Pajtićeva srpska ili normalna Srbija

Ja govorim o ukrštenim rezultatima iz najmanje 3 izvora.

Ja govorim kako mislim da su sva tri sranje i da nam ti sada prodajes ukrstene patke. To sa motivisanjem biraca procenama rezultata je klasicna fora i uspesno se koristi jos od 5. oktobra.

I jos samo nesto. Mi ovde pricamo o procentima prilikom vase borbe sa radikalima, posto ste ostalu opoziciju uspesno ubili a smanjili sansu za pravljenje nove novom regulativom oko osnivanja stranaka. Ako su vas zvalavi i grobar odrali, mozes samo misliti kakvi bi rezultati bili da ste protiv sebe imali nekog iole sposobnog.

Jedna je tema marketing, odnosno kampanja...a druga su politički potezi.

S tim u vezi, da Tadić nije dao ostavku i kampanju, praktilčno, time preveo u predsedničku, od njenog starta, DS ne bi ni približno dobio tako puno, a SNS tako malo...

SNS je u kampanju ušao kao apolutni favorit, sa više od 35%, a DS sa mnja od 18. SNS je očekivao 2012 uspeh koji je ostvario tek 2014...To su otprilike neke stavke pre nego što se donese "stručna" ocena.

da li ti zaista veruješ u ovo što si napisao?

uopšte nisi razumeo ni tad,kao ni sad.
ovaj uspeh iz 2014.je upravo posledica izbora 2012.
onog momenta
kada je toma postao predsednik
izgubio se onaj bauk "većeg zla"

i to je bio jedini,ali jedini razlog zašto je ds uopšte i dogurao do 22procenta 2012.
sada kad toga nema,ne postoji karta na koju ds može opet da privuče glasače

a to
što je baza radikala* ,veća od baze demokrata
to je već jedna druga tema.

sad slobodno nastavi sam:)

kada je toma postao predsednik
izgubio se onaj bauk "većeg zla"

i to je bio jedini,ali jedini razlog zašto je ds uopšte i dogurao do 22procenta 2012.
sada kad toga nema,ne postoji karta na koju ds može opet da privuče glasače

ds je imao birače koji su glasali isključivo iz razloga da radikali* ne dođu na vlast,to ti nikad nisi shvatio,niti ćeš. sad slobodno nastavi sam.

Tuga brate.... zamisli istorijsku cinjenicu - narod je izabrao Tomu umesto tebe. Koji sudar sa realnoscu i dometima.

Uvek lako prepoznam kad napišeš svoje mišljenje.

Sve su moja misljenja, ja ne moram da koristim tudja, za sta verujem da je tesko. Doduse, ako imas svoja.

Narod ima pravo da izabere i tebe, ako poželi.

Odlicno primeceno. Ja primecujem tu tuznu cinjenicu. Kao kad te poslednjeg izaberu na fudbalu pa puta mnogo. A mislio si da znas da igras.

Koeficijent medijske slobode izračunava se u odnosu vlasti prema opoziciji.

Je l? Jesi objavio ovaj svoj proboj u socioloskoj oblasti? A kako se izracunava koeficijent medijske slobode spam odnosa prema narodu?

Baza radikala je veća od baze demokrata sve vreme,

I prosto je dirljivo gledati iz koga je sve iskočio po jedan mali radikal i Dr od kako su i pristojni ljudi to prestali da smatraju i zovu sramotom.

Stranke nisu suprotsavljene narodu. Interes naroda artikulisan je kroz aktivnosti stranaka.

Bullshit and you know it.

U teoriji jeste tako, ali u realnosti zapravo nije. U realnosti je DS bila suprotstavljena narodu. U realnosti niko nije artikulisao Duliceve lopovluke, pasnjak prve klase... da ne nabrajam sad, toliko puta smo nabrajali na ovom mestu.

Lepo je sto ti pricas u definicijama. Probaj malo svoje misljenje.

U realnosti je ovo bullshit.

Nije. Narod je zeleo nesto poptuno drugacije. Narod nije glasao da DS onako vodi drzavnu politiku.

Gledaj da ne koristiš francuski, jer ću morati da te prijavim prevodiocu.

pa dobro,mene su oduvek učili da stvari nazovem pravim imenom

Lopovluci pojedinaca iz DS nisu državna politika nego incidenti, za koje, by the way, niko od onih koji su krasili naslovnice oslobođenih medija, nije pravosudno osuđen ni posle 2 godine, uprkos izuzetnim naporima nove vlasti.

Ovo ne moze biti istina. Da lopovluci pojedinaca iz DS nisu bili drzavna politika onda bi se drzava borila protiv njih. A nije se borila nego je u najmanju ruku bila neutralna prema njima dok im je cesto i pomagala u tome. Na primer, argobanka, gde se drzavni novac od kredita slivao u prvatne ruke DS-ovaca i satelita.

Nebojsa Krstic

Ne! 2014. je posledica jake kampanje SNS (na temu satanizacije svojih prethodnika), i katastrofalnih poteza DS i njenih čelnika Tadića, Đilasa i svih ostalih. Cirkus sa smenjivanjem, blam oko počasnog predsednika, ponižavajuća izbacivanja članova...i napokon, deološki kolaps koji je doveo do toga da je DS kao konkretna organizacija, i kao ideja, postao potpuno irelevantan i nepotreban.

Ideološki kolaps je ključna reč. Samo se bojim da je taj kolaps počeo mnogo, mnogo ranije. Jer prvi kolaps je DS doživeo 2004 sa Bebama, Vesićima, pa i Živkovićima. Ko još pamti ministarku koja je plaćala fikuse na aerodromu po 2000 evra ili tako nešto. Nažalost, ništa to nije pomoglo da se DS opameti,nego je umesto Vesića našla Dulića.

Nebojsa Krstic

Jedino si ovde ubo. Baza radikala je veća od baze demokrata sve vreme, od 2000. do danas...i samo su ozbiljno rađene kampanje njih sprečile da ne uzmu vlast mnogo ranije.

Ovo jednostavno nije tačno. Baza DS se naglo smanjila sa tzv "pacifikacijom" političke scene i deklaracijima o bolu sa SPS-om. Posle toga nikakva kampanja nije mogla da pomogne. Zato se ja slažem sa tobom da su kampanje bile odlične ali zna se od čega pita ne biva.

by the way, niko od onih koji su krasili naslovnice oslobođenih medija, nije pravosudno osuđen ni posle 2 godine, uprkos izuzetnim naporima nove vlasti.

Nikad neće ni biti. I ne razumem zašto se to potencira. Ni DS nije imala "vremena" da procesira svoje prethodnike. Ima toliko upravnih odbora koje treba popuniti.

A i policija i tužilaštvo nisu ludi da nekoga ozbiljno istražuju kad taj može da se vrati kao ministar za dve godine. Zato je bolje, ako se već mora da neštop uradi da to bude nešto što može i da padne na sudu.

Školski primer je Goran Knežević.

Ideološki kolaps je ključna reč. Samo se bojim da je taj kolaps počeo mnogo, mnogo ranije. Jer prvi kolaps je DS doživeo 2004 sa Bebama, Vesićima, pa i Živkovićima.

Neko bi to zvao čišćenjem Đinđićevih kadrova.

freehand

Ideološki kolaps je ključna reč. Samo se bojim da je taj kolaps počeo mnogo, mnogo ranije. Jer prvi kolaps je DS doživeo 2004 sa Bebama, Vesićima, pa i Živkovićima.

Neko bi to zvao čišćenjem Đinđićevih kadrova.

Neko bi dodao u koloritnomaestralnoj izvedbi Kostunice.

Neko bi dodao u koloritnomaestralnoj izvedbi Kostunice.

Tzv. kohabitacioni treći čin.

arcins

freehand

Ideološki kolaps je ključna reč. Samo se bojim da je taj kolaps počeo mnogo, mnogo ranije. Jer prvi kolaps je DS doživeo 2004 sa Bebama, Vesićima, pa i Živkovićima.

