састав на тему . . .тај грешни свет
ние даневолем да помажем људима но у догодовштини коју вам ево измислих слаб се показах,јер шта ако се испрече субјективне слабости и објективне тешкоће што је реално питање за свакога ко верује у себе, а не сумња у друге.Елем,
Упетљо ми се овдашњи познаник ,лекар ( примање пристојно ,изгледан, у 4 десетим ) ,успут и ожењен,но (засад) без потомства , у (без)везу с локалном добро држећом , ал' удатом гђом.упознали се на јогином курсу ( овде намалти је та племенита вештина попиздитис посебно мамљива онима кои су ни онамо ни овамо, средњегодишњака прецузние) па циц миц и ускочи зналацми гђји међу ходаљке .овој се свидело ,муж знатно старији но полно не баш навалентан, више онако лежимир, па гђи овај јогин баш залего потаман.
е сад након, прошло томе времена ,дозвижди ђихађиха са гђом нашем скакутану , тјст постаде она малко посесивна,те реши доца да се поздрави и извини на даљој сметњи , јербо . . . . така тура.
кад ош. неqе моћи .умеша се сад муж поменуте гђе ,те припрети доци пријатељски да се нешали са напуштањем (без)везе са драгому јербо је он баш ето спокојан уз њега ,а не да она сад опет почме изнова тражити (чему је била склона вазда ) којекавког новог јахача. а сиде дигод се окренеш ,па како & он сањом понекад се поваљушка воли колико толико гаранцију одоле, па обзиром да ради у овдашњем Здравству мође му ,ако слуyајно устреба,напакостити те да испуши посао ,кратко му поручи.
е,јеботе заврзламе,успаничи се мој познат и ето га да ми се пожали те приупита за савет (ја ко локална мајка тереза му дођем понекад).
-па ови су опичени тоталис а ја само ,склон помагању , уосталом и хипокрит ме на то обавезује, оцетивши да гђа лута најискреније се понудих својевремено да јој стручно укажем како се из тренутних неусаглашености сасобом може ишџупати ,правдасе баш забринут развојем догађања ,посебно што ми је и жена сазнала ( добар глас се далеко чује ) за моју неверност,тјст ја јој испричах ,појашњава детаљан
- е ту си га усро , у животу ил лаxи ил нелажи но буди доследан у оба случаја , сунух чега се првог досетих
- и шта сада ,ова моја се ено пакује иде кући мами и татици за србију да размисли о свему , госпођа ме сваки дан зивка а ја прихватих сва могућа дежурства само да немам слободног времена но и тамо ме спопадају сетрице ,ко крље су , те ајд’ одоли, па слудих се начисто , дође ми у недођију да одем и да знаш да ти завидим ,одвага удаху
-на годинама можда ,јаћу
-то не, али на смирености којом се ти из сличних (без)веза покупиш
-ма грешиш, вид какавсам, мене оне остављају саме ја неумем начина да ниједну приволим да потраје задуже саменом ,признах
-ајд’ причај ми , неуверенће
оставимо сад више доцу. он запржијо, он и нек куса . обруках се јер ништа му мудро немогах касти но небу вазда окренут присетихсе. . . . . . у земљи у којој је је измишљен барут, постоји легенда да се први покушај лета у космос догодио пре пет до осам векова у шта се уверих на једној стенској гравури
у планинском ланцу Пин Понга у провинцији Гуиџоу. . . има томе. приповедалими тамошњи, у време владавине династије Минг (1368-1644) према тој легенди, један званичник по имену Ван Ху решијо је да себе лансира у свемир ( можда из сличног разлога ко наш др. ) , привезао се за столицу, држећи по једног змаја у свакој руци, док је 47 слуга запалило 47 штапова бамбуса напуњених барутом, који су били причвршћени заисту седалицу.
Ван Ху, наравно, није успео да се вине пут звезда ( но се искрено надам да му нађоше муда да га у комплету спакују за вечни починак ) али су његови сународници, кинези ,неколико векова после, испунише му сан.сведоцисмо.
сваки је проблем (ипак) решив мој докторе. . . . . закључих засебе.