Gost: Anonimni_autor

Mislim, već i vrapci na grani znaju da je Anonimni, u stvari, moj dragi Žmu, koji je, evo, napisao neku vrstu prequila "Vilinskoj sagi". Pa eto, dok ne nađem vremena da se pozabavim sopstvenim beleškama i pisanijama, kačim malo njegovih.

Dakle, kako je i zašto došlo do saveza između Džilova i vilenjaka i zašto je I.M.I.R krenuo ka Teri...  

Kao i ranije, idemo polako, deo po deo...  

 

NEVOLJE NA LEDENOM MOSTU 

U jednoj od bezbroj kula koje su se izdizale nad prelepim vodenim vrtovima Bororovog dvorskog kompleksa u Zaparu sedeo je Geltazar Gator, car Evelona i zaštitnik svih elfima naseljenih oblasti koje su se nakupile tokom skoro dve hiljade godina kosmičke ekspanzije njihovog rodne planete.

Žmu mi je naredio da vam  uputim javno izvinjenje zbog velike pauze u kačenju nastavka... Šta da kažem? Ne postizavam...

 

 Pošto se velikom zmaju naočigled svih vratio optimizam, veliki majstor Leliksa odluči kako je sada pravi trenutak da zatraži uslugu od smaragdnog trona. On polako priđe caru i obrati mu se ispod glasa:
- Ja sam, u stvari, pored ovoga, došao i da vas nešto lično zamolim, imperatore -

Na kuhinjskom stolu gospođe Olge Jovanović nalazio se predmet zbog koga je pozvala policiju. U providnoj kesici, uredno zapakovan, nalazio se ljudski prst. Pocrneo i sasušen, ali prepoznatljiv i neveštom oku, plašio je staru ženu nekoliko sati,  otkad joj je taj "poklon" doneo veliki crni  mačak.  Taj razbojnik  je sada sedeo na  hoklici i nepoverljivo pratio svaki pokret inspektora, spreman da zbriše kroz otvoren prozor na najmanji znak opasnosti. 

"To je Vaš mačak?" upitao je  inpektro Marković.

"Nije moj" uzdahnu ona, . "On je slobodan. Dođe i ode kad hoće.

Otprilike četiri sata docnije Teng Ring se, praćen jedinim svojim sledbenikom, probijao kroz masu elfa približavajući se glavnoj tribini sa koje je carski par posmatrao pobedničku paradu. Prošli su kroz sistem podruma u starom gradu, koji su većinom bili povezani još iz vremena drugog carstva kada se Zapar zvao Ogor i preko dve hiljade godina bio najveća i najneosvojivija tvrđava, te su tako izašli iza svih zapreka i tačaka provere koje je imperijalna policija postavila. Hor Kor je zajedno sa svojim pokojnim bratom odrastao u tom delu grada i znao sve te prolaze, kroz prastare podrume i neuređena unutrašnja dvorišta velikih zgrada, kao svoj džep. Dva puta su na kritičnim mestima morali da upotrebe jedini preostali gorionik ali, samo za njegovu pravu svrhu, a i to sa veoma reduciranom snagom.

Dok srčem prvu jutarnju kafu ...

 

Srk ...

Listam novine, srkućem kaficu, pa tako saznajem sledeće vesti ...

Srk ...

Vlast je počela da deli sudbinu gradjana ... na one gradjane koji žive sve bolje ... i one koji žive sve gore...

Srk ...

Kod nas je politička scena podeljena ... na stranke centra ( one koje su se smestile

 

Сведочење: Седим у чекаоници здравствене установе. Гужва је. Слушалице у ушима гласно испоручују други свет у моју реалност. Полуодсутно посматрам људе сморене чекањем Годоа док медицинске сестре које убрзано пролазе не нарушавају устајалу атмосферу. Делимично комешање изазива лекар који се појављује на вратима ординације хитро се пробијајући кроз масу застајући тек пред старијим господином који нешто достојанствено и срдачно прича. Иако нису превише близу чује се да је у питању изражавање захвалности што наглашавају и  картонска кеса за вино и велика бомбоњера увијена у украсни папир који мењају власника у том игроказу. Доктор, после кратког нећкања захваљује уз одсечно: "Нисте требали" и одлази носећи кесу за вино и бомбоњеру. Старији господин се окреће према пуној чекаоници, бесциљно шарајући очима вади марамицу из џепа, брише чело, окреће се и одлази за доктором. Пауза ће се завршити за 10так минута а ја сам трећи на реду.

Нисам помислио да је доктор пристојан. Помислио сам: "Бедник".

Dok srčem prvu jutarnju kafu ...( biseri iz arhive ) ...

Srk ...

7:00- Tata, pa ovaj čika se juče pozvao na član 35, tvrdeći da je bolestan, kako ne bi prisustvovao usvajanju sporazuma sa EU.- govori mi Perica i jednim prstićem mi pokazuje na sliku sa naslovne strane, a drugi mi pruža da mu obrišem govance što je upravo isčačkao iz nosa.Gledan ja u čiku,

Posvećeno blogerima koji su zabrinuti zbog hiperporukcije postova s ove adrese, a koja neumitno dovodi do erozije kvaliteta, diverziteta, introspektiviciteta i drugih vedeta bloga B92.

 

 

 A fino piše u kategorijama - eksperiment u blogovanju

 (eksperiment može da znači iskoraku vezi forme, sadržaja, pa i pravila bloga)

Ovo su "neredovni" , polu-blogovi, više ko audio pauza između normalnih tekstova, nego fullsadržajni post.

Ko hoće - svrati da posluša i produži dalje. Ko neće, samo odmah produži dalje. Easy as that...Ko džuboks blog. A ujedno posluži i kao terapija za one koji uvijek imaju ništa da kažu, a najmanje na samu temu... Njima je ionako svejedno o čemu je post. Univerzalni troleri

Leta 2001. naišao sam u Mladenovac biciklom. Na Bukulji, tik nad Aranđelovcem, malo sam se slupao pa morah da sačekam zamenu točka, tako da je povratak u Beograd bio odložen za jedan dan. Ovaj incident, kasnije će se ispostaviti, imao je neočekivane posledice (pored same činjenice da