O odlasku Peščanika sa radijskog etra ...

Pre nego što krenete da čitate i komentarišete, znajte da mi nije namera da se bavim politikom i suočavanjem sa prošlošću na ovom blogu. Dakle, striktno bih da se bavim temom medija u Srbiji. Konkretno - ogoljenim vidovima medijske manipulacije u Srbiji.

I ja sam gledao onu spornu TV emisiju na B92 u ponedeljak uveče i da vam pravo kažem već bih je i zaboravio da se oko nje nije digla onolika halabuka. A ta halbuka se digla uveren sam radi stvaranja frke oko "ponovnog" ukidanja Peščanika jer setite se prošle godine je već kolala glasina da je Peščanik ukinut:

These four defiant authors are sceptical about the future – particularly since the opposition radio programme Pecanik(hourglass) broadcast by the independent radio station B 92 stopped airing in July 2010. 

 http://www.signandsight.com/features/2128.html

Znači Peščanik možda bre nije ni postojao u proteklih gdoinu dana! 

Dakle, mirne i nevine ovčice Nataša Kandić i Borka Pavićević su se našle u istoj prostoriji sa krvoločnim Kostom Čavoškim  i nekom tamo Ljiljanom Bulatović. Voditeljka je naravno (nista strašno, navikli smo) bila na strani tima Kandić-Pavićević. Dakle, kada govore ove dve svi stojimo mirno i slušamo ćutke i pognute glave, kada progovori Čavoški pola ga ne čuješ-pola ga prekidaju upadicama i potpitanjima, dok za godpođu Bulatović nikoga nije ni briga šta misli i kaže, jer niko ne zna ni ko je dotična, ni šta će ona u emisiji. I generalno imaš taj osećaj da gubiš vreme gledajući sve to ali ponedeljak je veče i guraš nekako ... Na Studiju B je Sarapa bar nekom svojom pojavom i dinamikom u emisiji nekako zabavniji, ovo je imalo kao neki ozbiljniji ton, ipak genocid je tema ...

Bila je emisija i prošla je i bio je utorak, pa sreda, pa četvrtak i tek u petak čujem da postoji neki problem sa tom emisijom i da B92 treba da se izvinjava žrtvama. Moram da priznam da sam prvo pomislio da treba da se izvinjava zbog dosadnog programa u ponedeljak uveče kada je li treba puštati nešto atraktivnije od TV debata koje su izgubile svoju publiku ima tome pet-deset godina (ko se još seća Klopki, Zamki i sličnih pričaonica?!). Ali ne, treba se izviniti žrtvama genocida i ratova iz devedesetih! Pa dobro, ako je i TV emisija sposobna da nekako uvredi žrtvu genocida onda OK, B92 je mogla da uputi neko izvinjenje, šta ja znam, evo Trejsi Morgan se izvinio homoseksualcima pre neki dan i nikom ništa, idemo dalje...

Ali ne, ovde se ne radi o nečemu što se nekako može ispraviti. Ovde je problem u tome što neki ljudi postoje, što neki ljudi pišu, govore, delaju, žive, što žele da brane svoje ideje i svoja ubeđenja, što ih se pušta na televiziju, u etar ...

(...)Ljudi mogu sebe izbaciti iz civilizacije i tu je kobni nesporazum šta medij treba da bude. Treba da postoje granice da bi neko u medijima uopšte mogao da vodi polemiku. On, naravno, može da ima drugačije mišljenje i ono može da bude i neprihvatljivo ali to mišljenje mora da bude u granicama osnovnog humaniteta. U slučaju te emisije vi ste pozvali dvoje ljudi i to ekstremnih stavova koji su sebe dobrovoljno izbacili iz humaniteta. Videli smo da se s njima ne može voditi razgovor, oni uostalom imaju puno prilika da svoje stavove iznose gde god hoće.(...)

(...)druga tragedija te emisije, što su Kosta Čavoški koji je inače akademik i profesor prava u penziji i Ljiljana Bulatović, braneći do kraja genocid i težak zločin, sebe izbacili iz civilizovanog sveta i nema zapravo nikakve svrhe s njima voditi razgovor“,(...)

(...)svaka budala može da lupeta šta mu padne na pamet, međutim, mislim da će se i tu napraviti nekakvo taloženje i da će na dnu ostati taj anonimni ološ, ali da ćemo mi, nekakvi ljudi koji radimo savesno, temeljito i pošteno i imamo šta da kažemo i umemo da kažemo, da ćemo imati gde to da kažemo.(...) 

