Arčenje budžeta

zoja444

dosta je nezaposlenih koji nisu pokriveni statistikom.
jednostavno, nisu evidentirani pri NSZ usled besmislenosti postojanja iste.
mislim da je broj nezaposlenih jos mnogo veci nego sto se to zamislja.

besmislenost postojanja iste??
ko kaže?
gde bi onda ona silna armija kancelarijskog osoblja radila?u proizvodnji možda?
da ali na sveti nikad...

tu dolazimo do glavnog razloga propadanja ekonomije.
naš kadrovski i stručni potencijal je nedovoljan da stvari pokrene napred,čak i uz idealne reforme.
ljudi mi i dalje školujemo milionsku armiju birokratije.
treba privremeno ukinuti fakultete koji produkuju ovaj bezvredni zatupljujući, usporavajući konglomerat (ne)radne snage.

preusmeriti mlade na proizvodno i tehnološki orjentisane struke.ko nije sposoban da se obuči za iste profile,neka zaobidje studiranje.

treba privremeno ukinuti fakultete koji produkuju ovaj bezvredni zatupljujući, usporavajući konglomerat (ne)radne snage.

to bi vec zadiralo u kategoriju ljudskih prava.
ko kome moze i sme da odredi da li i sta ima pravo da studira?
drzava sigurno ne.

zoja444

treba privremeno ukinuti fakultete koji produkuju ovaj bezvredni zatupljujući, usporavajući konglomerat (ne)radne snage.

to bi vec zadiralo u kategoriju ljudskih prava.ko kome moze i sme da odredi da li i sta ima pravo da studira?drzava sigurno ne.

Pa neko je nekada odlučio da se upisuje npr. 100 biologa godišnje a ne 200 ili 50. Isto tako može da se proglasi da se ove godine ne upisuje nijedan biolog, jer realno za nas nema radnih mesta u struci.

Šta da nikad nisu postojali biolozi i da smo svi mi biološki orijentisani oduvek išli samo na medicinu, veterinu i šumarski? Niko ne bi znao da je moguće studirati "biologiju".

Šta je sa svim maturantima u Srbiji kojima je onemogućeno da upišu i studiraju novogvinejske plemenske jezike, jer taj smer ne postoji na našim fakultetima? Ispada da im država krši ljudska prava.

Isto tako može da se proglasi da se ove godine ne upisuje nijedan biolog, j

a ko sprečava bilo koga da otvori fakultet za biologiju (uz ispunjenej zakonskih uslova od kojih ni jedan nije "drzavi ne trebaju biolozi"?

antioksidant

Isto tako može da se proglasi da se ove godine ne upisuje nijedan biolog, j

a ko sprečava bilo koga da otvori fakultet za biologiju (uz ispunjenej zakonskih uslova od kojih ni jedan nije "drzavi ne trebaju biolozi"?

Ili novogvinejske plemenske jezike, ako se javi interesovanje.

Ako deca hoće da bacaju pare na studiranje njihov problem.

Inače znam ljude koji studiraju neke vrste ekologije i zužs na privatnim fakultetima u Beogradu, to već postoji i oni su jako zadovoljni studijama (prešli su sa već započetih studija na BF, tako da je za njih kasno da se preorijentišu ).

Ali mislim da smo ovde otišli pod uglom od 90 stepeni u odnosu na originalnu diskusiju.

Ili novogvinejske plemenske jezike, ako se javi interesovanje.

naravno

Ako deca hoće da bacaju pare na studiranje njihov problem.

ili oni koji bi da ih stipendiraju
(a u suštini to radi i država)

kao i uvek!

zoja444

treba privremeno ukinuti fakultete koji produkuju ovaj bezvredni zatupljujući, usporavajući konglomerat (ne)radne snage.

to bi vec zadiralo u kategoriju ljudskih prava.
ko kome moze i sme da odredi da li i sta ima pravo da studira?
drzava sigurno ne.

U sustini se radi o budzetskim kvotama. Za zanimanja koja su nepotrebna drzava moze da smanji broj mesta na budzetu, a od ustede da poveca broj mesta na nekim drugim fakultetima (ETF itd). Sto se tice privatnih fakulteta oni naravno mogu da rade sta hoce.

Zar tako nešto već ne postoji (mislim program, ne javan, u ministarstvu finansija)?

Uh, baš crno.

Pošto ovde, u najširim slojevima, kod ogromne većine ljudi, osim želje za promenom političkih garnitura na vlasti i težnje za ličnim učešćem na nekom od nivoa vlasti (ili pri vlasti) nema stvarne želje niti vizije da se išta stvarno menja (jer stvarne promene kod većine izazivaju bojazan da će izgubiti neku mrvicu koju grčevito stežu) nama nema skorog i vidljivog pomeranja u pozitivnom pravcu. Zbog tog širokog, zdušnog mehanizma isprepletanih ličnih interesa na svim nivoima, stvari će u Srbiji ići mučno i veoma sporo.

Rekao bih da ipak riba smrdi od glave. Ovde su stvari malo izvrnute, jer živimo u iskrivljenoj stvarnosti a ekonomije nema jer više nemamo sa čime da ekonomišemo. Pogotovo ako se gleda sa aspekta šta je najbolje za gradjane Srbije. Od "ekonomije destrukcije", preko "prvobitne akumalacije kapitala" čitaj uništavanja svega što radi, zarad ličnog interesa privilegovanih pojedinaca , koji kao nagradu dobijaju još i državne subvencije zbog svetske ekonomske krize i njihove neograničene alavosti i diletantizma, doći ćemo i do raspada sistema. Upravo najveća opasnost nam preti od diletanta koji upravljaju ovom državom za račun diletanata koji su opljačkali tu isti državu. Amatere možemo poštovati zbog njihovog hobija i ljubavi prema nečemu što im nije profesija, ali diletanata se moramo plašiti, jer ne samo da su plaćeni za to što rade, već to rade o našem trošku i za naš račun.
. Ekonomija je vrlo egzaktna nauka i tu nisu potrebni nikakvi vizionari već da se uspostave i poštuju pravila ponašanja i poslovanja.Osim toga, bez obzira što smo skloni da se zadovoljavamo mrvicama i trpljenju, sve smo bliži nekontrolisanoj eksploziji socijalnog bunta

moderatokantabile

Rekao bih da ipak riba smrdi od glave. Ovde su stvari malo izvrnute, jer živimo u iskrivljenoj stvarnosti a ekonomije nema jer više nemamo sa čime da ekonomišemo. Pogotovo ako se gleda sa aspekta šta je najbolje za gradjane Srbije. Od "ekonomije destrukcije", preko "prvobitne akumalacije kapitala" čitaj uništavanja svega što radi, zarad ličnog interesa privilegovanih pojedinaca , koji kao nagradu dobijaju još i državne subvencije zbog svetske ekonomske krize i njihove neograničene alavosti i diletantizma, doći ćemo i do raspada sistema. Upravo najveća opasnost nam preti od diletanta koji upravljaju ovom državom za račun diletanata koji su opljačkali tu isti državu. Amatere možemo poštovati zbog njihovog hobija i ljubavi prema nečemu što im nije profesija, ali diletanata se moramo plašiti, jer ne samo da su plaćeni za to što rade, već to rade o našem trošku i za naš račun.. Ekonomija je vrlo egzaktna nauka i tu nisu potrebni nikakvi vizionari već da se uspostave i poštuju pravila ponašanja i poslovanja.Osim toga, bez obzira što smo skloni da se zadovoljavamo mrvicama i trpljenju, sve smo bliži nekontrolisanoj eksploziji socijalnog bunta

slazem se sa svakom recenicom. to je po meni sustina. jedino bih mozda poslednjoj recenici na kraju dodala: sa nepredvidivim i dalekoseznim posledicama. prisustvujemo dugogodisnjem arcenju i raubovanju i ljudskih resursa. o tome niko i ne razmislja.

Ovde su stvari malo izvrnute

Ne može se reći da su stvari izvrnute, ako je rečeno da problem leži bukvalno "na svim nivoima".

Ekonomija je vrlo egzaktna nauka i tu nisu potrebni nikakvi vizionari već da se uspostave i poštuju pravila ponašanja i poslovanja.

Da bi se pravila uspostavila, potrebno je da ljudi izraze (ali u stvarnosti, ne samo deklarativno) volju da se to zaista i učini. Na svim nivoima svi (tj. ogromna, ili presudna većina) drže neku mrvicu svog interesa i to sprečava ili skoro potpuno usporava promenu ovdašnje dugogodišnje prakse.

Da bi se pravila uspostavila, potrebno je da ljudi izraze (ali u stvarnosti, ne samo deklarativno) volju da se to zaista i učini. Na svim nivoima svi (tj. ogromna, ili presudna većina) drže neku mrvicu svog interesa i to sprečava ili skoro potpuno usporava promenu ovdašnje dugogodišnje prakse.

Pravila uglavnom postoje, problem je što nije uspostavljen sistem u kome će se ona poštovati i onemogučiti njihovo izvrdavanje.
Nijedan ekonomski sistem se ne zasniva na izražavanju volje, bio on dobar ili loš!
Kakva je to ekonomija koja zavisi od toga da li će neko izraziti svoju dobru volju? Valjda se zna šta je interes većine! Naš problem je u nefunkcionisanju države i u ne poštovanju pravila, čak ni onih, koja su se nekad poštovala!
G. Moderato, slažem se sa svakom reči, problem i leži na svim nivoima zato što je sve izvrnuto i postavljeno kako odgovara jednoj maloj interesnoj grupaciji!

Valjda se zna šta je interes većine!

Uopšte ne govorimo o tome šta je interes većine (iliti spisku dobrobiti koje bi ta većina volela da ima),
već govorimo o tome da se većina u praksi ponaša tako, da se taj cilj veoma teško ostvaruje.