Neko bi to zvao čišćenjem Đinđićevih kadrova.

Neko bi dodao u koloritnomaestralnoj izvedbi Kostunice.

U kom smislu? U konkretnom komentaru reč je o ideologiji, i u tom kontetkstu Beba i Vesić su Beba i Vesić, sa ili bez Koštunice.
U svim rugim kontekstualnim postavkama Vučić je odličan Koštuničin učenik: satanizuješ, neke pohapsiš, digneš ogromnu dreku i uzvitlaš prašinu, katran, perje i uz sasluženje svojih doktora za koje se ne zna da li su manje pismeni ili inteligentni - i posle više niko niti sme niti hoće da pita šta je istina. Bar pet godina.
A dotle - prošao voz.

freehand

Ideološki kolaps je ključna reč. Samo se bojim da je taj kolaps počeo mnogo, mnogo ranije. Jer prvi kolaps je DS doživeo 2004 sa Bebama, Vesićima, pa i Živkovićima.

Neko bi to zvao čišćenjem Đinđićevih kadrova.

Kadrovi od 2000 godine u DS su kao logaritamska funkcija gde je baza uvek manja od 1.

Pazi liniju Vesić - Dulić - Šapić *

Živo me zanima koga će Pajtić da nađe. Odličan kandidat Trivanova je odbila.

Da su lopovluci DS stvarni, današnja bi se država, presrećna, pozabavila njima...kad ono - ćorak.

Ni ovo nije tacno, izvlacis se. Zasto se DOS nije borio zlocinima i lopovlucima SPS-a? Zato sto ih nije bilo? Ili ste uveli pravilo - ne diram te, ne diraj ni ti mene kad se zamenimo. Niko nikod nije dirao poslednjih 20 godina a drzava opljackana.

Ajde Krle ponovo ono tvoje pomenuto licno misljenje. Ne tudje, ne za novine, ne kao zvanicnik.

Nebojsa Krstic

Ovo ne moze biti istina. Da lopovluci pojedinaca iz DS nisu bili drzavna politika onda bi se drzava borila protiv njih.

Da su lopovluci DS stvarni, današnja bi se država, presrećna, pozabavila njima...kad ono - ćorak.

Lopovluci su delo lopova, ne stranke čiji su članovi.
Jer bi u suprotnom SNS mogla biti nazvana piromanskom, ubilačkom, silovateljskom, uterivačkom i strankom koja mrcine deci prodaje u hamburgerima.
Što nikako ne bi bilo u redu.

Lopovluci su delo lopova, ne stranke čiji su članovi.
Jer bi u suprotnom SNS mogla biti nazvana piromansko, ubilačkom, silovateljskom, uterivačkom i strankom koja mrcine deci prodaje u hamburgerima.
Što nikako ne bi bilo u redu.

Nema vajde od ovog presipanja.

DS je duboko lopovska stranka. Sto naravno ne znaci da su svi lopovi nego da je to glavni pravac delovanja velikog broja ljudi koji igraju glavne uloge u stranci.

freehand

Nebojsa Krstic

Ovo ne moze biti istina. Da lopovluci pojedinaca iz DS nisu bili drzavna politika onda bi se drzava borila protiv njih.

Da su lopovluci DS stvarni, današnja bi se država, presrećna, pozabavila njima...kad ono - ćorak.

Lopovluci su delo lopova, ne stranke čiji su članovi.
Jer bi u suprotnom SNS mogla biti nazvana piromanskom, ubilačkom, silovateljskom, uterivačkom i strankom koja mrcine deci prodaje u hamburgerima.
Što nikako ne bi bilo u redu.

To je kao kad bi čitajući neke od komentara na blogu zaključio da su blogeri nepismeni i glupi. Što - iako bezbeli i takvi postoje - generalno, naravno, nije istina.

freehand

freehand

Nebojsa Krstic

Ovo ne moze biti istina. Da lopovluci pojedinaca iz DS nisu bili drzavna politika onda bi se drzava borila protiv njih.

Da su lopovluci DS stvarni, današnja bi se država, presrećna, pozabavila njima...kad ono - ćorak.

Lopovluci su delo lopova, ne stranke čiji su članovi.
Jer bi u suprotnom SNS mogla biti nazvana piromanskom, ubilačkom, silovateljskom, uterivačkom i strankom koja mrcine deci prodaje u hamburgerima.
Što nikako ne bi bilo u redu.

To je kao kad bi čitajući neke od komentara na blogu zaključio da su blogeri nepismeni i glupi. Što - iako bezbeli i takvi postoje - generalno, naravno, nije istina.

Ti si do kraja poceo sam sebi da odgovaras?

U principu, nije dobro da stranke istražuju zakonitost delovanja drugih stranaka.

Kada kazem stranka naravno da ne mislim na predsednistvo stranke koje istrazuje zlocine, nemoj bukvalno shvatati. Mislim da predstavnike u policiji, bia i tuzilastvu koji su birani iz te stranke, koji su pod njenim uticajem i kojima je mandat dat od naroda, znas vec kako si malopre formulisao. Nikome nije dat mandat da oslobodi Kertesa.

Evo Kertes, ovih dana oslobođen zbog zastarelosti predmeta.

Pa to ja tebi govorim, da li to znaci da nije kriv postoji nije osudjen? Ti si pokusao da se sakrijes iza tog argumenta.

e institucije, zatečene 2000 bile su u, da se blago izrazim, u tragičnom, stanju. Iz reforme pravosuđa koja je usledila tek posle 2008. vidi se koliko se taj sistem opire promenama, pa su kasnije, na posao vraćene čak i sudije koje su imale krivične postupke za korupciju

Ja razumem da je sistem bio u tragicnom stanju i razumem da se opirao promenama ali mislim da je i ekipa zaduzena da ga menja bila nedorasla (evo, ovaj put necu reci korumpirana) tom zadatku.

Nebojsa Krstic

Ideološki kolaps je ključna reč. Samo se bojim da je taj kolaps počeo mnogo, mnogo ranije. Jer prvi kolaps je DS doživeo 2004 sa Bebama, Vesićima, pa i Živkovićima. Ko još pamti ministarku koja je plaćala fikuse na aerodromu po 2000 evra ili tako nešto.

To više ima veze sa Đinđićevom idejom da se stranka pretvori u biznis preduzeće, za sve pomenutim biznismenima.

OK, čak i da jeste tako, zašto Boris Tadić kad je odlučivao nije odlučio to da promeni nego da Kurtu zameni Murtom?

Zašto ga ti i ostali savetnici niste ubedili da je za Srbiju bolje da se otarasi lopova i da u drugom mandatu ostavi tako nešto kao nasleđe a ne deklaraciju sa SPS-om? Ja ne vidim da je taj čin bilo šta promenio. SNS, sada kada je na vlasti potpuno isto ponaša kao i pre (a "deklarisani" SPS tercira). Nema doduše zarđalih kašika i KKOV granica. Za sada se mantra o Jevropi ali pre neki dan kad je čovek pitao za udžbenike, gospodar ubaci i nacionalnost na račun za struju.

Navika ne blijedi lako, teško se i stvara...

Ja ulažem priličan napor da tvoje misli ne nazivam pravim imenom.

Zašto ga ti i ostali savetnici niste ubedili da je za Srbiju bolje da se otarasi lopova

Izvini što se mešam - ali - da li tebi ova rečenica deluje kao nešto na šta se može i treba odgovoriti?

freehand

Zašto ga ti i ostali savetnici niste ubedili da je za Srbiju bolje da se otarasi lopova

Izvini što se mešam - ali - da li tebi ova rečenica deluje kao nešto na šta se može i treba odgovoriti?

