састав на тему . . . исећања
увремена бивша, она, исповраћаласе, када љуљасмо дестинацијама Еуропе дешавало се да . . .
јесен је .
Рим. фрљачим новчиће у ди тревијеву фонтану,
па иако несклон,пожелим,а пита ме једна уз мене , шта .ако јој каxем - нећесе испунити,па оћутим.
она исто иако је непитам.онда капри, али пре њега херкуланум
пепелом засут давно и у баш овој улици ,бившој,она што ме запиткивала о жељи умишљеној тражи да јој испуним њену.мене срамота
- наићиће неко извлачимсе
- башси шоња ,узвраћа, имакоће
неслушам је слуђен окружењем. неуочавам птице.нема цвркута.зар је могуће после толико векова да још избегавају да овде гњездо свију.
потом венеција.
дан кишан,мирис влаге и неизмерно задовољство што сам ту.провлачим се кроз тепих ситних каапи и ускачем у гондолу Ђованија.
она којој нерекох жељу,ко таксена марка
- нисам се никад љубила у гондоли
ето ми проблема ,гондолијер, лепушкаст младић,уочавам мерије од стопала нагоре. утом Позната палата ето је слеве стране.ја нешто блебећем о венецијанском градитељству а на дрвеним шиповима. дрво "наше'' с динаре,чито сам.
- ма само дангубим стобом, упорнаје је она са жељом
- имакаде, постићићемо нежности , оцењујем
онда милано.
голубови по свету су познати по својим трговима.и обратно.катедрала стреми унебо.коби реко да ћу пар деценија након делити улазни ходник малтешког пансионата са обоисткињом чији су прозори стана у торњеве поменуте гледали а детињство одрастала међу голубовима са трга.
упорној сапутници жељу неиспуних.оманух.
обоисткињи, пак ми се учини, да испуних у више наврата. изгледа њој свидело.
и онда полагацко етоти старости.кроз ноздрве ми продиру мириси свега лепог што је срце умело да упамти.