U Srbiji se na svim dosadašnjim izborima većinski glasalo za stranke koje su osvedočeni uzročnici ovoga što nas je poslednjih decenija pogodilo i što je ostavilo posledice koje će trajati još barem 15-tak godina. Društvo je kompaktan organizam, u kome su (naravno, pored sveg ostalog) politika i ekonomija jedno drugom preduslov. U nezdravim, licemernim odnosima nema ni zdrave ekonomije. Tada je i ekonomija licemerna i otimačka.

Slaninska revolucija moze spasiti stvar!

Evolucija.

Naša vlada, takvu unikatnu maštovitost rijetko gdje možete sresti. Onoliko ministarstava, niču kao iz lavora. Pomoćnici i savjetnici, roje se kao pčele. Administracija, najezda skakavaca. Javna preduzeća, srpski san!

Nije samo maštovitost u pitanju, nego i neviđena efikasnost.Juče je vlada
imala "istorijsku" sednicu nakon izvacivanja potpredsednika vlade. Sve je proteklo
radno i normalno.Sednica je trajala oko sat vremena i bilo je 39 tačaka dnevnog reda.
Dakle, svaka tačaka dnevnog reda nešto ispod minuta. Za Riplija.

je vrsta jednog velikog preduzeca, znaci zahteva plan rada-strategiju, ciljeve, rokove, planiran budzet, ljudstvo koje ce date zadatke da ispuni... Gde se kod nas i na kom fakultetu uce takve stvari? Mozda na Ekonomskom (mada sumljam... jer kad pogledam neke nase ministre koji poseduju pomenute diplome... sve mi je jasno). Predsednik moze da zavrsi i Filozovski, Filoloski... ili neki drugi fakultet, ali odredjena Ministarstva moraju da vode ljudi obrazovani u tom smeru i da imaju par ljudi u svom taboru koji znaju posao. Tako se onda ne moze dogoditi da za neki polu-amaterski sajt neko plati 25.000 Eura. Zatim javnost nabavki svega sto je preko 1000 Eura. Da budzet se ne meri odokativnom metodom vec da svako ministarstvo da svoj plan budzeta, po svim stavkama i sa jasnom definicijom za sta ce novac biti utrosen (znaci da ministarstvo zdravlja mora da kaze da ce sledece godine da obnavlja tu i tu bolnicu, u toj bolnici ce biti popravljano to i to po toj ceni, zatim to i to po toj ceni itd) na taj nacin nece moci jedna te ista usluga da od pocetne cene od 80.000 Eura poraste na 150.000 (jer inflacija nije tog reda velicine).I naravno zakon o finansiranju partija (koji ne odgovara ni jednoj partiji koliko vidimo iz dnevnih desavanja). Svuda u svetu partija na vlasti ce novac koristiti da ostvari neke ciljeve u smeru promocije svoje vlasti, ali nece kupovati privatne stanove, automobile i puniti privatne racune. Na zalost kod nas u svim ministarstvima imamo diletante, amatere... pa nam je i drzava takva... amatersko-diletantska. Drzava kao takva ne radi nista da spreci odlivanje novca iz velikih drzavnih firmi (evo vidimo sta se radi u Kolubari, u EPS-u, JAT-u). Nisam zagovornik privatizacije datih firmi... ali presecanje nekih tendencija... jednostovno je neophodna ako Srbija planira da ikada postane zemlja za respekt.

Saša, čitao sam skoro jednu interesantnu knjigu pa je ovde povremeno "marketiram" na blogu

Pocni da 'marketiras' i ovu novu.

Međutim, gledati na Koreju i Japan kao modele u današnje vreme je takođe pogubno. Isto kao i izvlačiti konstatacije iz toga kako su Britanija i Amerika postale bogate i na osnovu njih davati preporuke za siromašne zemlje.

Pa ok, mislim da on to na taj način ni ne tvrdi. Koliko ja razumem poenta je otprilike ovo što si rekao ispod:

Pametna država upravlja svojom privredom, ume da izvede računicu i odredi ekonomsku politiku koja će biti u interesu građana i u interesu bogaćenja društva.

konkretizovano na barijere za zaštitu tržišta u razvoju, pregovaranje oko patentne politike iz sličnih razloga itd. U suštini zagovaranje upotrebe instrumenata regulacije kako bi se razvili oni delovi privrede koji mogu "povući" nacionalnu privredu napred. Ili još banalnije: "preraspodela" između kratkoročnog i dugoročnog, kao i između privrednih grana, u cilju razvoja.

Postavlja se, naravno, pitanje, kako da se ovo, korupcijom, ne pretvori u svoju suprotnost - i privilegije za za one koji su najbeskorisniji, a sa najvećim "mišićima" unutar zemlje (npr. uvoznički lobi), ili upravo Loše Samarićane. Znači mehanizmi stimulacije državnih službenika da rade u dugoročnom interesu razvoja. Što bi se reklo "trivijalan problem, najtrivijalniji - skoro rešiv"

Pocni da 'marketiras' i ovu novu.

Prvo da je pročitam Kupio sam je zajedno sa "lošim Samarićanima".

Cilj društva je bogaćenje društva i sloboda i sreća pojedinca.

Cilj društva treba da bude bogaćenje, sloboda i sreća pojedinca. Imamo sad primer u Srbiji kako se "društvo" bogati i to ne verujem da je bilo čiji cilj i interes, sem tog "društva".

I kakvi crni prirodni monopoli. Šta je to što preduzetnik (ili korporacija) ne može da isporuči kao robu ili kao uslugu?

Razlog - struja će biti skupa i neće moći svako da je plati.
Cena struje je i sad visoka, ako se uračunaju svi gubici i subvencije EPS-u (i krađe).
Razlog - železnica treba da obezbedi prevoz po raznim vuko...ma, za šta inače inače ne postoji ekonomski rezon.
Ko se danas vozi želenicom? Niko! Koliko subvencija ide železnici? 150 miliona evra! Koliko se ukrade? Mnogo!
Razlog - vodovodi moraju da budu državni jer će privatno biti nedostupno. Koliko direktora "JKP Vodovod" po opštinama kuka da je cena niska i neekonomska? Svi do jednog! Kakav je kvalitet vode? Ukucajte na google "voda nije za piće"
Srbija mora da ima avio prevoznika! Šta se desilo kad je ukinut monopol? Pojeftinile su karte i poboljšana usluga, ima mnogo više izbora.

Šta je osnovna ljudska potreba? Hrana i piće! Zašto onda država nema "prirodni monopol" nad proizvodnjom hrane. Tako osetljiva stvar se prepušta masi neodgovornih ugostitelja I one privatne pivare i fabrike sokova samo nas truju...

Ili zamislite predlog da se kontrola leta privatizuje (kao na primer u Kanadi, koja ima jednu od najboljih na svetu; http://www.navcanada.ca)

Niste dobro pročitali. Cilj društva je bogaćenje društva i sloboda i sreća pojedinaca. Bogaćenje pojedinca je sredstvo kojim se ostvaruje bogaćenje društva, ne cilj.

Čovek je dao svoju viziju cilja društva, čini mi se.

Pitanje za obojicu: šta to znači "cilj društva"? Društvo je zbir pojedinaca, koji imaju ove ili one ciljeve. Ako se vas dvojica ne slažete o tome šta je cilj društva, kako se takvo neslaganje arbitrira (osim tučom )? Da li je cilj društva zapisan u zakonima? I da li uopšte ima smisla kao koncept?

Pametna država upravlja svojom privredom, ume da izvede računicu i odredi ekonomsku politiku koja će biti u interesu građana i u interesu bogaćenja društva.

Mislim da ne valjda da drzava "upravlja" privredom jer to samo donosi nevolje. I jednostavne ne funkcionise.
Drzave i birokrati su poznate po neefikasnosti sirom sveta. Tesko je ocekivati da drzava efikasno vodi bilo sta, a kamoli privredu ili donosi kvalitetne odluke u interesu drustva ili pojedinca.
A tu je i moral hazard tj. principal agent problem.

When privatizing, care must be taken to sell the right enterprise at the right price to the right buyer, and to subject the enterprise to the right regulatory regime thereafter—if this is not done, privatization is not likely to work, even in industries that do not naturally favour state ownership

Ovo je sve super, samo tesko da ce se onda ista prodati.

Problem tzv. prirodnih monopola (tzv. jer tako nesto ne postoji) je problem vlasnistva nad infrastrukturom od javnog znacaja. Naravno, da nijednom pojedincu ili gurpaciji ne treba dati monopol nad necim od javnog znacaja, niti ikome treba dati apsolutno pravo na definisanje javnog interesa. Jos manje prodati.

Zato su demokratski procesi i neophodni, upravo kako bi se definisao drustveni interes. Cesto se desava da vlada i drzava ne odrazavaju pravi drustveni interes, ali to spada u domen principal/agent problema.

Cilj društva treba da bude bogaćenje, sloboda i sreća pojedinca.

Meni je uvek bilo interesantno kako libertarijanci i komunisti koriste iste reci i potpuno iste pojmove u opravdavanju svojih ideologija. I jednima i drugima je cilj usrecivanje drugih ljudi, 'masa', 'drustva', i jedni i drugi tacno znaju sta je to sto druge ljude usrecuje. Ne bih se iznenadio da je i sam Hajek, zapravo, bio razocarani marksista.

Ako država upravlja pojedinim preduzećima, kadrira, investira itd. onda to ne valja.

Upravo na to sam mislio kada sam napisao "upravlja" (eng. manage), a ne:

Ako vodi aktivnu poresku politiku, sprečava monopole, pospešuje konkurenciju, stvara dobre regulatorne okvire, onda upravlja dobro.

Negde smatram da to vise spada u stvaranje uslova za razvoj trzisne utakmice tj. razvoj privrednih aktivnosti.
Tuzno je kada pomislite koliko drzava treba malo da uradi da stvori te uslove.

Aman. Odakle vam ta ideja?