Free isprati celu konverzaciju. Počelo je sa mojim nabrajanjem kadrova iz vremena kada je DS ideološki kolapsirao. Na to je domaćin odgovorio prozivkom Đinđićeve politike pretvaranja stranke u biznis preduzeće i postavljanjem biznismena. Zar nije onda logićno pitanje zašto Tadić nije ideološki promenio DS, ako baš hoćeš, vratio mu stranačku a ne poslovnu prirodu?

E sad ceo ovaj traktat u prethodnom pasusu sam ja rezimirao u dve reči - otarasiti se lopova. Možda malo grubo ali ne i potpuno neistinito

Mada moram da priznam da si potpuno u pravu jer sam time dao priliku domačinu da me stavi na ignore a tebi da me zavrtis u objašnjavanje

Nebojsa Krstic

A mi kao nismo socijalna država?
Sam' uđi u bilo koje javno preduzeće, javnu upravu, kancelariju.

Naravno da jesmo. Mi smo pseudosocijalistička država od WW2 naovamo. Naučili smo da treba da imamo besplatno školovanje i lečenje, a da je država obavezna da nas zaposli i da nas plaća za posao koji otaljavamo levom rukom. I da nas jeftino kreditira. I da svi imamo svoje zemljake gde treba. I da se zapošljavamo preko veze.

Kad neko pominje stranke koje zapošljavaju svoje članove zaboravlja da ti članovi nisu došli s Marsa.

Mi smo ti članovi.

Sve si u pravu. Da li se neko bavio sistemskom korupcijom od 2000-te?

Dok sam bio savetnik, na blogu je desitina komentatora pljuvala korupciju a u DM mi ostavljala poruke sa željama da im završim ovo i ono.

Dakle, sve smo to mi...a ne oni! Nismo mi dobri, a političari loši.

Mi smo ti političari.

E pa ne moze svi u isti kos. Ovo si pomenuo tri puta od kako pratim tvoje blogove. Ili daj spisak nickova koji su trazili nesto od tebe, ( ako je u pitanju pokusaj korupcije onda posalji i policiji, sto da ne...) ili prestani da sve nas ovde blatis.

To je čvor koji je nerazmrsiv.

Svaki se cvor da razmrsiti, potreban je samo ucenje, rad i upornost.
Ne razmrsava se samo i samo zbog toga sto vladajucoj eliti (svakoj u Srbiji) to ne odgovara.

freehand

Ideološki kolaps je ključna reč. Samo se bojim da je taj kolaps počeo mnogo, mnogo ranije. Jer prvi kolaps je DS doživeo 2004 sa Bebama, Vesićima, pa i Živkovićima.

Neko bi to zvao čišćenjem Đinđićevih kadrova.

Вала су то били кадрови - све твој до твојега !

Zar nije onda logićno pitanje zašto Tadić nije ideološki promenio DS, ako baš hoćeš, vratio mu stranačku a ne poslovnu prirodu?

Pa jeste, povukao ulevo, prema socijaldemokratiji.

Možda malo grubo ali ne i potpuno neistinito

Da, to je utešno što nije potpuno neistinito.

a tebi da me zavrtis u objašnjavanje

Ništa ja tebe nisam zavrteo. Mislim da sam te ljubazno i pristojno pitao za rezon. Nisi morao da odgovoriš. Preživeo bih i bez odgovora i bez tog polusarkazma.

freehand

arcins

freehand

Ideološki kolaps je ključna reč. Samo se bojim da je taj kolaps počeo mnogo, mnogo ranije. Jer prvi kolaps je DS doživeo 2004 sa Bebama, Vesićima, pa i Živkovićima.

Neko bi to zvao čišćenjem Đinđićevih kadrova.

Neko bi dodao u koloritnomaestralnoj izvedbi Kostunice.

U kom smislu? U konkretnom komentaru reč je o ideologiji, i u tom kontetkstu Beba i Vesić su Beba i Vesić, sa ili bez Koštunice.
U svim rugim kontekstualnim postavkama Vučić je odličan Koštuničin učenik: satanizuješ, neke pohapsiš, digneš ogromnu dreku i uzvitlaš prašinu, katran, perje i uz sasluženje svojih doktora za koje se ne zna da li su manje pismeni ili inteligentni - i posle više niko niti sme niti hoće da pita šta je istina. Bar pet godina.
A dotle - prošao voz.

Да ли смо ти и ја живели у истој ери - Коштуиница сатанизује ?? Па њему сте дали да се игра законима, а Чеда-Беба-Весићи-Живковићи и слична боранија све лукративне послове.
Не могу да верујем !

Да ли смо ти и ја живели у истој ери

Ja se izvinjavam ali zaista ne znam ni ko si, ni kad si, ni gde si živeo.

Па њему сте дали

... ali mi ovo kaže da sigurno nemamo mnogo zajedničkih načela.

freehand

Zar nije onda logićno pitanje zašto Tadić nije ideološki promenio DS, ako baš hoćeš, vratio mu stranačku a ne poslovnu prirodu?

Pa jeste, povukao ulevo, prema socijaldemokratiji.

Možda malo grubo ali ne i potpuno neistinito

Da, to je utešno što nije potpuno neistinito.

a tebi da me zavrtis u objašnjavanje

Ništa ja tebe nisam zavrteo. Mislim da sam te ljubazno i pristojno pitao za rezon. Nisi morao da odgovoriš. Preživeo bih i bez odgovora i bez tog polusarkazma.

Nemoj bre free da si na kraj srca

Samo smo se (možda malo grubo) šalili.

Ti još nisi izgubio nadu u DS za razliku od većine ljudi koji svraćaju na ovaj blog. (Za razliku od mene sigurno a kako vidim i domaćina).

Nemoj bre free da si na kraj srca

Samo smo se (možda malo grubo) šalili.

Defekt, šta li, ali meni priča o tome da je neko lopov nikad nije šala.

Ti još nisi izgubio nadu u DS za razliku od većine ljudi koji svraćaju na ovaj blog. (Za razliku od mene sigurno a kako vidim i domaćina).

Možda da ipak čitaš malo pažljivije. Jer ono što trenutno DS, personalno i politički jeste teško da ćeš u mojim komentarima naći u nekom pozitivnom političkom kontekstu, makar da je i takva kakva je bolji deo srpske političke scene.
No ja, ipak, tu stranku gledam kao simbol određene ideje, načina ponašanja i mišljenja u politici i životu. I mislim da će je teško zatrti bilo "neprijatelji" spolja bilo sopstveni nesposobnjakovići i opoirtunisti, a još teže će je neka druga politička organizacija zameniti na tom mestu.

freehand

No ja, ipak, tu stranku gledam kao simbol određene ideje, načina ponašanja i mišljenja u politici i životu.

Upravo

Zato se i moraju komentarisati svi Vesići, Dulići, Šapići. Zato se mora i Tadić propitati šta je i zašto radio. On doduše malo ređe svraća ovde a Nebojša onda mora da malo istrpi. Ako i nije kumovao, kroz tarabu je gledao.

Zato se i moraju komentarisati svi Vesići, Dulići, Šapići. Zato se mora i Tadić propitati šta je i zašto radio.

To je, naravno, potpuno ok. Mada Vesića ne treba dirati jer on je čovek na vreme prešao na Ispravnu stranu, a evo i Bebe sa njim. Kao i Mali, i drugi preletački patrljci i patuljci.
Što se Tadića tiče - pa njega je ovde apsolutno najlakše braniti čak i kad debelo zaslužuje da bude opljuvan. Jer sem što je po kalibru potpuno neuporediv sa onim što mu konkuriše, još ga po pravilu napadaju za apsolutno pogrešne stvari koristeći gomile laži, podmetanja, budalaština i izmišljotina.
I eto ga, dakle, na slobodi i u životu umesto da je lepo bio streljan, obešen i rastrgnut konj'ma na repove zato što je mazio kravu.

Što se Tadića tiče - pa njega je ovde apsolutno najlakše braniti čak i kad debelo zaslužuje da bude opljuvan. Jer sem što je po kalibru potpuno neuporediv sa onim što mu konkuriše, još ga po pravilu napadaju za apsolutno pogrešne stvari koristeći gomile laži, podmetanja, budalaština i izmišljotina.

