Pre svega, hvala Majstorima s mora za ovu beskrajno korisnu rečenicu! (I poslušajte pesmu broj 6 još jednom.)

Ne pišem političke blogove. I nosim se mišlju već neko vreme da napišem i objašnjenje zašto ih ne pišem. Zato što su ovde ljudi postali "operisani" od svakog smisla za humor, a  ironija i sarkazam izumiru.

Kad se pomenu Srbija, srpstvo, Kosovo, i sl. teme iz nacional-patriotskog opsega  obe krajnosti našeg politčkog  establišmenta, a posebno oni bez ikakve

Dodatno objašnjenje 11:07h

10:54 ...čekanje oko 2min ,dobio operatera broj..., objasnio šta želim, i kaže ovako:

"promotivni oaket Omnifona je aktivan, i potrebno je pozvati sa broja sa kog želite da deaktivirate paket. 

Kažem zovem sa tog broja ,

glas govori :potrebno je ime i prezime,  matični broj vlasnika ....

kažem...

ona ovako : molim sačekajte..... čekanje oko minut (merio sekundarom nije me mrzelo)...

javlja se ...izvinite što ste čekali,

..pitam

ไทยสองพันเก้า  .u....

***

สอง separea เพิ่มเติม, ช็อกโกแลตยังคง นั่ง กับแต่งตัววางรอบ ตูด. ที่มันได้มีสีชมพูกางเกง. ไม่ฉัน ยืน แช่แข็ง ดู. มากับพนักงานเสิร์ฟเครื่องดื่ม. ดื่ม พวกเขา. วิดีโอที่ฉันช็อคโกแลตสูงขึ้น.

Gospođo! Draga gospođo. Nemojte tako! Niko vam nije kriv! Naručite još jednu kafu i nemojte vikati! Vičete, vičete. Uznemiravate prisutne. Zamislite da neko pored vas tako glasno rasprema: u bašti koju ste odabrali za odmor. Naravno da vas čuju. Žao mi je: niste dovoljno u sebi: a i ona čaša: juče naprsla: iz čistog mira: eeee.... znam, znam. Oni ne znaju, ali ja znam.

"Zaraziti nekog čekanjem
to je najsigurniji način vladanja nad njim,
to znači učiniti ga nepokretnim i bezopasnim zauvek,
i ta obmana čekanja tvrđa je od svakog zatvora
i jača od najjačih bukagija,
jer se, sa mnogo sreće i veštine ,
iz zatvora može pobeći i okova se čovek može osloboditi ,
ali te obmane - nikad ni doveka.

Sve što jeste i što

"Sve prave su ljubavi tužne...

Reče pesnik ....

Bukvalno.

Život u ovoj zemlji bi mogao da bude lep. Tačka!
Razlog zbog čega pišem ovo je još jedan u nizu apsurda , ili bolje rečeno gluposti koje se ređaju jedna za drugom.

Ujutru sam otišao kod jednog profesora da se dogovorim o sadržini kursa koji sam želeo da uzmem kod njega. Predložio mi je da čitam jedan rad od oko sto pedeset strana i da mu svake nedelje iznosim detalje iz delova koje sam prešao. Rad je bio gusto napisan pregled cele jedne oblasti i svakako se nije moglo napredovati brže od oko deset strana nedeljno, zato što je često trebalo pogledati i udubiti se u primarne izvore da bi se dobila potpunija slika i smisao mnogih delova koji su u pregledu bili samo dotaknuti. Rad je zauzimao ceo broj jednog časopisa, a studenti nisu mogli da iznose stručne časopise iz biblioteke na duže od četiri sata, pa mi je bilo neophodno da iskopiram ceo rad da bih mogao da čitam na miru, onda kad imam vremena i koncentracije. Uostalom, čak i da se časopis mogao iznositi na duže, kopija bi mi ipak bila korisnija, jer mogu da popravljam štamparske greške i da slobodno stavljam beleške po margini.