Za svaku kupoprodaju potrebna je saglasnost volja i sloboda ugovaranja. Drugim recima niko nece da ucestvuje u kupoprodaji ukoliko ne vidi zadovoljenje nekog licnog interesa. Problem je sto predvidjeni proces privatizacije nije bas u skladu sa ovim principima. Evo i zasto:

When privatizing, care must be taken to sell the right enterprise at the right price to the right buyer

Pa naravno da prodavac treba da proda svoje preduzece po najboljoj ceni i u svom najbolje interesu. Problem je sto je imovina drzavna, drustvena, tj. nicija. U kom slucaju imamo moral hazard tj. principal/agent problem. Tj. da oni koji su zaduzeni za procenu i prodaju preduzeca imaju veci interes da prime neki mito i spuste cenu preduzeca nego da se bore za njegovu punu cenu. Zasto? Zato sto oni nemaju nista od toga, vec drzava. To je glavni razlog zasto agenti za nekretnine rade na procenat tj. proviziju, umesto za platu.

and to subject the enterprise to the right regulatory regime thereafter

Sto znaci, da kupac mora da prihvati odredjeni regulatorni rezim, samo zato sto je kupio drustveno/drzavno preduzece. Ok, ovo ima smisla ukoliko se radi o nekom drustvenom dobru ili slicno. Ali, ako je rec o obicnom preduzecu, zasto bi neko kupio preduzece da bi posle odgovarao prodavcu?! Zasto jednostavno ne bi osnovao novo preduzece i izbegao to regulatorno telo?

Razlog zasto je privatizacija propala u Srbiji je zato sto su se firme kupovale zarad gradjevinskog zemljista, jer se za male pare moglo doci do ekskluzivnog gradjevinskog zemljista i infrastrukture. A prakticno nepostojeci porez na imovinu je samo ucvrstio ideju da se zatim samo saceka da dodje neki stranac i da se onda ta firma zbog zemljista preproda po vesestrukoj ceni.
Drzavu je interesovalo samo da proda i uzme neke pare, kako bi posle kupovala glasove na izborima.

Zato je vecina novih vlasnika prestala da isplacuje zarade i tera radnike, jer nisu imali nikakvu nameru da se bave proizvodnjom, vec da jednostavno preprodaju zgrade, lokaciju i gradjevinsko zemljiste.

Drzava, koja se bavila upravljanjem privrede umesto da donosi detaljne regulacione i urbanisticke planove, vodi racuna o zemljisnjim knjigama i generno gledano bavila stvaranjem pogodih uslova za dalje privredne aktivnosti, je dovela do toga da nema dovoljno gradjevinskog zemljista za izgradnju proizvodnih pogona, pa samim tim nema stranih investicija, pa nema ni novih radnih mesta.

Da su samo podelili akcije radnicima i pustili ih da swim or sink, bilo bi bolje. Barem bi zadrzali koliko-toliko radnih mesta.

Cilj društva treba da bude bogaćenje, sloboda i sreća pojedinca.

Meni je uvek bilo interesantno kako libertarijanci i komunisti koriste iste reci i potpuno iste pojmove u opravdavanju svojih ideologija. I jednima i drugima je cilj usrecivanje drugih ljudi, 'masa', 'drustva', i jedni i drugi tacno znaju sta je to sto druge ljude usrecuje. Ne bih se iznenadio da je i sam Hajek, zapravo, bio razocarani marksista.

Sreca kao smisao i svrha zivota je cuvena filozofska teza.

Mada mislim da suprotsavljate zaprovo dva dijametralno suprotna stava. Jedan, koji smatra da je novac i trzisna alokacija resursa losa i koji veruje u centralizam i druga koja nalazi u novcu smisao i osnovni interes.

Mislim da je Marks recit i vatren, ali da sustinski nema veze s' vezom (njegov ekonomski model se nije uklapao lepo u trziste, pa je jednostavno odlucio da izbaci trziste umesto da uopste proba da prilagodi svoj model).

A Hajek je jednostavno uzeo koncepte koje su prvi definisali Dzon Lok i Adam Smit i unapredio ih. I zapravo napravio veliki doprinos ekonomiji, za razliku od Marksovih njegove teorije su mogle da se primene i primenjuju se u praksi.

Rezultat Marksovih ucenja su milioni mrtvih od gladi i od ruku totalitarnih rezima, razorene ekonomije i tehnoloska zaostalost.

Rezultati Hajekovih ucenja su tehnoloska superiornost i svetska dominacija.

Rezultat Marksovih ucenja

Rezultati Hajekovih ucenja su tehnoloska superiornost i svetska dominacija.

The secret of life is honesty and fair dealing. If you can fake that, you've got it made.
-- Groucho Marx

A Hajek je jednostavno uzeo koncepte koje su prvi definisali Dzon Lok i Adam Smit i unapredio ih. I zapravo napravio veliki doprinos ekonomiji, za razliku od Marksovih njegove teorije su mogle da se primene i primenjuju se u praksi.

Da, i to je zajednicko marksistima i libertarijancima: i jedni i drugi se vajkaju da ideje njihovih respektivnih idejnih vodja nikada nisu sprovedene u celosti. Marksisti se ubise dokazujuci da SSSR nikad i nije bio autenticno socijalisticka drzava, dok libertarijanci ne moraju ni da se trude da dokazuju kako ekonomija USA nikad nije bila slobodnotrzisna (a tehnoloska superiornost koja se pominje svakako nije rezultat trzisne ekonomije, nego obilato drzavno sponzorisanih istrazivackih programa).

U cemu je onda problem: u ljudima nedovoljno dobrim za savrsene vilozovske koncepte ili u samim konceptima?

U cemu je onda problem: u tome da su ljudi nedovoljno dobri za savrsene vilozovske koncepte ili u samim konceptima?

Ljudi će u svašta poverovati, samo da je dovoljno prosto

Ljudi će u svašta poverovati, samo da je dovoljno prosto

Ne treba ti uopste taj jezik na kraju, velika je istina u pitanju. To ti je kao ono kad pitas za Three Mile Accident, a onda se fizicari odmah jave da trabunjaju o U238, U239, vremenima poluraspada, fon Nojmanu, Monte Karlo simulacijama, tome kako su Fejnman i Fermi prve eksplozije gledali s naocarima za sunce i kako fuzija eto, samo sto nije. Ti ga pitas kako da obicni ljudi hendluju svakodnevnu kompleksnu stvarnost, on ti odgovara stosevima i nekim platonovskim konceptima. Stvarnost je dosadna, siva i kompleksna a slicice za decu sarene, sjajne i mnogo lepo izgledaju.

Stvarnost je dosadna, siva i kompleksna a slicice za decu sarene, sjajne i mnogo lepo izgledaju.

Zato, kao u onom vicu o radnici u sovjetskoj fabrici šivaćih mašina, koji sam ovde često citirao - kako god sklopiš delove, a ono ispadne - religija

Da, i to je zajednicko marksistima i libertarijancima: i jedni i drugi se vajkaju da ideje njihovih respektivnih idejnih vodja nikada nisu sprovedene u celosti.

To isto mozemo reci i za demokratijue. Da je ideal kome se tezi.

a tehnoloska superiornost koja se pominje svakako nije rezultat trzisne ekonomije, nego obilato drzavno sponzorisanih istrazivackih programa)

Prvo i prvo, da SAD nisu imale jaku privredu baziranu na trzisnoj ekonomiji ne bi imali odakle da sponzorisu te programe. Drugo, glavne tehnoloske inovacije su dosle iz privatnog sektora (mikroprocesori npr.), jer su se uvek rukovodili efikasnijim poslovanjem.
Internet jeste nastao u labaratorijama DARPA-e, ali je se razvio u ovo sto je danas zato sto je izasao na trziste gde se nasao zapljusnut nizom inovacija.

U cemu je onda problem: u ljudima nedovoljno dobrim za savrsene vilozovske koncepte ili u samim konceptima?

I u jednom i drugom. S jedne strane drzave nikada nece dozvoliti da ljudi istinski budu slobodni, jer onda cemu drzava ako ne moze nikog da natera da se potcini njenoj volji. Gubi se monopol nad primenom fizicke prisile.
Ali i sami koncepti jer ne uzimaju to u obzir. Kao sto ne uzimaju u obzir cinjenicu da ce ljudi cesto odbranu svojih interesa prepustiti nekom drugom. Otud principal/agent problem.

- bogaćenje društva
- jednakost i ravnopravnost svih članova društva
- sloboda i pravo na sreću svih članova društva

Pa, ovo je malo, onako, kao na nekom partijskom sastanku. Sreca je vrlo apstraktan pojam i ne mora da nikakve veze sa ekonomijom, tj kategorija je koja postoji nezavisno od toga kako se alociraju resursi nekog drustva.

Sto se tice bogacenja drustva kao civilizacijskog dostignuca da li u to spada i bogacenje drustva u kome se gornjih 5 ili manje percentila enormno bogati dok ostalih 95 i vise percentila stagnira ili siromasi? Da li je i bogacenje drustva nastalo nepovratnim arcenjem prirodnih resursa takodje civilizacijska tekovina? Zasto onda ne uzmemo Kuvajt ili UAE kao uzor? Da li je i trenutno bogacenje drustva zaduzivanjem buducih generacija takodje civilizacijsko dostignuce? Zasto onda ne slavimo Tita?

Iz stvari koje ste napisali, i vi i Vučko, čini mi se da ne prihvatate da uopšte postoje civilizacijska dostignuća oko kojih postoji konsenzus, aršini za merenje uspešnosti ekonomskih i političkih sistema, već da su i ona u stvari samo ideologija, šarena laža koja sakriva neke druge ciljeve

Ovo je potpuno funkcionalno nepismeno tumacenje. Iz stvari koje smo Vucko i ja napisali samo sledi da tekovine o kojima pisete nisu posledice slobodnotrzisne ideologije nego nekih drugih stvari a da se lazno predstavljaju kao posledica slobodnotrzisnih uslova privredjivanja (koji, u stvarnosti, nikad nisu ni postojali- knjiga koju je Vucko linkovao to potpuno jasno osvetljava). EU, na primer, uziva u svim navedenim tekovinama, uprkos tome sto vec 50 godina konzistentno praktikuje protekcionizam.