Kad su mu konkurenti bili Milošević, Milutinović i Nikolić (uz nimalo bolje VD-ove). Lestvica bi bila niže samo da je recimo Velja bio preCednik.

A što se drugog dela tiče, ja ću opet da te citiram

No ja, ipak, tu stranku gledam kao simbol određene ideje, načina ponašanja i mišljenja u politici i životu.

I da ponovim pitanje Nebojši. Zašto se Tadić nije potrudio da već tada (nakon preuzimanja) opasno načetoj stranci vrati te ideje, način ponašanja i mišljenja u politici i životu?
Pazi, ja ne pričam o njemu lično, nego o tome što je makar nečinjenjem kriv što je stranka postala stranka onih veseljaka gore navedenih.

Nebojsa Krstic

da ponovim pitanje Nebojši. Zašto se Tadić nije potrudio da već tada (nakon preuzimanja) opasno načetoj stranci vrati te ideje, način ponašanja i mišljenja u politici i životu?

Ja mislim da se time nije bavio u DS-u najviše zato što se trudio da te ideje, način ponašanja i mišljenja u politici i životu vrati Srbiji.

OK (ja ću ti verovati na reč ), onda je stvarno jako teško razumeti sve što je radio posle izgubljenih predsedničkih izbora.

Dok je sa druge strane razumljivo zašto ljudi u to ne veruju.

Nisam se sakrio pošto su slučajevi dijametralno suprotni. U Kertesovom slučaju nekom je bilo u interesu da slučaj zastari.

Ponovo konstrukcija. Ako je tako kao sto kazes, sta su radile tolike demokratske vlade, toliki demokratski ministri pravosudja, tolike demokratske sudije i na kraju krajeva, sta je uradila vasa reforma pravosudja? Ili su bili nesposobni i nedorasli zadatku ili korumpirani.

U sluččaju DS_ovaca vlasti je u intersu da budu osuđeni kako bi se teza o "kriminalnom bivšem režimu" dokazala.

Apsolutno nije. U interesu vlasti je da "laje" ali ne ujeda, posto se curak moze okrenuti vec na sledecim izborima. Time sto ne ujedaju kupuju sebi mirnu buducnost. To je princip koji je DOS uveo, DSS unapredio a DS usavrsio.

Jer sem što je po kalibru potpuno neuporediv sa onim što mu konkuriše

Pa kako ga je onda pobedilo? Mislim, ko je kriv osim Vesne Pešić i belih listića? Ili narod nije bilo dovoljno dobar za njega? Je l' trebao možda da promeni narod?

freehand

Да ли смо ти и ја живели у истој ери

Ja se izvinjavam ali zaista ne znam ni ko si, ni kad si, ni gde si živeo.

Па њему сте дали

... ali mi ovo kaže da sigurno nemamo mnogo zajedničkih načela.

И ја не жалим што не знам тебе - о теби закључујем само оно што пишеш (хм). То што закључујем, задржавам за себе.
Што се тиче заједничких начела - боље да немаш онакве какве ја имам, јер --- њих могу да носе само озбиљни људи. То није за мекушце.

Nebojsa Krstic

E pa ne moze svi u isti kos. Ovo si pomenuo tri puta od kako pratim tvoje blogove. Ili daj spisak nickova koji su trazili nesto od tebe, ( ako je u pitanju pokusaj korupcije onda posalji i policiji, sto da ne...) ili prestani da sve nas ovde blatis.

Naravno da neću da ti dam. Odnosno, ne bih ni da se sećam. Jer nije to poenta, već naš kolektivni odnos prema korupciji, tj protekciji. One su loše sem kad ja od toga imam vajde.

E sad, ako ti jedini ovde nemaš taj stav, onda izvini. Mada ti ne verujem.

Сунце ти жарено !
Почео сам да будем сагласан са Крстићем !
Алал вера за овакав став - држати за себе чак и сплачине које би могле да дезавуишу поједине људе (никове - свеједно) и не искористити то за "премеравање чији је дужи".
Респект.

Nebojsa Krstic

U principu, nije dobro da stranke istražuju zakonitost delovanja drugih stranaka. To bi trebalo da radi policija, tužilaštvo i sudovi. Te institucije, zatečene 2000 bile su u, da se blago izrazim, u tragičnom, stanju. Iz reforme pravosuđa koja je usledila tek posle 2008. vidi se koliko se taj sistem opire promenama, pa su kasnije, na posao vraćene čak i sudije koje su imale krivične postupke za korupciju. Pa se na to nadovezala i želja SNS da to politički zloupotrebi i da čitavu reformu poništi. Evo Kertes, ovih dana oslobođen zbog zastarelosti predmeta. Ko je ostavio predmet da zastari u fijoci? DOS? Đinđić? Tadić? Mirko Cvetković?

Prvi deo citata je, svakako, tačan. Ko god je u to vreme živeo u Srbiji može samo da se složi. Drugi deo je... ne baš precizan, da se tako izrazim.

Način na koji je tzv. reforma pravosuđa obavljena bi u svakoj normalnoj državi (ako takva postoji) bio više nego dovoljan razlog da padne vlada. Zašto? Zato što je jedna stvar kada se reformiše inače loše pravosuđe, a sasvim druga kada se ta reforma koristi da se uklone neposlušne sudije. Kakva je to reforma kada kriterijumi po kojima se biraju sudije nisu uopšte poznati (ako pod poznati ne podrazumevaš da je opšte poznato da je sve rađeno iza kulisa)? Zašto je Evropska komisija, pa i sam Barozo, kritikovala reformu pravosuđa i davala podršku sudijama i tužiocima? Na kraju, zašto je trebalo (ako ne grešim) da dva puta reaguje Šabić kako bi VSS uopšte objavio kriterijume? Pa kad su se proveravali podaci koje je VSS dostavio, jasno se videlo da je, primera radi, sin Nate Mesarević izabran iako nije ispunjavao norme (broj rešenih predmeta, broj oborenih presuda), a neki drugi nisu, iako su normu premašivali. Nakon toga je, ako se dobro sećam, VSS demantovao da su ti podaci uopšte korišćeni za odlučivanje. I pojela mačka miša.

Naravno da to sve nije moglo da prođe bez znanja i, uveren sam, direktnog upliva tadašnjeg predsednika, što se lepo videlo i po podršci koju je sve vreme davao VSS i njegovom radu, uprkos svim razlozima za suprotno (da ne kažem zdravom razumu). U odbranu predsednika, kažu da između zlobe i gluposti prednost uvek treba dati gluposti. Molim te da imaš to u vidu ako budeš odgovarao na ovo što ja pišem.

Ako bi mene pitao, recimo pod uslovom da se složimo da je to "greška" predsednika, ja bih njegovo ponašanje (a i stranke) okarakterisao kao bahatost koja je u najvećoj meri (a ne samo u ovom slučaju) doprinela da onako slavno izgubi izbore od Tome Grobara. Pa ti i dalje misli kako je to zbog ekonomske krize (teško nama ako si u pravu, jer to znači da bi, da nije bilo krize, marketing bez problema mogao da pokrije i takvu bahatost).

determined

Да ли смо ти и ја живели у истој ери - Коштуиница сатанизује ?? Па њему сте дали да се игра законима, а Чеда-Беба-Весићи-Живковићи и слична боранија све лукративне послове.
Не могу да верујем !

A je l' veruješ da je najveći broj spornih privatizacija obavljen dok je Koštunica bio na vlasti?

trala.la

determined

Да ли смо ти и ја живели у истој ери - Коштуиница сатанизује ?? Па њему сте дали да се игра законима, а Чеда-Беба-Весићи-Живковићи и слична боранија све лукративне послове.
Не могу да верујем !

A je l' veruješ da je najveći broj spornih privatizacija obavljen dok je Koštunicine bio na vlasti?

