Kako mi se život promenio na bolje

Subotom igram basket. Tj. igrao sam do nedavno - uvek, a sada samo onda kad uspemo da se skupimo da nas ima više od trojice jerbo smo malo omatorili i osuli se kao sportisti. Jutros se desilo da nas ima u tom, za basket, nepopularnom brojnom sastavu – upravo trojica, Kulja, Boske i ja. Iako sam znao da će tako biti, otišao sam, ne želeći da prihvatim da to što neki ljudi ne mogu ili ne žele da dođu, i što čak nemaju običaj da odgovore na sms koji ih obaveštava da je basket u 11.30, na terenu na kome je u isto vreme bar jedno 20 godina, da to dakle može da mi pokvari jednu od poslednjih prijatnih stvari u životu.

Desilo se da smo nabasali na trojicu klinaca koji su ubacivali onako bez veze, pa smo odigrali, i to nije bilo uopšte loše, mi matorci protiv tih mladića, pa smo još i pobedili, malo se čvarili na suncu i onda otišli u obližnji kafić gde su neki narućili pivo, a ja limunadu bez šećera. Limunada  je, odnosno limun, to sam opisao već ranije, ko prati zna, ključni element moje dijete i doprinos zdravom životu koji vodim i koji me je doveo do toga da jutros imam 100,9kg, a pre dve godine, kad sam počeo ovaj tretman, imao sam 136,8. Zato ću ukratko da rekapituliram: uradio sam test na intoleranciju u jednoj ambulanti blizu Botaničke bašte, onda sam se osokoljen početnim rezultatima upisao u teretanu. Prvi put sam u životu otišao u teretanu iako sam nekad trenirao košarku, čak malo i neke druge sportove, i nisam razumeo zašto bih išao tamo kad nema lopte, bilderi su bili prononsirani i u mom sistemu vrednosti nisko kotirani. Tu sam shvatio da je sve što sam o tome mislio ranije obična glupost i pronašao za sebe niz pogodnosti koji utiču na kvalitet mog raspoloženja, definiciju muskulature, stav i izgled tela, subjektivni osećaj tog i takvog tela, a na kraju krajeva postigao sam da smršam 36 kg što nije mala stvar. Na posletku, ali ne i na kraju, teretana utiče na kvalitet šuta pozitivno. To sam naučio takođe. Kad sam bio klinac pričalo se da od tegova igrač postane «kamenac», da izgubi finoću i mekoću šuta, a sad vidim da to nema veze sa životom. Nego da ne zaboravim – limun, o njemu sam hteo da kažem nešto: limun je kljuć za dijetu! Ili tačnije limun je ključ za moju dijetu. Osim toga što je, uveren sam, voćka sa tajanstvenim i magičnim svojstvima, limun ima mogućnost da onom ko ga pije, kao limunadu, ili s čajem, ili kako god, izmeni pristup ishrani, da mu izmeni navike i ritam života, na način sličan onom kako to radi kafa. Samo što vas kafa vuče na cigarete, na tešku hranu, a limun vam cigarete učini gadnim i otvori vam želju za potpuno drugačijom ishranom...Mogao bih dosta još da hvalim limun, što je samo dokaz tome koliko je on postao značajan faktor mog zdravog života. Postao sam limun-frik. Znam bakalnice u kraju u kojima ima da se kupi bolji limun nego u samoposlugama, tako da hvatam sebe kako ponekad krećem u akciju traženja kvalitetnog limuna i onda razmišljam da li sam poludeo ili sam napokon doživeo svoje kiselo prosvetljenje.

E sad pošto sam se navukao na limun, ja sam kao svaki navučeni prestao da izlazim, slabije se družim s ljudima, pokazujem dakle znake asocijalnosti, mrzovoljan sam, džangrizav, sve mi smeta, brzo se iznerviram, planem, dobijam panične napade, tolerancija mi je mnogo manja nego ranije kad je bila prilično mala, razbesnim se na idiote, razgovaram s televizorom, psujem majku nekim ličnostima koji me uzurpiraju svojom čestom pojavom na ekranu, provalim ološ nadaleko, namirišem svaku hulju i sve ih propustim preko svojih napetih ganglija, nervi su mi kao radari...zbog toga mi je potrebno da igram basket subotom, naročito u kasno ploleće, leti i u jesen koju još zovemo miholjskim ili indijanskim letom.

Vraćam se u kafić gde smo jutros Boske, Kulja i ja sedeli i pili, neko pivo, neko limunadu bez šećera. Oko nas je kao i uvek bilo muško društvo, pominjali su se sportski rezultati, kvote i uplate, dobici i fiksevi. Pitao sam se glasno zašto, ako je Boske već profi na kladionici, zašto se Kulja i ja ne bi učipili danas kad igra Đoković koji će da pocepa Federera, i što smo mi mutavi pa nećemo da uzmemo neku kintu. Pitanje mi je bilo retoričko, ali sam onda pomislio da bih svoj genetski otpor prema kocki, klađenju i takvoj vrsti zabave mogao da prevaziđem jednostavno, upravo tako što ću jednom da uradim isto što i svi normalni, pa će to biti element moje resocijalizacije i povratka u život. Tu je Boske bio domišljat i predložio da nam poveća šanse na dobitak tako što će da napravi kombinaciju kojom će na teniski meć da pridoda i rezultat Partizana u Jagodini, Čelzija protiv ne znam koga i Arsenala  protiv nekog. Pa smo Kulja i ja, osokoljeni kvotom i mogućnostima dobitka prihvatili predlog i učipili se. Tako da sad realno imamo obojica razloga za život, danas popodne i uveče.

A sutra je nedelja. Nedeljom igram basket.