Ono o cemu je Vucko pisao je da su Kina, Juzna Koreja, Tajvan i Japan sve zemlje koje su poslednjih decenija odreda dozivele procvat i enormno bogacenje drustva- nijedna od njih ne praktikuje slobodnotrzisno privredjivanje.

Prema tome, samo vedro i knjigu u sake.

Ono o cemu je Vucko pisao je da su Kina, Juzna Koreja, Tajvan i Japan sve zemlje koje su poslednjih decenija odreda dozivele procvat i enormno bogacenje drustva- nijedna od njih ne praktikuje slobodnotrzisno privredjivanje.

Izvinite, ali ovo jednostavno nije tacno. Kako ne praktikuju slobodnotrzisno privredjivanje? Zapravo sve do jedne su izrazito privredno kapitalisticki orijentisane zemlje.
To sto Kina ne postuje ljudska prava i generalno gledano tretira svoje stanovnistvo kao prirodni resurs dobar za eksploataciju, to spada u domen politickog uredjenja. Ali svaka od gore navedenih zemalja se ponasa izuzetno trzisno. Svaka od navedenih zemalja su veoma liberalne kad je u pitanju privreda, ali ne i kada je rec o ljudskim pravima i slobodama.
S tim sto Kina uglavnom ne postuje ni autorska prava, zbog cega imamo eksploziju Kineskih kopija i njihovu dominaciju na trzistu. Sto samo potvrdjuje besmislenost pojedinih odredbi autorskog prava i koliko je insistiranje na istom postalo stetno.

Izvinite, ali ovo jednostavno nije tacno. Kako ne praktikuju slobodnotrzisno privredjivanje? Zapravo sve do jedne su izrazito privredno kapitalisticki orijentisane zemlje.
To sto Kina ne postuje ljudska prava i generalno gledano tretira svoje stanovnistvo kao prirodni resurs dobar za eksploataciju, to spada u domen politickog uredjenja. Ali svaka od gore navedenih zemalja se ponasa izuzetno trzisno. Svaka od navedenih zemalja su veoma liberalne kad je u pitanju privreda, ali ne i kada je rec o ljudskim pravima i slobodama.
S tim sto Kina uglavnom ne postuje ni autorska prava, zbog cega imamo eksploziju Kineskih kopija i njihovu dominaciju na trzistu. Sto samo potvrdjuje besmislenost pojedinih odredbi autorskog prava i koliko je insistiranje na istom postalo stetno.

Pročitaj Čangove "Loše Samarićane", pa ćeš videti - nije prevelika knjiga, a primeri su zabavni i poučni . Ima i o autorskim pravima, uzgred. Kao i uticaju "kulture" na razvoj (japanske lenčuge, nemačke lopuže...) i još mnogo toga.

On je baš Korejanac, inače. Ja sam počeo da čitam online a onda kupio i Samarićane i "23 stvari koje vam ne kažu o kapitalizmu".

Hrana je bezbednosno pitanje.

A bezbednost je dobar izgovor...

Ono sa čim se ne slažem, doduše autor knjige to i ne tvrdi eksplicitno, mada su mnogi izvukli upravo taj zaključak, da su primeri Južne Koreje npr. primer koji treba drugi da slede.

Kopiranje primera je kao kupovina akcija zbog njihovog ponašanja (rasta) u prošlosti - što bi rekao Šojić "... ali moja ladja je otplovila".

Čang kaže da treba zaštititi perspektivne industrijske grane - što je u principu neka vrsta preraspodele društvenog bogatstva (mi svi kao društvo ulažemo u određene vrste poslova), iliti investicije. Kao i svaka investicija - to može da donese i dobit i gubitak i ima mnogo više načina da propadne nego da uspe. Poenta je da bez toga retko šta što je iole kompleksnije može da zaživi. Znači svi štedimo (ili se, u gorem slučaju, zadužujemo - pošto leveraged investment ima malo drugačija "pravila igre" ) da bismo razvili firme koje će posle da plaćaju porez i time nas "izdržavaju" (kako državu tako i druge grane - pošto oni koji rade u tim firmama kupuju robu i usluge od drugih u sistemu itd). Tako ona priča o ličnom ili bogaćenju društva dobija malo materijala za diskusiju

Razlog zasto je privatizacija propala u Srbiji je zato sto su se firme kupovale zarad gradjevinskog zemljista

Razlog propasti privatizacije je zato što su u njoj uglavnom učestvovali DB i krimi biznismeni, koji su nesposobni da upravljaju firmom u tržišnim uslovima. Samo mogu da funkcionišu u zatvorenoj ekonomiji kao što je Srbija... A i te firme koje su propale posle privatizacije....nisu imale šta da traže na tržištu...

Razlog propasti privatizacije je zato što su u njoj uglavnom učestvovali DB i krimi biznismeni, koji su nesposobni da upravljaju firmom u tržišnim uslovima. Samo mogu da funkcionišu u zatvorenoj ekonomiji kao što je Srbija... A i te firme koje su propale posle privatizacije....nisu imale šta da traže na tržištu...

A jesi li ti probao to "tržište" - imaš li svoju firmu, proizvodiš li, izvoziš li - ili je ovo za sada još na bazi teoretske nastave?

*

Kada se kaže slobodno tržište, misli se među državama, bez carinskih zaštita i ostalih oblika protekcionizma, subvencija i svih drugih intervencija države koje čine njihovu privredu konkurentnijom na stranim tržištima.

Onda to tako i treba nazvati, tj. reci da Kina, Japan i Koreja praktikuju protekcionizam, ili barem da ne praktikuju slobodnotrzisno privredjivanje u medjunarodnom smislu, a ne da uopste ne praktikuju slobodnotrzisno privredjivanje.

Čang kaže da treba zaštititi perspektivne industrijske grane

Dobro, a ko to treba da prepozna sta su to "perspektivne industrijske grane"? Neka vrsta sociajal-politicke elite ili "visokostrucne" birokratije. I naravno kako?

što je u principu neka vrsta preraspodele društvenog bogatstva (mi svi kao društvo ulažemo u određene vrste poslova), iliti investicije.

Protekcionizam kao investicija drustva u svoju buducnost, jesam li ja to dobro razumeo?

Kao i svaka investicija - to može da donese i dobit i gubitak i ima mnogo više načina da propadne nego da uspe.

I ima izuzetno velike sanse da se pretvori u rupu bez dna...

Poenta je da bez toga retko šta što je iole kompleksnije može da zaživi. Znači svi štedimo (ili se, u gorem slučaju, zadužujemo - pošto leveraged investment ima malo drugačija "pravila igre" ) da bismo razvili firme koje će posle da plaćaju porez i time nas "izdržavaju" (kako državu tako i druge grane - pošto oni koji rade u tim firmama kupuju robu i usluge od drugih u sistemu itd). Tako ona priča o ličnom ili bogaćenju društva dobija malo materijala za diskusiju

Sta kompleksnije? To je malo nejasno.
Ali ni ovo sa firmama koje placaju porez i bave se izdrzavanjem. Malo je iluzorno ocekivati da ce neko da radi da bi se bavio izdrzavanjem trecih lica. Ljudi rade i prave inovacije da bi zadovoljili neki svoj licni interes. I on najcesce nema nikakve veze sa novcem. Novac je samo univerzalno sredstvo za ostvarenje licnih interesa tj. postizanje odredjenih ciljeva.
Bogatije drustvo tj. ono koje ima dosta novca je samo u stanju da zadovolji veci nivo svojih ciljeva i time obezbedi sebi visi standard zivota.

Čang kaže da treba zaštititi perspektivne industrijske grane - što je u principu neka vrsta preraspodele društvenog bogatstva (mi svi kao društvo ulažemo u određene vrste poslova), iliti investicije. Kao i svaka investicija - to može da donese i dobit i gubitak i ima mnogo više načina da propadne nego da uspe.

Vucko, ti si mlad pa ne znas, ali ona drzava (misli se na SFRJ) je tacno to radila: Obrovac, Crvena zastava, smederevska Zelezara, FOB, Minel su sve do jedne bili svete krave i primeri perspektivnih grana koje je drzava stitila posebnim merama, zapoceti i finansirani kreditima koje i dan danas vracamo. I svi do jednog su bili primeri gubitasa i lose izvedenih investicija.

Cang je odlican u domenu analize stanja i razbijanja iluzija, ali cini mi se da su mu recepti neprimenljivi na Srbiju. Ako ostavimo fenomen Kine po strani, i Juzna Koreja i Japan i Zapadna Nemacka su bile na samim frontovima borbe 2 privredna sistema, nisu imali nikakve vojne budzete i imali su ogroman priliv stanovnistva (koja je toliko bila bitna da su Nemci, kad je ponestalo zivotne energije, posegli za Turcima, Jugovicima i Italijanima). Sve su to vrlo bitni elementi na koje Srbija 2011. ne moze da racuna.

Vucko, ti si mlad pa ne znas, ali ona drzava (misli se na SFRJ) je tacno to radila: Obrovac, Crvena zastava, smederevska Zelezara, FOB, Minel su sve do jedne bili svete krave i primeri perspektivnih grana koje je drzava stitila posebnim merama, zapoceti i finansirani kreditima koje i dan danas vracamo. I svi do jednog su bili primeri gubitasa i lose izvedenih investicija.

Sećam se Obrovca i Medijapana - nego mislim da smo otišli prilično u efe, sudeći po tvom i vladaxy komentaru.

Ja ne tvrdim da će pametni Drugovi hrabro i lako da odrede šta je savršena investicija - ako primetiš, tvrdim upravo suprotno - da je to neizvodivo, kao i pogađanje koje će akcije na berzi da rastu. Zato verovatno nema puno smisla kopirati šta su druge države radile u smislu tehnologija, finansijskih šema itd. To je ona reka u koju ne možeš dva puta da uđeš. Talebov crni labud u tehnologiji nosi dobit, ostalo uglavnom tavori.