Koštuničina kampanja 2004. je bila ista kao naprednjačka 2012. a onda su došle privatizacije.
Ono što valja pamtiti kao primer beščašća jeste konferencija za štampu Dejana Mihajlova i drugova sa čuvenim "Ako vi nećete - mi ćemo da kažemo ko je ubio Đinđića!".
Posle toga je generalni sekretar Vlade desetinama puta bio sudu nedostupan.

U realnosti je ovo bullshit.

nisam stručnjak za engleski; ali ako može prevod za ovo? ili prevodilac reaguje samo na francuski?

alselone

U interesu vlasti je da "laje" ali ne ujeda, posto se curak moze okrenuti vec na sledecim izborima. Time sto ne ujedaju kupuju sebi mirnu buducnost. To je princip koji je DOS uveo, DSS unapredio a DS usavrsio.

DOS uveo, DS usavršio... i da hoćeš ne možeš ništa udenuti ni pre ni posle ovih. Najvolijem "analize" u kojima su devedesete u svakom pogledu uzorne, a sadašnja vlast se ubi da restaurira sve vrednosti koje su "demokratske snage" tako temeljito rastočile.

I ja sam naivan kad sam krenuo da TEBi objašnjavam šta je interes aktuelne vlasti. Pardoniram!

OK, ja sam zeleo sa tobom da razgovaram kao sa covekom, ali ne vredi jer si ti onda dosao kod momenta kad je tebi vaznije da doskocicom pobedis u komentaru nego da nastavis ovaj iole normalan razgovor koji smo vodili.

Da, hahaha, al' si me zajebao, pa kao ja najbolje znam sta je interes aktuelne vlasti jer sam ja aktuelna vlast. Joj sege! Pa jos stavio pardoniram sa uzvicnikom.
Ovo je verovatno smesno samo tebi i tvom Sideshow Bob-u.

Nebojsa Krstic

U sluččaju DS_ovaca vlasti je u intersu da budu osuđeni kako bi se teza o "kriminalnom bivšem režimu" dokazala.

Apsolutno nije. U interesu vlasti je da "laje" ali ne ujeda, posto se curak moze okrenuti vec na sledecim izborima.

I ja sam naivan kad sam krenuo da TEBi objašnjavam šta je interes aktuelne vlasti. Pardoniram!

Šalu na stranu, neukom posmatraču kao što sam ja moglo bi se učiniti da je stvarno tako kao što kaže alselone. Da li je to zbog toga što je policija (ili vlast generalno) nesposobna, da li zbog toga što su krivci dobro sakrili tragove ili je zbog toga što zaista vrana vrani oči ne vadi, nisam uvek siguran. Ali da tako može da izgleda, ne bi trebalo da je sporno. Tako da ni teret dokazivanja ne bi trebalo da je samo na alseloneu, čini mi se.

Tako da ni teret dokazivanja

U demokratskom društvu u kome postoji vladavina prava uvek na onom ko optužbe iznosi.
To je tekovina koja nekad zna opasno da zaboli kad gledaš kako se provlače preispoljne barabe, ali seti se pravila: "Bolje sto krivih na slobodi nego jedan nevin u zatvoru."

Da, samo mi ovde ne razglabamo o sudskom procesu, nego o tumačenju političkih interesa (aktuelne) vlasti. Drugim rečima, hteo sam da natuknem da je možda Krle malo preoštro odgovorio alseloneu.

freehand

trala.la

determined

Да ли смо ти и ја живели у истој ери - Коштуиница сатанизује ?? Па њему сте дали да се игра законима, а Чеда-Беба-Весићи-Живковићи и слична боранија све лукративне послове.
Не могу да верујем !

A je l' veruješ da je najveći broj spornih privatizacija obavljen dok je Koštunicine bio na vlasti?

Koštuničina kampanja 2004. je bila ista kao naprednjačka 2012. a onda su došle privatizacije.
Ono što valja pamtiti kao primer beščašća jeste konferencija za štampu Dejana Mihajlova i drugova sa čuvenim "Ako vi nećete - mi ćemo da kažemo ko je ubio Đinđića!".
Posle toga je generalni sekretar Vlade desetinama puta bio sudu nedostupan.

Добро да нисте Коштуницу и њих обесили притискајући их !
Како ли се само првавите невешти --- највеће лажовчине и лопурде које је свет видео, а једина легитимација им била правоверност и заклињање у Ћинђића. Олош белосветски.
Ругали се Туњавом да је необавештен, да је сова, да се забавља прављењем институција док је олош обављао лукративне послове - олош у дрљавим мајицам и јакнама. Како су их обавили види се, где је стигло друштво и држава, а где су стигли они - власници пашњака на Врачару, узорни виноградари са винцилирским кућама, узорни млинари и пекари ...
Стварно треба бити луд или под сталним дејством наркотика па не видети тај ситан вез џибера и пропалица.

олош у дрљавим мајицам и јакнама. Како су их обавили види се, где је стигло друштво и држава, а где су стигли они - власници пашњака на Врачару, узорни виноградари са винцилирским кућама, узорни млинари и пекари ...

Mihajlov, Bubalo, Lončar, Radulović, Mišković, Beko, Peconi? Jel to o njima pričaš?

Стварно треба бити луд или под сталним дејством наркотика па не видети тај ситан вез џибера и пропалица.

Ja volim drogirane džibere-ćiriličare. Ti su opaki.

ideja DS koja je uspevala da se održi bez obzira na sve

Ideja DS-a od kako je Djindjic preuzeo stranuku je prosta - lova i vlast. Ostalo ih nista ne zanima. I to se odrzalo bez obzira na sve.

Koga zanima zanimljiv clanak: LINK

Dragoljub Mićunović: Razlaz sa Đinđićem

Milošević se našao u problemu: gde da nađe 26 glasova koji mu nedostaju za većinu u Skupštini. Sa Šešeljem je u sukobu, s Draškovićem nije bio siguran, a i tražili su suviše materijalnih privilegija, preostala je Demokratska stranka, ali je bio siguran da ću ja, kao i ranije, odbiti svaku ponudu za koaliciju.

Plan sa Đinđićem, koji su sprovodili Jovica Stanišić i Milan Beko, tekao je sporo, zbog otpora u Stranci. Milošević je zaključio da je to ipak najbolje rešenje i da ga treba ubrzati, ubacivanjem novih članova u DS i stvaranjem novih odbora, uz medijsku podršku. Sastavljen je tim u koji su, pored Jovice Stanišića i Mše Beka, ušli i Milorad Vučelić, Slobodan Radulović, Aleksandar Tijanić i druga, više "tehnička" lica. Većina "tima" je zajednički letovala na Krfu, razrađujući taktički plan. Đinđić je aktivirao Slobodana Gavrilovića da krene po lokalnim odborima, testira ih i objašnjava im da ćemo trajno ostati "mala stranka" ako ne promenimo predsednika.

Jedna grupa naših omladinaca, predvođena Goranom Vesićem, aktivno se uključila u agitaciju za dovođenje Zorana Đinđića na čelo Stranke, čak su se njih 12 i u javnosti pojavili s pismom s takvim predlogom. Među potpisnicima, što me je iznenadilo, bio je i Slobodan Vuksanović, student, sin mog veoma bliskog rođaka, koga sam doveo u Demokratsku stranku i koji mi je bio drag. Posle nekoliko dana došao mi je u kućnu posetu da me nagovara da ustupim Đinđiću rukovođenje Strankom. "Objasnio" mi je da mu je obećano poslaničko mesto posle novih izbora. Zamolio sam ga da više ne dolazi. Ovo je poremetilo normalnu komunikaciju i srdačne odnose u široj rodbini, što je posebno teško palo mojoj majci.

