Danas i ovde, u gradu Beogradu, 130 romskih familija, odnosno oko 700 ljudi ograđeno je žicom da bi se postigao efekat Potemkinovoga sela, da ne bi organizatorima Univerzijade bilo neugodno što postoje takva naselja, da studenti - sportisti iz stotinjak zemalja sveta to ne bi videli.

Nekoliko sati sam danas razgovarao sa dvojicom ljudi, Roma sa Novoga Beograda. Sreo sam ih odvojeno i nezavisno jednoga od drugoga u dva različita kraja grada. Ispričali su mi u detalj identičnu priču. Ljuti su, povređeni i besni.

Tri romska naselja na Novom Beogradu su ograđena i napravljena

Nitna.
ne umem.
htela sam da kažem
da u meni ima...tj. nema.

Kako je moguće
da taj čovek pogine danas?
El ovde ima ima pilota
k'o pleve?

Koliko treba?
Posvećenosti, ljubavi,
profesionalizma, čega sve?
da postaneš to?
jedan od malobrojnih.

i
onda šta?
čovek je mrtav.
i još jedan.

biće istraga. ma daj?
kakva?

tražio predsednik.
šta?

Probudila se u 9, taman kad je počela sednica Nastavničkog veća. Mrzim trenutak saznanja da se „još samo 5 minuta“ pretvorilo u čitav sat i unezvereno jurcanje po kući, jutarnju toaletu svedenu na pranje zuba i umivanje, grč u stomaku... Tražim telefon da javim... Šta? Da ću zakasniti? Ma, daaaaaaj, već sam zakasnila, a kakva je razlika između 10 minuta i pola sata? Nikakva, ionako ću morati da se pravdam, pa mogu bar kafu da popijem natenane.

Ma ne kasnim ja stalno, omakne mi se tako, neki put, kad znam da me čeka smaranje. A jutros me čekala još jedna sednica

Nije se mnogo uzbuđivao oko odabranog datuma pukovnik vojske Kraljevine Srbije kada je Vasi i Gavrilu preneo naređenja i uputstva. Moguće da nije pratio rubriku sportskih vesti u novinama, i da nije znao da početak le Tour de France pada na isti dan. Možda je mislio da ta novotarija koja je počela 1903 godine, baš u vreme kada je naporno radio na razvrgavanju tajnog sporazuma, i neće zaživeti. Bavio se on tada važnijim državnim poslovima na neki svoj kreativan način, a bez većeg udubljivanja u šire i dugoročnije posledice.

 Nema potrebe da otvarate tekst jer ga ispod nema, ali hvala Vam na čitanju : )
Jednostavno : ne zaboravite Budućnost. 
Neki bi trebalo i Tada da rade nešto Pametno.

"U ovom protestu, umesto da demonstrante samo na trenutak vidite iz trolejbusa ili automobila kako mašu zastavama, srešćete ih gotovo u svakoj „šetnji“ po Internetu. Umesto zastava i uličnih grafita, ugledaćete stotine svakojakih sajtova i narazličitijih web-portala koji su postavili banere sa pozivom da se spase Petnica."
http://www.savepetnica.com/

"Procenjuje se da će posle sedam dana potpisivanja, ovu prvu elektronsku peticiju potpisati ukupno oko 8.000 ljudi, dok će broj potpisnika izvan Srbije biti bar 3.000."
Zajebali ste se. Biće ih više. (Unfuckable )

«Započeli smo ovu akciju revoltirani činjenicom da se Vlada Srbije i njene institucije olako odnose prema jedinstvenoj, vrhunskoj obrazovnoj instituciji u zemlji», kaže dr Milovan Šuvakov, jedan od članova neformalne grupe «Čudesna šuma», inače istraživač na Institutu za fiziku u Beogradu. «U startu nismo ni slutili koje razmere će ovo dostići, mada smo bili pripremljeni na sve. Našli smo snažan računar sa dobrom vezom ka internetu, optimizovali skripte kako bi izdržale veliku posećenost i potom pratili posetu», kaže Šuvakov, objašnjavajući kako se nada da će, uz spašavanje Petnice, ovom peticijom bez papira dodatno podstaći državu da više obrati pažnju na obrazovanje koje je «dugoročno gledano, direktno ulaganje u buducnost».
izvor
update

Idemo ! 

Nekako se premijer Cvetković sinhronizovao sa mojim prošlim blogom glede interesnih stopa i politike marži finansijskih institucija u Srbiji. Jednostavno i glasno je izrazio svoje neslaganje sa trenutnim stanjem i praksom stranih banaka u Srbiji da imaju višestruko veće marže nego u zemljama odakle potiču. Ostaje da se vidi šta će se preduzeti da se ova poplava bankarskih  marži i interesa zaustavi i vrati u normalne finansijske tokove. Pohvalno je da se situacija prati i poredi sa zemljama u okruženju, a takođe i sa matičnim zemljama banaka koje operišu kod nas. Sve ovo bi trebalo da se radi najmanje sedmodnevnom učestanošću i da bude pristupačno, prvenstveno on-line i sa ponekom mesečnom brošurom za građane koji nemaju pristup Internetu.

Zato što

Pre svega, hvala Majstorima s mora za ovu beskrajno korisnu rečenicu! (I poslušajte pesmu broj 6 još jednom.)

Ne pišem političke blogove. I nosim se mišlju već neko vreme da napišem i objašnjenje zašto ih ne pišem. Zato što su ovde ljudi postali "operisani" od svakog smisla za humor, a  ironija i sarkazam izumiru.

Kad se pomenu Srbija, srpstvo, Kosovo, i sl. teme iz nacional-patriotskog opsega  obe krajnosti našeg politčkog  establišmenta, a posebno oni bez ikakve

Dodatno objašnjenje 11:07h

10:54 ...čekanje oko 2min ,dobio operatera broj..., objasnio šta želim, i kaže ovako:

"promotivni oaket Omnifona je aktivan, i potrebno je pozvati sa broja sa kog želite da deaktivirate paket. 

Kažem zovem sa tog broja ,

glas govori :potrebno je ime i prezime,  matični broj vlasnika ....

kažem...

ona ovako : molim sačekajte..... čekanje oko minut (merio sekundarom nije me mrzelo)...

javlja se ...izvinite što ste čekali,

..pitam

Imenovanja  predsednika i članova upravnih odbora kulturnih ustanova i manifestacija u Beogradu, te gradskih kulturnih manifestacija izazvalo je prilično bure i različite komantare u medijima, sa posebnim fokusom na stranačku pripadnost ili podršku imenovanih.

Sadašnja stranačka postavljenja i podobnost, (koja se inače praktikuje od 2000.godine),  podsećaju na onaj period tzv. moralno-politička podobnost,  neposredno posle 2.svetskog rata, koji su i komunisti ubrzo napustili. Razlika je u tome što sada  moralnu podobnost ni odgovornost  niko i ne spominje, niti se traži.

U političkoj  modi kod nas je još uvek  priča o tome kako je nekada za sve trebala moralno-politička podobnost, pri čemu se ista tumači sa izrugivanjem, a u smislu da nisi mogao ići ni u obdanište i osnovnu školu ako ti celo porodično stablo nije bilo komunističko. Te kako neko baš zbog toga nije mogao da završi ni osmogodišnju školu, ni zanat ni fakultet,…. izgovor za sve.

Skloni smo čak da sami sebe omalovažavamo i blatimo svoje juče kako bi pokazali svoje novo danas, koje, najčešće, izgleda mnogo ružnije od onoga što smo bili juče.

Kritikovati nešo što je bilo, korektno je samo ako smo stvorili nešto bolje. Uostalom,