Ono drugo što mislim da je bitno je primetiti da su praktično svi koji su nešto značajno uradili, u stvari igrali tu igru državnih subvencija i zaštite "mlade privrede" (što ne znači da su svi dobili). Negde u knjizi Čang citira neku profesorku sa Oksbridža, čini mi se (da ne kopam), koja kaže da je jedino gore od izrabljivanja od strane kapitala - neizrabljivanje od strane kapitala. Čini mi se da se nešto slično može reći i za državne subvencije i akcije na državnom nivou, gledajući istoriju i imajući u vidu da "Past Performance is No Guarantee of Future Results". A druga stvar je da "lično bogaćenje" nema preterano smisla kao pojam osim u kontekstu društva - i da su zavisnosti od tog konteksta prilično bitne, ako ne i presudne. No man is an island unto himself - iako ponekad godi misliti suprotno, posebno kad te krene karta.

Negde u knjizi Čang citira neku profesorku sa Oksbridža, čini mi se (da ne kopam), koja kaže da je jedino gore od izrabljivanja od strane kapitala - neizrabljivanje od strane kapitala.

Pa da, tako ja i nekako gledam na Cangove knjige: zestoka i bespostedna kritika kapitalizma, ali sa osnovnom porukom: 'ima li necega sto bolje funkcionise?'

Nego da se ostavimo tih bilansnih caprazdivanija, cinjenica je da da bi se negde stiglo treba (mnogo) raditi, stvarati novu vrednost. Nova vrednost je osnovna, kljuc i bez toga nje napretka. Da li je ta nova vrednost novi softver, hardver, most, put, usluga, kilo rakije, nije bitno, jedino je bitno da se stvara nova vrednost. A o tome malo ima svesti u Srbiji. Mi smo veliki rasipnici. I za ono malo sto stvorimo toliko potrosimo da u zbiru unistavamo a nista ne stvaramo. I zato smo tu gde jesmo (sirotinja). Sve ove druge price su price o preraspodeli. Ono sto Sasa (doduse, pomalo nemusto, :)) pise je da i ova drzava svojom poreskom politikom gusi i unistava te koji stvaraju novu vrednost, a promovise trange-frange. To je ono, sto bih rekao, problem svih vlada Srbije, to neprepoznavanje osnovnog problema Srbije: lenjost, jalovost, neinventivnost.

Ono sto Sasa (doduse, pomalo nemusto, :)) pise je da i ova drzava svojom poreskom politikom gusi i unistava te koji stvaraju novu vrednost, a promovise trange-frange.

To svakako - a to je opet posledica saprofitnog karaktera tekuće "elite". A kad već pomenuh "društveno-korisnu" elitu - si video što je Vrabac citirao Fanona kod Spire?

Cang je odlican u domenu analize stanja i razbijanja iluzija, ali cini mi se da su mu recepti neprimenljivi na Srbiju.

Prvi deo rečenice zaslužuje podvlačenje.

Da budem iskren ja nisam shvatio "Loše samarićane" kao kuvar za uspešni privredni razvoj, iako se ovde raspravlja o [ne]primenjivosti Čengovih "recepata". Shvatio sam je [samo] kao izuzetno precizno i zabavno razbijanje naracije poklonika religije slobodnog tržišta.

Kad bi se robu ponudila sloboda, on bi se uplasio jer ne zna sta da radi s njom, ne poznaje sebe, svoje snage, ne zna svoj sadrzaj, ono sto cini mogućim celokupan njegov stvaralački rad. Onaj ko je navikao da u ropstvu vidi jedino sadržaj života svog gospodara, ima utisak da će bez tog sadržaja propasti. I zaista oslobodjenim robovima oslobodioci ulivaju novi sadržaj da ne bi propali i oni opet postaju robovi novih idejodavalaca". K. Maljevič

Kad bi se robu ponudila sloboda, on bi se uplasio jer ne zna sta da radi s njom, ne poznaje sebe, svoje snage, ne zna svoj sadrzaj, ono sto cini mogućim celokupan njegov stvaralački rad. Onaj ko je navikao da u ropstvu vidi jedino sadržaj života svog gospodara, ima utisak da će bez tog sadržaja propasti. I zaista oslobodjenim robovima oslobodioci ulivaju novi sadržaj da ne bi propali i oni opet postaju robovi novih idejodavalaca". K. Maljevič

Da li ovo treba shvatiti kao neku vrstu samokritike, ili je to odgovor na moje pitanje o iskustvu u privredi/preduzetništvu?

Ovde se mislim provlace neke tvrdnje koje nisu sasvim tacne.

1. Ne postoji slobodno trziste na svetskom nivou. Da li imate slobodan protok kapitala? Uglavnom. Protok ideja? Pa, uglavnom (problemi sa patentima). Protok robe? Takodje uglavnom (carine). Protok usluga? Polovicno. Protok ljudi? Skoro da ne postoji ili je strogo kontrolisan (imigracioni zakoni). To vec nije slobodno trziste i ne mozete onda uzimati trenutne efekte i pripisivati ih teoreticarima "slobodnog trzista".

2. Libertarijanci se zalazu za maksimalne ljudske slobode. Tacno. Medjutim ono sto im Sasa zamera ne stoji.

3. Sasa se ovde, koliko sam uspeo po blogovima da vidim, zalaze za Bizmarkov koncept drzave blagostanja (socijaldemokratija), a nikako ne zeli da prizna da je taj koncept BANKROTIRAN u svim zemljama gde postoji. Trenutno se finansira zaduzivanjem buducih generacija i emitovanjem fiat novca. Deca nam se radjaju duzna, a da nisu ni pitana. Ko onda sme da tvrdi da voli svoju decu? Umesto da im stvaramo imanje, mi im stvaramo dugove...

4. Ukidanjem "hard money" koncepta, kao i uvodjenjem "fractional reserve banking-a" i davanjem monopola nad emitovanjem novca centralnim bankama, mi smo ukinuli davno i samu pretpostavku Austrijske skole ekonomije. Ne mozemo pricati o Smithu i Hayeku i von Missesu, sa ovakvim monetarnim sistemom. Sasa bi mozda ove tekovine pripisao "civilizacijskom dostignucu", a ja se ne slazem. Ja preispitujem i same osnove i samu sustinu drzave i njenu ulogu. Ja jesam za drustvo jednakosti, ali JEDNAKIH SANSI, a ne JEDNAKIH POSLEDICA. Tu je i razlika izmedju libertarijanaca i socijalista/komunista.

Ne postoji slobodno trziste na svetskom nivou. Da li imate slobodan protok kapitala? Uglavnom. Protok ideja? Pa, uglavnom (problemi sa patentima). Protok robe? Takodje uglavnom (carine). Protok usluga? Polovicno. Protok ljudi? Skoro da ne postoji ili je strogo kontrolisan (imigracioni zakoni). To vec nije slobodno trziste i ne mozete onda uzimati trenutne efekte i pripisivati ih teoreticarima "slobodnog trzista".

Pa da, upravo se to i kaze. S tim sto bih dodao da slobodno (tj neregulisano) trziste ne postoji ni u jednoj zemlji, ni na jednom nivou i ni u jednom domenu: ni trzista kapitala, ni roba, ni usluga, ni ljudi. Slobodno trziste nikada i nigde nije postojalo i verovatno nikada i nigde nece postojati. To je samo dalek, neostvarljiv cilj, asimptota kojoj se tezi. Kao komunizam.

Изградња праведног друштва је изузетно тежак, мукотрпан, рекао бих и немогућ подухват. Они који кажу да имају рецепт за тако нешто или немају никакве везе са животом или лажу или су, једноставно, случај 'Филип Младеновић'.

Jedan lep i nadasve poučan tekst

Jako ste loše "uspeli da vidite" i molim vas nemojte ovakve stvari da mi podmećete. Krajnje nekorektno. Da ne razumete, to razumem.

Sasa, citam vase blogove vec jako dugo i ja sam stekao utisak kakav sam stekao. Nije mi namera da podmecem i zao mi je sto ste to tako shvatili. Ja nisam video nista sto ste predlagali, a da nije u skladu sa socijaldemokratskim modelom. Najvazniji predlozi koje ste izneli: 1 - poreska reforma i 2 - snazan social safety-net po ugledu na kanadski model. Da li sam nesto znacajno propustio?

Socijalna odgovornost nema nikakve veze sa državom blagostanja.
Sloboda pojedinca, ljudska prava su civilizacijska dostignuća i nisu monopol libertarijanaca.

Socijalna odgovornost, kako se o njoj danas prica, je proistekla iz socijaldemokratskog modela priznavao to neko ili ne. Gotovo sve stranke koje su u parlamentu podrzavaju manje ili vise ovaj model. Sa drugom tvrdnjom se potpuno slazem.

Pitanje: Vi ste predlagali da drzava placa svima penzije dovoljne za zivot, da drzava svima placa skolovanje i najosnovnije zdravstvo, da drzava placa i socijalno stanovanje? Da li i ovo smatrate "civilizacijskim dostignucem" ili tekovinom "drzave blagostanja" i "socijaldemokratskog modela" i shvatanja "socijalne odgovornosti"?

Pročitaj Čangove "Loše Samarićane", pa ćeš videti - nije prevelika knjiga, a primeri su zabavni i poučni . Ima i o autorskim pravima, uzgred. Kao i uticaju "kulture" na razvoj (japanske lenčuge, nemačke lopuže...) i još mnogo toga.

Da, veoma zanimljiva knjiga. Svidja mi se kako svojih pet postulata daje na samom pocetku knjige. Ali, realno, sve ono o cemu pise je istinito, ali nije ni nista novo.