Posle dosta protegnute debate u Skupštini, Milošević se odlučio za izbore. Iz Izvršnog odbora Stranke stigla je inicijativa da što pre odredimo nosioca liste DS u kampanji. To je bio Đinđićev "probni balon". Imućni članovi Stranke, zvani "kapitalci", Slobodan Raduković, Stanko Kovačević, Radoje Đukić i drugi, odjednom su se aktivirali u Stranci, tražeći "da se ne gadimo vlasti", već da zgrabimo šansu da budemo "deo vlasti".

Bez konsultacije, Izvršni odbor Stranke iselio se iz zgrade Stranke na Terazijama u prostorije marketinške kompanije "Spektra", čiji je vlasnik bio Milan Beko, u zgradi Doma sindikata, i tamo su držali konferencije za štampu DS. Izvršni odbor je prekinuo redovne konsultacije s Predsedništvom Stranke i prestao da plaća telefonske račune Predsedništva. Situacija je bila više nego alarmantna za opstanak celovite stranke.

* * *

Posle više od godine dana, tačnije od Konferencije u Londonu, dok sam sedeo u sedištu Stranke s potpredsednicima Stranke Vidom Ognjenović i Draganom Domazetom, pozvao me je telefonom Slobodan Milošević i pitao da li mogu da dođem u Predsedništvo. Rekao sam mu da mogu čim završim sastanak. Do Andrićevog venca ispratio me je Domazet. Putem smo nagađali šta li to Milošević hoće. Kad smo se sreli, Milošević je bio raspoložen:

- Nismo se dugo ni videli ni čuli, profesore, još od Londona.

- Očigledno niste imali na potrebe ni želje da razgovarate sa mnom posle Londona.

Zatim smo prešli na unutrašnje teme. Žalio se na skoro sve političare s kojima je sarađivao, i one na vlasti i one u opoziciji, većini je zamerao da su nezajažljivi, alavi, lažljivi i nemoralni.

- Onaj vaš momak Đinđić, izgleda da mi veoma inteligentan i sposoban.

- Svakako - složio sam se - on je iz moje demokratske škole.

Ispratio me je do izlaznih vrata kabineta, kako mi je izgledalo, s pomešanim osećanjima, poštovanja i razočaranja:

- Želim Vam svako dobro, profesore, čuvajte se.

To je bio naš poslednji susret i razgovor.

* * *

Shvatio sam da je sa Đinđićem sklopljen aranžman, ali očigledno nije još bilo jasno kako to uspešno sprovesti u Stranci. Prepričao sam Vidi Ognjenović, Tošiću i Domazetu razgovor i dao kratku izjavu novinaru Politike, navodeći Miloševićeve predloge za diplomatsku službu koje sam odbio.

Đinđić je bio tog dana u Paraćinu. Pretpostavljam da mu je neko iz Miloševićeve okoline javio, tek on me je pozvao telefonom iz Paraćina, veoma ljut što ga nisam obavestio da ću se sresti s Miloševićem. Odgovorio sam mu istim tonom, prvo da nije bio ovde i da nisam znao gde je, a trebalo bi, i drugo, da ja nisam dužan da ga obaveštavam s kim ću se sastati, pošto ni od mene ne obaveštava. On je nastavio svadljivim tonom:

- Ja kao predsednik Izvršnog odbora Stranke moram da znam o čemu razgovara moj predsednik Stranke s predsednikom države.

To mi je izgledalo već drsko, pa sam mu odgovorio da će čuti detaljan izveštaj o sadržini razgovora ako ujutro dođe na redovne konsultacije koje imam s potpredsednicima i predsednikom Izvršnog odbora.

- Uostalom, to sam već rekao i za novine, ja nemam, poput drugih, tajne razgovore i dogovore - dodao sam na kraju razgovora.

Ovo je bio naš najnapetiji razgovor do tada. Zoran nije znao šta mi je sve Milošević rekao. Da li mi je, dok mi je nudio diplomatske funkcije, istovremeno pričao i o planu da njemu ponudi premijersko mesto? Zoran to nije znao, pa je posle prvobitnog napada na mene što sam se sreo s Miloševićem, zaključio da je bolje da otvoreno razgovora sa mnom i u prijateljskom tonu. Došao je kod mene u kabinet i rekao da imamo važan razgovor. Ispričao mi je da mu je Milošević ponudio da DS uđe u koaliciju sa SPS-om, da sam ja to uvek odbijao, ali da je to sada jedino rešenje za Srbiju, da bi u tom slučaju njemu bilo ponuđeno premijersko mesto, da mu je to životna šansa, ali da bi želeo da to rešimo dogovorom. Rekao sam mu da ja sve znam o tim planovima i pripremama i da sam se nadao da će mi on to već sam reći. To je bilo samo delimično tačno, nisam znao mnoge detalje, ali je on pretpostavljao da mi ih je Milošević izneo.

Pitao sam ga da li se seća kako su prošli Ćosić i Panić. SPS će imati preko sto poslanika, ti desetak ili dvadesetak, ako te medijski pomognu.

- Svakog trenutka mogu da te smene, ako ne "igraš kako oni sviraju". Milošević će se malo ogrnuti demokratskim ogrtačem, a ti ćeš biti njegov službenik, "mali od kužine", koji će podeliti, ne tako malu, odgovornost za stanje u zemlji i sve njegove ratove.

- Samo da ja stavim nogu u vrata, prevariću ja njega, pametniji sam ja ipak - Zoran je bio samouveren.

Pitao sam ga:

- Da li ti stvarno smatraš da si najpametniji na svetu?

On me je pogledao začuđeno:

- Naravno, to je normalno, zašto bih inače ušao u borbu, sigurno i ti misliš za sebe.

Nisam mogao da se načudim, pred sobom sam video dečaka koji puca od samouverenosti i gori od nestrpljenja da se pokaže. Rekao sam mu mirno:

- Zorane, nikad nisam pomislio da sam najpametniji i da svakog mogu da nadmudrim, ali me jako brine ako ti to stvarno misliš za sebe.

Gledao me je, za trenutak neodlučno, kao da razmišlja da li da kaže to što je naumio ili ne.

- Ne volim sentimentalnosti, to znaš, ali mi nije lako. Ne bih želeo da te razočaram, znam kroz šta smo zajedno prošli i šta si za mene sve učinio, ali ovo je izuzetan trenutak mog života. Mnogi ljudi u državi, a neki i u Demokratskoj stranci, misle da ja mogu da obuzdam i usmerim Miloševića da spasimo Srbiju. Ti si mnogo uradio i za Stranku i za državu, ali ljudi te vole i cene, ali moramo mnogo brže i moramo biti mnogo pragmatičniji. Mićune, Balkan je ovo, svi su stekli podmuklost pod Turcima, moraš da se udružuješ i sa svecima i sa đavolima, s poštenima i sa zlikovcima i da prevariš i jedne i druge. Principijelnost, moralizam, dostojanstvo, istorijske pouke, nisu dovoljne za ovo podneblje, nemoj da se ljutiš, ja sam bolji igrač od tebe za ovaj teren.

Pokušao sam da što smirenije i u prijateljskom duhu nastavimo razgovor. Pitao sam ga šta upravo želi, da li hoće da mu "predam" Stranku. Odgovorio je potvrdno. Rekao sam mu, što sam mogao ubedljivije:

- Strpi se, ja ću te na jednoj od narednih skupština Stranke, možda i na sledećoj, predložiti za predsednika Stranke, meni je često dosta Stranke, želeo bih, kao što znaš, da završim one knjige, započete još u Nemačkoj. Poznajemo se dugo, da je Stranka dukat u mom džepu i da ti je toliko stalo do njega, znaš da bih ti ga ja poklonio. Ali Stranku čine živi ljudi koji vezuju svoje nade za neku ličnost, daju joj poverenje, postoji obaveza prema njima. Bez Skupštine i isteka mandata, nemamo prava ovako da razgovaramo o Stranci. Pogotovo pri tvojim smeranjima da pod Miloševićem pravimo vladu. Ljudi kojima si se okružio i koji te guraju u sve to veoma su opasni ljudi.

