GOST AUTOR: Aleksandar Vasović, VIP bloger ovdašnji
Ovo je jedinstven blog gde živ i zdrav VIP bloger gostuje (a da i ne zna da gostuje, saznaće uskoro) kod drugog blogera!
Moralo je ovako jerbo je Vasović objavio dobru knjigu ali kakav je dok bi on objavio nešto iz nje i nešto o njoj došla bi sezona pecanja ili izbori ili kraj školske godine ili već neke protuberance pa bi to ostalo još da čeka... Ovako - objavim ja delić iz knjige pa kolega bloger ovdašnji Vasović bude prinuđen da ovde na blogu uredno odgovara, postira, objašnjava i štagod već oće (ne mož da neće).
Odlomak po mom izboru gde se vidi da je mrtva trka u međusobnoj koristi između Rusa i Srba. Prosto se ne zna ko je kome više učinio za nezavisnost od Novog svetskog poretka i slobodu da uživaju pod svojim demokratski izabranim vlasnicima.
Симферопољ 13. Март 2014.
Одемо јутрос путем до иза Бахчисараја (главни пут од Симферопоља, према Севастопољу) да нађемо четнике.
Тамо њих петорица, ко из филма “Битка на Неретви”. Односно четворица, јер је пети био маскиран и све време је седео у неком трњу, па нисам сазнао како тачно изгледа. Шубаре са кићанком, к’о у Горске гарде Николе Калабића, геометра из Ваљева. Командант, брат Братислав од Крушевца, вели дошли су да дају моралну подршку браћи донским козацима који су дошли на Крим да локалном становништву објасне да им је боље у Русији.
Козаци, сем једног, сви су били маскирани, па нисам видео личе ли на Тараса Буљбу (који је иначе запорошки козак), или Кочубeја (који такође није са Дона, него од Кубана и Јекатеринодара). Тај који није био маскиран личио је на сеоског ђилкоша. Ни брке, ни перчин није имао. Ни панталоне од црвене чоје, умрљане катраном, ни чизме од црне коже, скупу сабљу... ништа... Један вуче неку пушчетину, и све гледа не би ли себи око истерао или стопало однео.
Онај народ седи у аутомобилима и нервира се. "Коме ови помажу? Кога бране? Мене нико нити угрожава нити плаши," каже један из Симферопоља. Други један момак, Татарин, каже: "Ови Срби су окупатори, ништа друго." И тако још подоста њих. Само је један камионџија подржао српску браћу.
Одемо назад у Симферопољ, не би ли раговарали са премијером Аксјоновом Сергејем Валеријевичем. Зову га Гоблин. На њему 'талијанско одело и шими ципеле. Вели, даће украјинским војницима слободан коридор да оду са Крима. Татарима ће удвостручити дотације. И још вели да ће 80 посто Кримљана гласати за независност (што је локални Совјет већ свеједно усвојио) и припајање Русији.
У згради владе к’о у дворцу Смољни за вакта Великог октобра. Улазе и излазе револуционари, стари и нови званичници. Вију се заставе. Ствара се држава.
Напољу ред пред банкоматима. Ограничили подизање новца на 500 гривни (око 50 долара). Један мали бизнисмен (бави се грађевином) вели да му је посао црк’о јер нико не довози грађевински материјал одавно.
Био сам у кафани по имену “Дикањка”. Јео боршч и пељмене (нешто к’о равиоле, ама боље). Вино домаће, Инкерман мерло.