Bojim se da knjiga vise usmerena u opravdavanju zatvorene prirode azijskih trzista i predstavlja jednu vrstu opravdavanje takvog nacina privredjivanja. Sto je, jasno pogresno, jer kao sto se vidi svaka privreda koja se bazira iskljucivo na izvozu, pre ili kasnije postane izuzetno zavisna od istog. Sto je slucaj sa Korejom, Singapurom, Tajvanom, Japanom itd.

Takodje, za eksplozivni rast Koreje osamdesetih godina nije odgovorna zatvorenost njene privrede niti neki genijalni potezi drzave, vec cinjeica da su SAD odlucile da Japan malo nauce pameti, pa zaustavili trgovinu i okrenuli se Koreji i Tajvanu. Cisto da stave do znanja Japancima gde im je mesto. Posle cega su Japanci, nevoljno, otvorili svoje trziste. Takodje, kopiranje autorski zasticenih proizvoda je isto jako profitabilno.

Za razliku od nasih idiota koji idu po firmama i kaznjavaju svakog ko ima MS software. I to rade po sluzbenoj duznosti?!? Pazite, da je rec o nekom domacem software-u, PA AJDE... Ali od toga ciste koristi ima samo MS i niko drugi.
Najbolja stvar je u tome sto MS u ovoj zemlji ima sluzbu za naplatu koja radi na teret gradjana. Najlepse je sto ne moraju ni da ih plate da im uteruju dugove... Naprotsto genijalna politika ekonomske elite.. A pricaju o izvozno orijentisanoj ekonomiji.

Dalje, cini mi se da je knjiga napisana podpomognuta od strane Korejske privredne komore, vrlo slicno kao i Miskinova "Financial Stability in Iceland". Za to nalazim dokaze u cinjenici da se ne bavi dokazivanjem mehanizama protekcionizma i drzavnog intervencionalizma i na koji nacin oni doprinose eknomskom razvitku, vec ih jednostavno dovodi u vezu sa nekim primerima i ostavlja na citalackoj masti da popuni praznine.

Sto je pametno jer ne iznosi nikakve neistine.

Recimo primer koji navodi vezan za probleme u Rikardijevoj teoriji vezanu za neelasticnost radne snage. Dobar primer.
Ali zasto onda ne pomene da se SAD nalaze trenutno u istoj situaciji, jer im je otvorenost trzista omogucila da postanu neprekosnoveni u visokoj tehnologiji, ali da im los obrazovni sistem nije dao dovoljno kvalifikovane radne snage. Pa tako imamo situaciji da u americi postoji velika potraznja za visokostrucnim kadrovima koja se ne moze namiriti iz domacih resursa vec se uvoze sa strane (iz Kine i Indije npr.)

Da su "Losi Samaricani" inspirisani korupcijom u akademskoj zajednici u kojoj mnogi veoma pametni ljudi koriste svoj intelekt da bi zgrtali novac propagirajuci teorije koje nemaju veze sa ekonomijom i koja se koristi cisto za potrebe i initerese pojedinaca, to je jasno. Ali se bojim da je Ceng isto deo tog establismenta, jer se nije potrudio dovoljno da raskrinka one koji pod parolom neo-liberalizma prodaju svakojake teorije koje su u sustini svode na: "Pomozite nam da napravimo monopol ili kartel, a onda sve to deregulisite - jer to je neo-liberalisticki". Sto nema veze sa slobodnim trzistem.

Primer Srbije i njenog bankarstva. Gde je drzava "uterala" pravni promet u banke i sada banke zaradjuju na kojekavim izmisljenim troskovima i provizijama koje uzimaju od klijenata. A Narodna Banka koja bi trebala sve da ih regulise prica o tome kako regulacija mora proistaci iz dijaloga i jednog "partnerskog" odnosa.

Ista prica ko' u SAD-u ili Islandu... Konflikti interesa i partnerski odnosi...

Dok se za to vreme po bankama dele ogromne plate, a privreda kalira. Jer, banke koje bi trebale da zive od svojih kreditnih aktivnosti zive od kojekakvih dazbina i naknada koje uzimaju iz platnog prometa. I evo kako se pogorsala kriza sve banke su podigle cene svojih usluga i dazbina...

Naizlged to jeste slobodno trziste, ali realno nije.

Bojim se da knjiga vise usmerena u opravdavanju zatvorene prirode azijskih trzista i predstavlja jednu vrstu opravdavanje takvog nacina privredjivanja. Sto je, jasno pogresno, jer kao sto se vidi svaka privreda koja se bazira iskljucivo na izvozu, pre ili kasnije postane izuzetno zavisna od istog. Sto je slucaj sa Korejom, Singapurom, Tajvanom, Japanom itd.

Ehm... da li privreda koja se ne bazira na izvozu može ozbiljnije da se razvija? Takođe, kakve su šanse da mala zemlja ne bude zavisna od uvoza (ako ne reše da, što reče u svoje vreme Branko Kostić, "jedu korijenje" )?

Primer Srbije i njenog bankarstva. Gde je drzava "uterala" pravni promet u banke i sada banke zaradjuju na kojekavim izmisljenim troskovima i provizijama koje uzimaju od klijenata. A Narodna Banka koja bi trebala sve da ih regulise prica o tome kako regulacija mora proistaci iz dijaloga i jednog "partnerskog" odnosa.

Ovo mi je interesantno pošto sam bio uključen u neke prve korake u tom smeru u vreme 90-tih: kakvi su to izmišljeni troškovi i provizije platnog prometa?

Sto je, jasno pogresno, jer kao sto se vidi svaka privreda koja se bazira iskljucivo na izvozu, pre ili kasnije postane izuzetno zavisna od istog. Sto je slucaj sa Korejom, Singapurom, Tajvanom, Japanom itd.

Docim privreda koja se bazira na neto uvozu roba i kapitala ne postaje zavisna od istog i ne povecava svoj spoljni dug, kao sto se to lepo vidi na svetlim primerima Irske (kako ono bese? Keltski tigar?), Islanda, USA, UK, Spanije, Grcke...?

Ehm... da li privreda koja se ne bazira na izvozu može ozbiljnije da se razvija?

Naravno da ne moze, ali ne nije zdravo zasnivati celokupan koncept privrednog rasta samo na izvozu.

Ovo mi je interesantno pošto sam bio uključen u neke prve korake u tom smeru u vreme 90-tih: kakvi su to izmišljeni troškovi i provizije platnog prometa?

Izmisljene je pogresna rec. Ovde se misli na razna obavestenja, izvode i troskove tarifirane po broju promena na tekucem racunu, kao i naknade za zatvaranje racuna... itd.

Docim privreda koja se bazira na neto uvozu roba i kapitala ne postaje zavisna od istog i ne povecava svoj spoljni dug, kao sto se to lepo vidi na svetlim primerima Irske (kako ono bese? Keltski tigar?), Islanda, USA, UK, Spanije, Grcke...?

Privreda koja se bazira na neto uvozu nije privreda, vec trgovina. Ali razumem sta ste hteli da kazete kroz navedene primere.
Ono sto ste zaboravili jeste da neelasticnost radne snage izaziva nastale poremecaje u napomenutim primerima, ali to je posledica nastanka novih privrednih grana.

Izmisljene je pogresna rec. Ovde se misli na razna obavestenja, izvode i troskove tarifirane po broju promena na tekucem racunu, kao i naknade za zatvaranje racuna... itd.

Ehm... pa ja sam shvatio da ste vi zagovornik tržišnih mehanizama i privatizacije - ne razumem u čemu je problem da banke rade posao držanja tekućih računa preduzeća, a da minimalna infrastruktura bude u vlasništvu/pod kontrolom države (sistem za međubankarski kliring i mehanizmi kontrole kreditnog i sistemskog rizika platnog prometa) - zar ne bi trebalo da tržišni mehanizmi regulišu cenu usluge? Ili je država propisala ovakav način izveštavanja i tarifiranja o izveštavanju? Ili mislite da je u pitanju neki oligopol gde sve banke drže cenu iznad realne nekim međusobnim (tajnim) dogovorom? Ili mislite da je sistem prosto neefikasan takav kakav jeste i da su zbog toga tarife velike (u krajnjem slučaju struktura tarifiranja je manje bitna od ukupne količine para koja se uzme od klijenata)?

Pitanje: Vi ste predlagali da drzava placa svima penzije dovoljne za zivot, da drzava svima placa skolovanje i najosnovnije zdravstvo, da drzava placa i socijalno stanovanje? Da li i ovo smatrate "civilizacijskim dostignucem" ili tekovinom "drzave blagostanja" i "socijaldemokratskog modela" i shvatanja "socijalne odgovornosti"?


To je civilizacijsko dostignuće i to sam već toliko puta i rekao i tim tekstovima koje ste čitali. I nikakve veze nema sa Bizmarkovim modelom države blagostanja, ili socijaldemokratskim rešenjima npr. Francuske i Nemačke, onih rešenja koja su bakrotirala i koja su pokušala da daju odgovor na civilizacijsko dostignuće: socijalnu odgovornost. Na žalost loš odgovor, ekonomski neodrživ. Međutim pitanje neophodnosti socijalne odgovornosti ostaje.

Do sada smo kroz istoriju zaključili da su modeli Francuske i Nemačke neodrživi, a model SAD-a i sva neoliberalna naglabanja nehumana i neodgovorna.

Sasa, izvinjavam se ako vam smeta da se neke vase ideje pripisuju socijaldemokratskim nacelima, ali prihvatali vi to ili ne iz njih proizilaze. Ja ne znam za druge skole ekonomske misli koje podrazumevaju penzije, besplatno skolstvo, zdravstvo... A po meni "If it looks like a duck, and quacks like a duck, ..."

Vi, vidim, to volite da nazivate "civilizacijskim dostignucem" ma sta to znacilo.