Bio je razočaran, ali kontrolisan:

- Molim te, razmisli malo i sam. Šta nam vredi bavljenje politikom, ostajući u ulozi statista ili u najboljem slučaju u malim sporednim ulogama. Ja sam o svemu dobro razmislio i sve izmerio. Znam da ćeš o meni misliti loše, da sam i nezahvalan i pokvaren, ali ako budem uspešan predsednik vlade, to neće biti važno, svi će mi oprostiti, pa i ti. Razgovaraćemo još, ovo moramo da rešimo pre izbora.

* * *

Glavni odbor se održavao u napetoj situaciji, pa sam predložio da umesto mene, sednicom predsedava Bašić, predsednik Pokrajinskog odbora. Na početku je konstatovano da se dvadeset novih članova, predsednika novih opštinskih odbora, uključuje u Glavni odbor Stranke. Kada se prešlo na izborne platforme, ja sam izložio svoju, u kojoj sam predlagao oštru kritiku vlade, Zoran je, umesto toga, rekao da obećava najmanje dvadeset poslaničkih mesta i perspektivu DS-a kao velike stranke koja ne "beži" od vlasti. Pitao sam ga na osnovu čega to garantuje kad je pre godinu dana vodio tu listu i osvojio samo šest mesta. "Promenile su se okolnosti", odgovorio mi je. Bašić je predložio pauzu, Miroljub Labus je preuzeo posredničku ulogu, ponuđen je kompromis: da ja vodim listu za Beograd, a Zoran za ostatak Srbije. Ja sam bio šef poslaničke grupe DS u saveznom parlamentu, nisam se bavio republičkim parlamentom, a ovo su bili izbori samo za republički parlament, pa sam presekao mučno pogađanje predlogom da Đinđić nosi celu poslaničku listu.

Nastavili smo sednicu Glavnog obora, ali Đinđića nije bilo na sednici. Javili su mi da je na TV i da iz kancelarije direktora RTS Milorada Vučelića, u kojoj se vidi slika Slobodana Miloševića, daje izjavu u kojoj kaže da je on sada p rvi i najvažniji čovek DS koji će nositi listu na izborima. Bio sam šokiran tom željom da se preuzme kormilo Stranke po svaku cenu, što pre.

Učestvovao sam u kampanji aktivno u skladu s platformom koju sam predlagao Glavnom odboru, veoma kritičnom prema Miloševićevom režimu. Na promociji beogradske organizacije u Domu sindikata održao sam govor pozdravljen burnim odobravanjem. Naše članstvo bilo je bez kolebanja opoziciono opredeljeno, dopadala im se kritika režima koji je tapkao u političkom bespuću. To je malo uznemirilo Đinđićev tim, pa su pojačali "prijateljski pritisak" nagovarajući me na pregovore o ustupanju predsedničke funkcije Đinđiću. Branko Belić i Radomir Šaper su došli da mi prijateljski savetuju da prepustim funkciju "mladiću u naponu" i da slično misle i neki njihovi "značajni" prijatelji. Nekoliko omladinaca je poslalo otvoreno pismo preko Večernjih novosti. A onda me je iznenada Đinđić pozvao na ručak u restoran "Verdi", koji je držao naš član Zoran Luković. Nastupio je odmah s predlogom:

- Ja sam mojim prijateljima rekao da želim s tobom da se prijateljski dogovorim i da te ne povredim. Moji bogati prijatelji su spremni da finansiraju ovaj moj "projekat", spremni su da tebe finansijski obezbede. Ti voliš da putuješ u razne misije, oni bi to finansirali, takođe u banci koju ti naznačiš deponovali bi ti sredstva dovoljna da se obezbediš za starost.

Nisam znao da li da se smejem. Rekao sam:

- Zorane, budimo ozbiljni, razmisli racionalno: pošto ovde tajni nema, kad bih ja prihvatio ovu ponudu "bogatih prijatelja", ubrzo bi se saznalo da sam "prodao" stranku! To bi se decenijama pričalo kao bizarnost i tako bih ostao samo po tome upamćen u našoj političkoj istoriji. To se, Zorane, ne radi ni za milijardu maraka.

Dok smo mi ručali, njegov tim je čekao rezultat u neposrednoj blizini u "Spektri". Po pričanju tamo prisutnog Aleksandra Tijanića, kad se Zoran vratio, Beko ga je pitao šta je bilo. Zoran je samo slegao ramenima:

- Smejao se, on neće ni da čuje.

Beko je kratko prokomentarisao:

- On je beznadežan slučaj".

* * *

Došao sam na Skupštinu i zatekao veliku zbrku. Nastao je spor ko čini Skupštinu, šta je i koliki je kvorum za rad. Objašnjenje Statutarne komisije nije zadovoljilo neke "delegate" koji su bučno reagovali. Predsednik Statutarne komisije Predrag Zdravković je zbog tog "nasilja" podneo ostavku. Sednica je po mnogo čemu ličila na poznatu "Osmu sednicu" SPS, s dosta naručenih govora. Na drugoj strani stari članovi Stranke, njeni utemeljivači, ugledni ljudi i funkcioneri govorili su braneći prvobitni program i politiku Stranke: Desimir Tošić, Vida Ognjenović, Ljubomir Tadić, Svetlana Knjazeva, Slobodan Vučković, Bora Kuzmanović, Radoje Prica, Marko Popović, Velja Simonović, Bora Mijatović, Živorad Pantelić i mnogi predsednici opštinskih odbora, kao i mnogi članovi Stranke od njenih prvih dana. S "druge strane" očekivao sam kritičku analizu kao argumentaciju za eventualni opoziv ako se bude tražio. Toga nije bilo, svi govori su se svodili na to da je Demokratska stranka, sa Đinđićem kao nosiocem liste, postigla ogroman uspeh. Ali nije jasno u čemu bi bila krivica predsednika stranke ako je Stranka postigla "ogroman uspeh" na izborima, a on sam na njima aktivno učestvovao i dao neosporavani doprinos? Pouzdanje se krije u glasanju, zato se ne slušaju argumenti, niti otvara suštinska rasprava o odnosu Stranke prema Miloševićevom režimu. Ipak osećam izvesnu nelagodu kod značajnog dela delegata: treba da učestvuju u jednom činu u čiju moralnost sumnjaju, ali dopuštaju njegovu "pragmatičnost" jer pretpostavljaju da se otvara mogućnost učešća u vlasti.

U polučasovnom govoru, koji je saslušan s najdubljom pažnjom, govorio sam otvoreno o menjanju prirode i politike Stranke koju najavljena Đinđićeva koncepcija donosi. Naglasio sam opasnost od "simbioze novca i politike", finansijske i političke oligarhije, govorio sam o moralu i politici, o političkoj odgovornosti. Bio je to jedan od mojih najboljih govora koji je, kasnije, uvršten u nekoliko antologija našeg političkog besedništva.

Opisivao sam dalje primenjenu "tehniku": osvajanje medija (štampe i televizije), stranačkog glasila Demokratije, sekretarijata, informativne službe. "Neki ovo zovu pučem, neki uzurpacijom, neki prevarom, to je nevažno, ali sve je izvedeno prema poznatoj matrici preuzimanja vlasti. Ja sam, naravno, to dopustio, ali ne samo zbog 'naivnosti', već prvenstveno zbog one pomenute 'slabosti', poverenja u prijateljstvo, zbog čega mi ni danas nije žao, a nadam se da neće biti nikada. Vrednost prijateljstva smatrao sam uvek toliko važnom i velikom da u njoj ne sme da bude podozrenja, lukavosti, opreznosti ili predviđanja 'opasnosti'. Nekome će izgledati da sam se dao prevariti, i to dopuštam. Makijaveli objašnjava uspeh u političkoj borbi upravo tako što tvrdi da 'najčešće pobeđuje onaj ko upotrebi i ona sredstva koja drugi nije ni pretpostavljao'. Ja sam tu Makijavelijevu opasku znao, ali sam čitao i Seneku i takođe znao da je prijateljstvo iznad toga, da je vrednije od svake trenutne političke koristi. I danas smatram prijateljstvo sa Zoranom Đinđićem dragocenim, bez obzira na to kako se bude odlučilo o ovoj političkoj funkciji koja nekima izgleda životno važna i toliko privlačna da svi obziri padaju pred njom."

