Kada bi inženjeri gradili mostove i zgrade onako kako mi vodimo ekonomsku politiku i planiramo budžet, građevine bi se srušile tri meseca nakon objave kraja izgradnje. Već 12 godina vodimo potpuno promašenu ekonomsku politiku. Zbog toga i propadamo.

.... a ne mozemo ni njih da reformisemo

 

Nakon što je Fiskalni savet uputio svoje prvo upozorenje, mediji su se pitali zašto nam o tome nisu pričali pre izbora. Razlog je jednostavan. Nije bilo podataka. Ministarstvo finansija je objavilo prve rezulatate za februar mesec tek 15. maja. Znali smo da imamo deficit. Znali smo da smo poslali MMF kući. Ali nismo znali za svu dubinu predizbornog rasipanja.

Iza ovog pomalo bezazlenog imena krije se tajanstvena bolest, koja prema dosadašnjim saznanjima ima potencijal da dovede do izumiranja čitavih vrsta slepih miševa. U prvom redu onih koji zimi prelaze u hibernaciju, dakle spavaju zimski san. Radi se o milionima slepaća, medju kojima ima i nekoliko vrlo retkih vrsta, koje su i inače bile na ivici izumiranja (Indiana bat). Do nedavno je sindrom bio izolovan na severnoameričkom kontinentu, a krajem prošle godine su otkriveni prvi slučajevi i u Evropi, u Francuskoj.

Sad rizikujem da se shvati kako branim vlasnike Luke Beograd (ili raznorazne druge tajkune) iako je moj post o jednoj sasvim drugoj stvari. O čemu se radi. Danas je Skupština Grada usvojila izmene i dopune Generalnog ubranističkog plana kojim je, između ostalog, promenjena namena i zemljišta koje pripada Luci Beograd (ili gradu, videćemo šta kaže sud na tu temu). U vezi sa tim B92 ponavlja priču iz Insajdera o izmeštanju luke, kažu ovako:

 

"Do danas niko nema odgovor na pitanje , zašto predstavnici nadležnih institucija nisu prvo doneli odluku o izmeštanju luke pa onda hektare zemljišta dali na licitaciju čime bi mnogo više novca otišlo u budzet ." 

E sad, ovde je nebitna sama luka kao luka, ovo što hoću da kažem se može odnositi i na fabriku čarapa "Partizanku" (sada zgradu Oaza u samom centru grada) ili na bilo koje drugo preduzeće pominjano u Insajderu. Osnovna postavka Insajdera je da su se ta preduzeća izmestiti, a onda da se proda zemljište i tako zaradi mnogo više. Moj problem sa tom postavkom je što se nigde ne računaju troškovi izmeštanja. 

Kad sam bio mlad i naivan (hmm... naivan sam i dalje, samo već odavno nisam više mlad), zamišljao sam da se zakoni pišu tako što zakonodavac prvo sebi pripremi rupu kroz koju će se provući, a potom oko nje napiše zakon. Ako je ikada tako i bilo, danas više nije tako.

Zakoni se pišu tako da koliko-toliko drže vodu. Nisu dobri, ali, budući da ipak predstavljaju neki kompromis sa zakonodavstvom EU, nisu ni previše loši.

Takvi zakoni se usvoje, prašina se slegne, a onda se pišu podzakonski akti čiji je jedini cilj da potpuno razvodne slovo zakona i omoguće radnje raznorazne i provizije lepljive od znoja i masne od krvi.

Ministarka finansija je najavila promenu poreza na imovinu, koji će uz promenu akciza, ići uz budžet za 2011.godinu. Rekla je da će se promena odnositi samo na domaćinstva. Za pravna lica ništa. Jako loše za našu malu nepravednu, partijsku, korumpiranu zajednicu nejednakih i njenu perpetuum mobile ekonomiju.

Da li smo izašli iz socijalizma?
Da li smo prestali da mislimo kao samoupravljači?
Da li smo ekonomski pismeni?
Da li smo poslovno pismeni?
Da li smo funkcionalno pismeni?

Da li imamo pozitivnu selekciju?

Domaća aviokompanija Jat još uvek ne zna da li će u letnjoj sezoni imati dozvole za čarter letove za Egipat i Tursku, odredišta velikog broja srpskih turista.



 

Problem je, naime, iskrsao kada turske i egipatske aviokompanije, sa kojima je nekoliko domaćih turističkih agencija sklopilo ugovore o prevozu putnika, nisu dobile dozvole da taj posao preko Beograda i obave. Zato su vazduhoplovne vlasti tih zemalja odlučile da razmisle da li će svoje dozvole za uzvrat dati Jatu. 

 

novi slogan:

"Vaše pare su sigurno u našim rukama, a ako još nisu biće" 

Slučaj (nemoćnog?) Građanina X ili način za otimanje novaca od građana.

Sa šibicarima znaš na čemu si i u šta se upuštaš, a sa inetektualcima u bankama, belim okovratnicima, školovanim lopovima, modernim menadžerima, hohšatplerima i  PR-ovima, ne znaš.

Ustvari znaš tek kada osetiš.