Sa druge strane vidim da konacno imenujete i neke modele sa kojima se ne slazete, a koje primenjuju danas bogate i razvijene drzave. Ja bih vas molio da nam navedete primer jedne siromasne zemlje kakva je Srbija, koja je primenjivala nacela za koja se zalazete i vremenom postala bogato i prosperitetno drustvo. Unapred vas molim da Kanadu izdvojite iz price - Srbija ne lezi na nafti, gasu, dijamantima i zlatu, a takodje i ne poseduje nepregledne sume. Vec, jednostavno, mala, siromasna zemlja, bez nekih prirodnih bogatstava...

Hvala!

Goran Vučković

Izmisljene je pogresna rec. Ovde se misli na razna obavestenja, izvode i troskove tarifirane po broju promena na tekucem racunu, kao i naknade za zatvaranje racuna... itd.

Ehm... pa ja sam shvatio da ste vi zagovornik tržišnih mehanizama i privatizacije - ne razumem u čemu je problem da banke rade posao držanja tekućih računa preduzeća, a da minimalna infrastruktura bude u vlasništvu/pod kontrolom države (sistem za međubankarski kliring i mehanizmi kontrole kreditnog i sistemskog rizika platnog prometa) - zar ne bi trebalo da tržišni mehanizmi regulišu cenu usluge? Ili je država propisala ovakav način izveštavanja i tarifiranja o izveštavanju? Ili mislite da je u pitanju neki oligopol gde sve banke drže cenu iznad realne nekim međusobnim (tajnim) dogovorom? Ili mislite da je sistem prosto neefikasan takav kakav jeste i da su zbog toga tarife velike (u krajnjem slučaju struktura tarifiranja je manje bitna od ukupne količine para koja se uzme od klijenata)?

Nikakav, da je sistem dobrovljan tj. slobodan. Da ja mogu da biram vid platnog prometa koji meni odgovara i valutu. Ne bi bilo nikakvih problema.

Ali problem je u tome sto drzava mene primorava da ga obavljam putem banaka, jer u suprotnom nema uvid u moje finansije, niti moze da me primorava da koristim njen fiat valutu.

E, sad. Ako je drzavi stalo da gleda moje finansije, i zbog toga me primorava da koristim usluge treceg lica. Onda zasto bi smo se lagali i igrali nekog slobodnog trzsta? Zasto onda drzava ne regulise bolje rad tih trecih lica? I to je poenta.

Cak bolje je imati i drzavne banke, od rent seeking privatnog bankarskog sektora.

Ja jesam za deregulaciju na slobodnom trzistu, ali tamo gde ga zaista ima. Gde ga nema, ili gde je tek uvedena. Deregulacija prosto vise nema smisla. Boljeg resenja za principal/agent problem ne postoji; pametnom regulativom sistem se moze dovesti na nivo savrsenih informacija i zatim primeniti Nesov ekvilibrijum za odrzanje istog.

Sustina je u trazenju rente, ono u sta se srpska privreda pretvorila.

Civlizacijsko dostignuće su: tri grane vlasti, ljudska prava, besplatno osnovno i srednje školstvo ... To znači to. Nesporno.

1. tri grane vlasti - Skotski ustav i ustav SADa - slazem se
2. ljudska prava - Dinamicka kategorija od Magna cartae-e, preko amandmana na USA ustav, preko evropske povelje o ljudskim pravima, preko trenutnih fiks ideja raznih NGOa... To se izgleda stalno menja, ne uvek na bolje....
3. besplatno osnovno i srednje skolstvo - odakle i ovo??? Da li otvaranje privatnih osnovnih i srednjih skola, pa i u Srbiji, predstavlja anticivilizacijski korak? Naravno da ne. No, hajde da ne raspravljamo o ovome, ocigledno se ne slazemo

Neverovatno. Da li to znači da i demokratija proizilazi iz socijaldemoratije? I komunizam govori o socijalnoj odgovornosti i kune se u nju. Da li to znači da ona proističe iz komunizma?

Ne, naravno, demokratija ne proizilazi iz socijaldemokratije, vec ova slozenica razlikuje resenja socijalne drzave koja je demokratska od nedemokratskih rezima kakav su socijalizam ili komunizam. Osnovna ideja o "socijalnoj pravdi", ili kako se zovu levicarske, su u osnovi ovih drustava. A te podrazumevaju "besplatne" servise drzave poput penzija, skolstva, zdravstva, ...

Pravilna definicija socijalne odgovornosti društva je suština: šta sadrži, kolika je. Socijaldemokratski eksperiment ju je definisao pogrešno.

Definisao je ili ne, sustina je ista. A to je drzava koja obezbedjuje i finansira safety-net za sve clanove drustva bez obzira na njihov doprinos drustvu.

Vaša osnovna pretpostavka je pogrešna: da je ovo preskupo, pa izvlačite potpuno pogrešan zaključak da Kanada ima takav sistem samo zato što ima naftu i gas. Ono što vam očigledno konstantno promiče je da bi uvođenje kanadskog sistema u Srbiji smanjilo troškove npr. ponzionog sistema na pola. To čini dalju diskusiju na ovu temu bespredmetnom.

Moja teza je da je za svaku državu preskupo da nema kanadski sistem. Računice za Srbiju to i pokazuju, krajnje drastično.

Moju tezu niste dobro shvatili. Moja teza je da Srbiji treba ubrzan i dinamican razvoj da bi dostigla druge drzave sa kojima se redovno poredimo. Redovan rast od 3% godisnje nas odrzava tu gde smo u odnosu na druge. Nama treba rast od 6-7% da bismo dosli tamo gde vecina misli da pripadamo. Takav se rast ne moze obezbediti uz insistiranje na pomenutim servisima od strane drzave. Jednostavno, ideje su plemenite, ali nema ko to da plati. Sa druge strane, znam da su drustva koja su danas bogata primenjivala neke druge mere dok su od siromasnih postajala bogata. Ukljucujuci i pljacku i vojna osvajanja, za sta se naravno ne zalazem...

No, drago mi je da konacno znamo da predlazete uvodjenje kanadskog modela u Srbiju. Bilo bi interesantno kada biste nam, kao i u gornjem tekstu, predstavili kako mislite da bi izgledao budzet Srbije kada bi se primenio kanadski model? Ne morate do u dinar, samo glavne ideje prihodne i rashodne strane budzeta i kako se iste finansiraju.

Ovo je netačno. I čini svu dalju diskusiju i vaše primedbe bespredmetnim.

Hvala na argumentaciji iznesenih stavova. Ja bih samo voleo primer zemlje koja je belezila ekonomski rast 3-4 % veci od svojih ekonomskih partnera, a da je finansirala safety-net kvaliteta koji pominjete.

Konstanto banalizujete pitanja. Pokušavate da im prikačite nalepnice. A to čini razgovor neinteresantnim. A i nekorektno je.

Ne banalizujem, vec pokusavam da im nadjem neki zajednicki imenioc. Vi kroz svoje blogove iznosite razne ideje, a ja ne vidim sta stoji iza njih osim vaseg razmisljanja. Pokusavam da stvorim celokupnu sliku ekonomskog sistema koji nam predlazete, a ne uspevam da pronadjem ni jedan slican primer gde bih mogao da vidim kako bi on i radio. Ja cu se uzdrzati od pokusaja imenovanja modela koji nam predlazete, a vas molim da nam kazete kojim imenom zelite da ga zovemo?

Vama je humanizam izgleda nepoznata kategorija. Meni je i vaše insistiranje na potrebi dokazivanja doprinosa potpuno strano. Svaki čovek doprinosi društvu samim postojanjem i potrošnjom. Mogu i da vam izvodim računice i modele o tome, ali mislim da gubi smisao. Očigledno vam se čini da kada neko ne uspe u životu, mora da je lenj ili parazit.
Postojanje pravilno određene socijalne odgovornosti (safety net) je u interesu društva. Važan je za preuzimanje rizika. Važan je za oslobađanje privrede od zakona o radu. Svih nas. Kao i samog tržišta.

Humanizam je za mene licna kategorija. Dozvolite mi da sam budem human koliko to smatram potrebnim. To je ljudska kategorija, ne funkcija drzave. Pogledajte nedavne poplave u Australiji i kako se ova divna ljudska osobina ispoljila bez upliva drzave. Ja ne kazem da je svako ko nije uspeo u zivotu lenj ili parazit - zbog cega mi lepite te etikete? Ja samo ukazujem na potrebu da postoji korelacija izmedju zalaganja ljudi i njihovog zivotnog standarda. Sistem koji nagradjuje vrlinu i uspesnost, a kaznjava pogresne odluke. Sistem koji ce motivisati svakog pojedinca da u njemu ucestvuje, a nece motivisati ljude da ga na svaki moguci nacin izigravaju i izbegavaju.

Ja samo ukazujem na potrebu da postoji korelacija izmedju zalaganja ljudi i njihovog zivotnog standarda. Sistem koji nagradjuje vrlinu i uspesnost, a kaznjava pogresne odluke.

A kako tj cime se meri to zalaganje? I gde postoji sistem o kome pisete? Eto u Americi imate na milione Meksikanaca koji, vrlo vredno, rade najgore i najteze poslove, pa nije poznato da nesto 'korelira' s njihovim zivotnim standardom. S druge strane, imate jako veliki broj pripadnika crnacke manjine koji nisu preterano radni ali koji su stalno na receiving end nekih drzavnih programa, podsticanja, cuda nekih... Poznat je primer, koji cak i Buffett navodi, ljudi koji obavljaju identicne poslove sa 2 strane granice (jedan u Mexicu, drugi u USA): jedan zaradjuje $2 na sat, drugi $20. Zivotni standard nema nikakve veze sa zalaganjem, nego sa snagom ekonomije, vojske i policije (mozda cak i tim redom) sistema u kome ljudi zive.

Sto se tice poplava u Australiji i humanosti, koliko mi je poznato, trenunto se vode intenzivni pregovori izmedju federalnih, lokalnih (Queensland) vlasti i Suncorpa (najveca osiguravajuca korporacija), dakle drzave i korporacije, o tome ko ce na sebe preuzeti tab za ispoljavanje humanosti. Niceg tu individualnog nema.