Želeo sam da sažeto objasnim šta se događalo u Stranci i van nje, zbog budućnosti Stranke i njenih usmerenja. Kako je sve teklo, kako se Stranka našla na ovoj prekretnici? Izneo sam odgovor koji mi je tada izgledao najuverljiviji.

* * *

Napustio sam dvoranu, ne osvrćući se na to što se, sasvim neumesno, Zoran Đinđić javio za repliku. Vida Ognjenović je odmah podnela ostavku na mesto potpredsednice Stranke i na članstvo u Stranci. Dragan Domazet je već bio otišao na nekoliko godina u Singapur. Radoje Prica i Boga Kuzmanović podneli su takođe odmah ostavke u Izvršnom odboru na funkcije predsednika i potpredsednika. Došao sam u kancelariju na Terazijama. Ubrzo je stigla velika grupa koju je predvodila Vida Ognjenović: Ljubo Tadić, Desimir Tošić, Slobodan Vučković, Velja Simonović, Bora Mijatović, stari doktor Jovanović iz Novog Sada, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Lejla Ruždić, Borka Božović, Žika Pantelić, Andrej Popović... Prostorije Predsedništva su se brzo napunile, svi su se pitali: šta sad? Ja sam rekao da ću nastaviti normalno da radim u Saveznoj skupštini i u Stranci koliko novo rukovodstvo bude smatralo da sam potreban. To predlažem svima, to je i naša stranka, borićemo se da ona bude što uspešnija. Osetio sam veliku rasterećenost i opuštenost, laknulo mi je da ova napetost prestala. Stigao sam kući u ponoć i ubrzo zaspao mirnim snom.

Sutradan telefon zvoni od ranog jutra. Svi moji prijatelji, uzbuđeni više nego ja, pitaju kako sam. Odgovaram: "Odlično" i ne lažem. Među prvima se javio Dobrica Ćosić: "Zdravo, 'ekspredsedniče', kako se osećaš?" Odgovaram mu: "Ti to dobro znaš." Ispričao sam mu kako je Tempo u jednim novinama na pitanje novinara kako je sada bez funkcije odgovorio: "Čovek kad nije funkcija nije ništa." Šalimo se i dogovaramo za jednu noćnu šetnju kao nekad. Javlja se Đorđe Zečević iz Londona, Hođera iz Vašingtona, Fedor Rajić iz Kanade... Kažem Dragoslavu Mihailoviću da sam prebrinuo brigu svakoga Crnogorca, "ko će mu doći na sahranu", ako dođu svi koji su se danas javili, ispašće jedna od čuvenijih sahrana.

Urednik Borbe Slavko Ćuruvija me je angažovao da za jednu njihovu rubriku vodim privatni dnevnik od sedam dana. Naslovio sam ga: "Ne mirim se sa generalnom probom". Odlazim normalno u kancelariju i čujem da je za novog predsednika u nastavku rada skupštine Stranke izabran Zoran Đinđić, kao i četiri potpredsednika: Miroljub Labus, Mile Perišić, Slobodan Gavrilović i Zoran Živković. Dolaze Gavrilović i Labus da se raspitaju kakve su moje namere dalje. Veoma ih interesuje da li ću napustiti Stranku i Parlament.

Moj govor nikad nije objavljen u Demokratiji, a na stranici gde je do tada bila moja kolumna pojavila se dečja rubrika, Labus je ostao u redakciji Demokratije, ne dajući mi objašnjenje zašto govor nije štampan. U Saveznoj skupštini sam ostao šef poslaničkog kluba, jer je uz mene ostala polovina saveznih poslanika: Desimir Tošić, Đorđe Zečević, Tibor Varadi i ja.

Novo rukovodstvo Demokratske stranke očekivalo je formiranje Vlade Republike Srbije, ulazak DS u koalicionu vladu, sa Đinđićem kao premijerom. Ali trebalo je prvo konstituisati Skupštinu i izabrati predsednika i ostale organe. Međutim, vladalo je opšte međusobno nepoverenje u opoziciji, prilikom glasanja svi su motrili na sve. Najzad su poslanici javno pokazivali koga su zaokružili pre ubacivanja listića u kutiju. Ali na volšeban način četiri listića opozicije glasala su za socijalističkog kandidata Dragana Tomića, pa je nastalo uzajamno sumnjičenje. Prvo je Koštunica osumnjičio Đinđića, koji je već bio razglasio da mu je Milošević obećao mesto premijera, Đinđić je sumnjičio Vuka Draškovića. Najzad je ispalo da je to bila Nova demokratija koja je, kako navodi Dušan Mihajlović u memoarskoj knjizi Povlenske magle i vidici, ušla u Vladu po nagovoru Draškovića, da Đinđić ne bi ušao u Vladu. Milošević je dao mandat svom Mirku Marjanoviću, direktoru spoljnotrgovinskog preduzeća "Progres", Đinđić je bio iznenađen, dotrčao je kod Miloševića, koji mu je kratko rekao: "Knjiga je sklopljena, možete da dobijete mesto potpredsednika vlade." Đinđić se vratio razočaran u Skupštinu i novinarima saopštio šta mu je Milošević rekao. U Vladu je ušla Nova demokratija, ali ojačana dvojicom funkcionera Demokratske stranke Slobodanom Radulovićem i Radojem Đukićem. Tako nas je "znak prepoznavanja DS", direktor "C marketa", napustio i postao potpredsednik Marjanovićeve vlade.

Nego, daj odmah i ime stranke čija je ideja prosperitet Srbije, čisto da ne bi lutali u mraku.

Nema je.

Bio je mozda u jednom kratkom momentu to GSS ali se brzo asimilovao u ostatak bande.

Nebojsa Krstic

Ovo ne moze biti istina. Da lopovluci pojedinaca iz DS nisu bili drzavna politika onda bi se drzava borila protiv njih.

Da su lopovluci DS stvarni, današnja bi se država, presrećna, pozabavila njima...kad ono - ćorak.

Ih... pec, pec.

Sve je sistem, gde ja stadoh, ti produzi, pa kako onda?

ja ne vidim Pajtića kao nekog ko će dugo ostati na čelu stranke.

Ali će večno ostati na spomen pločama diljem Vojvodstva.

Ova ploca je lajtmotiv DS vladavine gde se oni ponasaju kao Prometeji, kao bogom dani koji su dosli medju plebs. Oholije od najoholijih komunista i slobinih divljaka pre toga.

st.jepan

ja ne vidim Pajtića kao nekog ko će dugo ostati na čelu stranke.

Ali će večno ostati na spomen pločama diljem Vojvodstva.

Tipujem da se on ovde šlogirao kad je video šta je ispod tog čaršafa.

Tipujem da se on ovde šlogirao kad je video šta je ispod tog čaršafa.

Sta ti je slepa vera.

Samo za naivka koji je spreman u sve da poveruje samo da bi opravdao one koje voli. Da li se Pajtic slogirao i kad je ovu plocu otkrivao?

Mislim jebote sta rade ovom coveku, koliko slogova on mora da istrpi!?

Dakle, osoba koja ovo radi ozbiljna je budala.

Ma nije jebote, zajebali ga jer su hteli da se slogira.

Nebojsa Krstic

Sad tek vidim!

Dakle, osoba koja ovo radi ozbiljna je budala.

Reklo bi se da pričaš o osobi iz naslova. Ja sam imao transfer blama kad sam video prvu tablu. Nisam ni ja znao za ostale (a voleo bih da mogu da kažem da sam iznenađen).

10. Naučio je engleski "doing his best".

VUČIĆ NA CNN 5 avgust