa porezom na imovinu. Nikako da konačno prihvatimo da, ono što ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji. 

 Nemamo mi ništa protiv kritike. Samo je bitno da bude dobronamerna. Kad kažemo dobronamerna, mislimo da ni slučajno ne ispadne da je problem u nama, čiji potezi ili odsustvo isth se kritikuje. Već da ispadne da je problem u objektivnim okolnostima. U stvari, kad bolje razmislim, najbolje da sva kritika i bude usmerena na objektivne okolnosti. Samo ne na nas. Jer mi to ne volimo, i učinićemo sve da nam se to ne desi. Da problem u stvari budemo mi. I to što ne znamo, ne umemo, nemamo iskustva, i nismo dorasli poslu koji obavljamo. Važno je da nismo krivi mi.

Ovo je serija u nastavcima. Ministarstvo finansija je objavilo šture i selektivne informacije o stanju javnih finansija u junu 2012.godine. Deficit samo u junu oko 22 milijarde dinara, odnosno oko 200 miliona evra. Od početka godine deficit republičkog budžeta iznosi oko 110 milijardi dinara. Planirani deficit za celu godinu iznosi 125 milijardi dinara.

Ovaj blog pišem po Pižonovoj «porudžbini» na temu svetske ekonomske krize...

Poslovni poduhvat se može finansirati na dva načina. Svojim novcem i tuđim novcem. Ako nemate svoj novac, tada vam ostaje samo jedan način finansiranja. Ali kako naći nekoga koja će da vam da novac da biste započeli poduhvat? Tako što ćete da mu obećate da će da zaradi dovoljno na tome da bi prihvatio da uđe u rizik, ili ćete da mu ponudite nešto kao obezbeđenje i da mu tako smanjite rizik na nivo koji je prihvatljiv za njega. Vi ste početnik i niste poznati u poslovnim krugovima, tako

Drugovi i drugarice, nakon više od 40 godina čekanja, ponovo dobijamo zakon kojim se konfiskuje i nacionalizuje privatna imovina pod imenom, bolje reći parolom, na kome bi nam pozavideo i sam Orvel:

Zakon o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije.

Znam da imamo ogromnu rupu u budžetu. Ali ona se ne krpi povećanjem PDV-a. Jer kad se tako krpi, odmah se ponovo pocepa. Ona se krpi smanjenjem rashoda, ukidanjem fiskalne decentralizacije i istinskom poreskom reformom. Vreme je da rasteretimo rad. Vreme je da kapital ponese svoj deo tereta.

Predlog zakona kojim treba da se reše problemi sa NovomAgrobankom i Razvojnom bankom Vojvodine (Metals bankom) je jako loš. Kao prvo, nepotreban je. Kao drugo, neustavan je. Kao treće, napraviće veći problem. Rešenje je jednostavno i ne zahteva nikakve nove zakone. Samo političku volju i nedostatak straha od transparentnosti.

"Dragi građani, vi sa imovinom preko 300.000 evra, vi koji ste ili izbegavali da platitie porez ili uzeli neku proviziju ili primili mito ili prodavali drogu ili ukrali novac ili ga oteli nekome uz pretnju, šta god da ste već radili a da nije baš po zakonu, požurite da to legalizujete. Platite 20% i sve u redu. Da li je ta imovina rezultat oštećenja i pljačke nekih drugih ljudi, nekih privatizovanih preduzeća, nećemo da pitamo. Trebaju nam pare."

Mi smo u ozbiljnom strukturnom finansijskom problemu. Kao i ranije, sa ovim problemom se ne suočavamo, ne rešavamo ga. Koristimo trikove, varke, inflaciju, kurs, šarene projekcije i sve ostale proverene metode bežanja od stvarnosti i odgovornosti i sigurnim i nepokolebljivim korakom ulazimo sve dublje u blato.