A kako tj cime se meri to zalaganje? I gde postoji sistem o kome pisete?

Sto se tice poplava u Australiji i humanosti, koliko mi je poznato, trenunto se vode intenzivni pregovori izmedju federalnih, lokalnih (Queensland) vlasti i Suncorpa (najveca osiguravajuca korporacija), dakle drzave i korporacije, o tome ko ce na sebe preuzeti tab za ispoljavanje humanosti. Niceg tu individualnog nema.

Prvo da odgovorim na ovo drugo - govorim o tome da su se ljudi samoorganizovali da pomognu jedni drugima u nevolji, da su pljackanje i kradje bili na minimalnom nivou. Govorim o svesti ljudi i samoinicijativi da se pomogne coveku u nevolji.

Na prvo pitanje je najlakse odgovoriti primerima:

Na primer, vi danas resite da cetiri godine posvetite studiranju Marksizma. Sutra diplomirate i shvate da na trzistu za vas nema posla? Sta je prirodna reakcija: 1-da kukate drzavi da vam da neki posao (fiktivan, jer za istim nema potrebe) ili 2-da se prekvalifikujete i pocnete da radite nesto za cim postoji potreba?

Drugi primer: Resite da ulozite svoj novac, trud i energiju da proizvodite sargarepe. To ne radite bas najbolje i vase sargarepe kostaju 200 din/kg, dok kod drugih proizvodjaca kostaju 100 din/kg. Sta je prirodno? 1-da vam biznis propadne, da izgubite ulozeno i da krenete da radite nesto drugo ili 2-da kukate drzavi da vam subvencionise nerentabilnu proizvodnju jer eto vi radite i ne mozete od toga da zivite?

Treci primer: Vi radite 12 sati na dan, trudite se maksimalno, lepo zaradjujete. U zdravstveni sistem uplacujete 20000 din mesecno. Neko drugi odradi svoje i u zdravstveni sistem uplati 1000 din mesecno. Kada dodje vreme lecenju i vi i on dobijate istu uslugu. Da li ste vi motivisani da uplacujete sto vise u sistem, ili ste motivisani da deo prihoda sakrijete i u sistem uplacujete sto manje?

Cetvrti primer: Imate dva profesora. Jedan radi, usavrsava se, prati moderne tokove, pravi zanimljive casove. Drugi odradi svoje i ide kuci. I jedan i drugi su jednako nagradjeni za svoj rad. Kako nagraditi ovog prvog? Zar to nije prirodna zelja svih?

Peti primer: Dosli ste na savrsenu ideju, ulozili ogroman trud, vreme i novac i razvili uspesan posao. Niko vam nije pomogao, vec vam je sistem odmagao i globio vas na svakom koraku. Zar ne bi bilo prirodno da budete lepo nagradjeni za svoj trud i posao? Kao sto je u drugom primeru bilo prirodno da vam biznis propadne...


Razmislite kako biste organizovali poreski sistem u kome su ljudi motivisani da sto vise placaju? Ne iz straha od kazni, vec zbog toga sto ce im servisi drzave biti u skladu sa onim koliko uplacuju? Kao i privatno osiguranje....

Razmislite kako biste organizovali poreski sistem u kome su ljudi motivisani da sto vise placaju? Ne iz straha od kazni, vec zbog toga sto ce im servisi drzave biti u skladu sa onim koliko uplacuju? Kao i privatno osiguranje....

Cekajte, sad mi uopste nije jasno za sta se vi zalazete. Kakve veze ima da li covek uplacuje osiguranje efikasnoj korporaciji ili efikasnoj drzavi? Po meni, korumpirana korporacija je ekvivalentna korumpiranoj drzavi. U Svedskoj, Norveskoj, Danskoj, na primer, ljudi placaju poreze i od preko 60% a ne vidim nesto da su te drzave ekonomski nesto silno neuspesnije od USA (koja nominalno ima veci GDP/capita, ali u to ulaze i troskovi socijanog, skolarina itd). Jel se vi za to zalazete?

Cekajte, sad mi uopste nije jasno za sta se vi zalazete. Kakve veze ima da li covek uplacuje osiguranje efikasnoj korporaciji ili efikasnoj drzavi? Po meni, korumpirana korporacija je ekvivalentna korumpiranoj drzavi. U Svedskoj, Norveskoj, Danskoj, na primer, ljudi placaju poreze i od preko 60% a ne vidim nesto da su te drzave ekonomski nesto silno neuspesnije od USA (koja nominalno ima veci GDP/capita, ali u to ulaze i troskovi socijanog, skolarina itd). Jel se vi za to zalazete?

Kada izdvojite poslednji pasus stvarno izgleda zbunjujuce. A trebao je da zvuci ironicno. Kada odete u privatno osiguravajuce drustvo vi dobijete sledece mogucnosti: plan A, kosta x dobijate y, plan B, kosta xx dobijate yy, ... Onda vi razmislite i donesete odluku koji plan zelite da platite. Kada drzava organizuje zdravstveno osiguranje onda dobijate jednu mogucnost: plan jedan jedini, dobijaju svi isto, a uplacujete 11% svoje zarade. Koji vam se sistem vise svidja?

Ja se zalazem za sistem u kome ce drzave biti sto manje, porezi sto manji, a slobode i odgovornosti pojedinaca za sopstveni zivot sto veci.. Sve sto moze privatni sektor da pruzi od servisa, treba da bude privatno. Drzava treba da obezbedi tek ono sto privatni sektor ne moze, a socijalni program da se odvija na skroz drugaciji nacin od pretvaranja drzave u socijalnu ustanovu. Ja ne znam kako je u Svedskoj ili Danskoj. U SADu znam kako je.

U Svedskoj, Norveskoj, Danskoj, na primer, ljudi placaju poreze i od preko 60%

To nije tacno, nikada ljudi u Svedskoj, Norveskoj i Danskoj nisu uplacivali 60% poreza. To su mitovi. Istina je da je ukupno poresko opterecenje u Svedskoj u jednom trenutku iznosilo 54%..
Poresko opterecenje nije isto sto i poreska stopa sto dokazuje:
hhttp://www.photius.com/rankings/tax_burden_country_ranks_2009.html i
http://en.wikipedia.org/wiki/Tax_rates_around_the_world

Nije bitno samo koliko oporezujes, vec i sta oporezujes.

Ja se zalazem za sistem u kome ce drzave biti sto manje, porezi sto manji, a slobode i odgovornosti pojedinaca za sopstveni zivot sto veci.. Sve sto moze privatni sektor da pruzi od servisa, treba da bude privatno. Drzava treba da obezbedi tek ono sto privatni sektor ne moze, a socijalni program da se odvija na skroz drugaciji nacin od pretvaranja drzave u socijalnu ustanovu. Ja ne znam kako je u Svedskoj ili Danskoj. U SADu znam kako je.

Pa da, o tome i pisem: zalazete se za takav sistem bez ijednog dokaza da je on i efikasniji, a o tome je ovde rec. Uopste, prica o efikasnosti privatnog sektora, o magicnoj moci privatne potrosnje je libertarijanska mantra, ali nedokazana. Gde se to privatni sektor pokazao efikasnijim ili produktivnijim od dobro organizovane drzave? U UK nema segmenta ekonomije ciji se performans nije pogorsao (pricam o relativnim odnosima, ne o napretku koji je nuzno dosao kao posledica sveopsteg tehnoloskog razvoja) od kad se privatizovao. Korumpiranost korporacija u USA (Enron, Lehman Bros kao i citav bankarski sistem) je notorna. Po cemu su ti sistemi bolji ili efikasniji od nekog nemackog ili skandinavskog modela razvoja? Sve sto vidimo nakon perioda enormnog povecanja privatne potrosnje je enorman porast zaduzenosti i drzave i gradjanstva.

Pominjete privatno osiguranje kao superiorno u odnosu na drzavno osiguranje u Americi i prednosti ugovornog uredjivanja odnosa osiguranika i osiguravaca. Ali, ogromna vecina stanovnistva nece da se bakce sa ugovorima i resava pitanja onoga sto je napisano (a pogotovu onoga sto nije napisano)- moderni Francuzi, Svedjani to sredjuju ugovorom izmedju njih i respekitvnih drzava. I, gle cuda, ta odluka ih u proseku manje kosta nego Amerikance.

To nije tacno, nikada ljudi u Svedskoj, Norveskoj i Danskoj nisu uplacivali 60% poreza.

Postoje razne vrste poreza od kojih je income tax samo jedna. Sa municipal taxom i VAT-em, sva je prilika da ljudi u Svedskoj, Norveskoj i Danskoj placaju (mozda i znatno) vise od 60%. Ovde ima vise o tome. U svakom slucaju, nebitno da li je u % 60%, Svedska, Norveska i Danska svakako ne spadaju u tax havens.

Postoje razne vrste poreza od kojih je income tax samo jedna. Sa municipal taxom i VAT-em, sva je prilika da ljudi u Svedskoj, Norveskoj i Danskoj placaju (mozda i znatno) vise od 60%. Ovde ima vise o tome. U svakom slucaju, nebitno da li je u % 60%, Svedska, Norveska i Danska svakako ne spadaju u tax havens.

Opštinski porez je deo tih 60% - i to najveći. Opštini opštinsko, Bogu božje, a ostali kako se snađu

U tih do 60 posto su i osnovni doprinosi za zdravstveno i obavezno penzijsko osiguranje. Preko toga se može uplaćivati u privatni penzijski fond (oslobođeno poreza pri uplati) i takozvane A-Kasse sisteme (fond uzajamne pomoći u slučaju nezaposlenosti - u suštini vrsta osiguranja).

Evo ovde opisa na engleskom kako se računa porez u Danskoj.

PDV u Danskoj je 25% preko vrednosti robe (tj. 20% iz cene robe). Ne znam da li negde ima više od ovoga