(...)Tu svi imaju podjednaka prava, svaki stav je podjednako vredan, i onda dobijete budaletine tipa Koste Čavoškog i Ljilje Bulatović koju mi pamtimo iz njenih najboljih vremena, ’90 – ’91 godina, kada je bila Miloševićev medijski ljudožder i sad se ona nama pojavljuje potpuno ravnopravno.(...)

... a to su ljudi koji su sami sebe učinili neljudima i sa njima nema rasprave. Pretpostavljam da su reči koje Korać i Vasić u navedenim citatima traže - Po kratkom postupku i Na smrt!  

U principu ovde opet imamo taj odvratan narativ Mi i Oni.

I bitku neprestanu između.

Dehumanizuj, pa ... do poslednjeg!

A kada god vam neko prodaje priču ovako manihejski jasno je da želi nešto da dramatizuje. A ako dramatizuje on bi da utiče na vaše emocije, da ne bi razmišljali svojim glavama. I onda ima osnova da se pomisli da je ovo neka vrsta ludačke komercijalizacije, prodavanja robe zvane Peščanik. Da, istina je da su oni ti koji napadaju komercijalizaciju B92-ke, ali nije isto kada se neka televizija normalno u slobodnom kapitalističkom sistemu bori za što veću gledanost jer sa njom ide i  veći priliv novca od reklama, a nešto je sasvim drugo kada se neka radio emisija kuknjavom o ugroženosti zbog beskompromisnih stavova, principijelnosti i istrajavanja u borbi protiv zla i nepravde u stvari najverovatnije samo bori za nove grantove i sigurno mesto pod sve hladnijim srpskim NGO suncem. Jeste, srceparajuća je njihova želja za iskupljenjem pred srebreničkim žrtvama, ali ni jednog momenta se ne mogu oteti utisku da to nije suština priče ovde ...

Jer ko kaže da dve Svetlane opravdavaju genocid samim tim što su u istoj medijskoj kući kao i jedna druga emisija - koja čak nije ni na istom mediju - a koja je u jednoj od svojih epizoda imala za goste osobe koje to čine?! Niko normalan to ne bi rekao, ali ovde očigledno postoji neka vrsta glumatanja i insinuiranja da to tako jeste, i po svemu sudeći biće da je ovde u pitanju samo želja da se nekako preživi kao novinar-aktivista-društvenopolitičkiradnik u Srbiji. Preživi nekako, u ovom slučaju od novčane pomoći, grantova, donacija ... A njih ne dobijaju dobrostojeći mediji, već samo oni za koje postoji privid ili utisak da su ugroženi i na ivici opstanka! I to je sve... I ta uloga se mora igrati do kraja i podići na kvadrat.

Iz toga proizilazi taj neki uzvišen osećaj dužnosti kod Peščanika - Mi smo ti, mi smo pozvani, mi razumemo, mi se borimo! Svi ostali su zločici ili krimosi, nacoši ili fašisti, svi ostali su Palanka, zlo, ništavilo!!

I siguran sam, upravo takvo nešto je plutalo tom od julskog sunca užarenom glavom dok se razbacanim korakom kočoperno general spuštao niz ulicu u centar Srebrenice ...  

PS

Ali, na kraju krajeva, da skratimo priču, koga bre oni zamajavaju?!

KOSTA ČAVOŠKI KAO GOST PEŠČANIKA

Na pitanje svih pitanja u današnjoj emisiji Peščanik odgovaraju deca iz Otpora, glumac Ljuba Tadić, profesorka Srbijanka Turajlić i profesor Kosta Čavoški.

Kosta Čavoški: Presudan trenutak koji je promenio, bitno promenio položaj predsednika Slobodana Miloševića je onaj dan tokom rata na Kosovu i Metohiji kada su stranci podigli optužnicu protiv njega i nekoliko njegovih doglavnika. Dok je ranije bilo ljudi u ovoj zemlji koji su verovali da nama stranci dobro žele, posle toga ta vera, ja se nadam, kod svih je izbijena iz glave, jer optuživanjem Slobodana Miloševića praktično je njemu uskraćena mogućnost bilo kakvog izbora.  (...)

http://www.pescanik.net/content/view/1493/57/

 Tada se Svetlanama Čavoški nije gadio izgleda!