Српску јавност је почетком јануара потресао случај силованих и на друге начине напаствованих девојчица, девојака у глумачкој школи где су вешто злоупотребљавани образовање, религија, уметност ... и, изнад свега, нежно младалачко поверење - како би се реализовале изопачене склоности "васпитача". Силовања, узнемиравања и омаловажавања девојчица су се понављала, и планирана су, брижљиво, систематски! Око тог случаја је ових дана скоро све речено. Не бих ја ту ништа чачкао ни придодавао да се већ више пута у јавности није појавила фамозна реченица из наслова: А зашто су чекале до сада?
Заиста, зашто су чекале до сада? Иако они који овим или оним тоном постављају то питање имају сасвим другачију, нечасну мотивацију - морам да кажем да је само питање одлично, баш право, и гађа право "у срце", откривајући став о улози жене у силовању, односно откривајући једну прилично раширену, углавном прикривену аномалију, која наравно не важи за све људе, али заступљена је довољно да се може прогласити неким видом друштвене девијације.
То што су "чекале до сада" указује на читав низ разлога за које баш нимало нису криве силоване девојчице, девојке. А кроз поменуто питање се добрим делом импутира баш то, да ни са њихове стране ту није баш све чисто...
Прво, изузетно је тешко силованој девојчици, девојци да већ наредног часа, или дана, зове полицију, изађе у јавност .., јер зна да је чека неизбежна измена личне слике у јавности, и пред породицом, и пред партнером, и пред комшијама, и пред генерацијом из школе и пред ко зна којим све лицима које ствар схватају свако на свој начин. Многим силованим особама је лакше да ћуте, него да прођу кроз то. Упркос томе што ће углавном добијати подршку за храброст, овај социјални фактор остаје. Силована девојчица, девојка, жена која са тим не жели да се суочи вероватно ће прећутати оно што се десило. Или ће, тек након дуго времена, кад буде спремна на то, одлучити да ипак јавно каже шта јој се десило.
И, тако, "добронамерни" питају - Шта је чекала? Све до сад?!
Шта се крије иза оваквог питања? Из угла неких људи (нарочито из угла постављача оног чудесног питања) - вероватно се чини да је силована девојчица већ унапред била спремна на то, чак можда и прижељкивала, јер зна да по тим затвореним, нарочито глумачким, манекенским и другим школама на путу ка еманциповању најчешће мора да се прође и кроз кревет мушког света од ког зависи будуће уметничко образовање или каријера. Испада да самим тим и оне сносе део одговорности за силовања. Ако су уопште била класична силовања. - Тако резонује свет који поставља питање - А шта су чекале до сад? Не питају - Шта ће матори коњ са девојчицом од 16-17 година?! И, хипотетички (извињавам се жртвама силовања и наглашавам да је ствар само симболичка, реторичка), чак и да има елемената да је девојчица у својој незрелости и нејасним узбуђењима и испитивањима живота била на ивици да уђе у ту врсту авантуре, опет се мора поставити у суштини једино питање које је везано за целу ту ствар - А шта ће матори коњ са девојчицом? Чак и ако се у целој причи десила и нека обострано искрена наклоност, еротска. Јер наспрам њега је ипак недовољно свесна и недовољно зрела девојчица, само девојчица, осетљива, лако повредива, којој је он као старији, као васпитач дужан, апсолутно дужан да укаже на ту чињеницу, те да је одврати од евентуалних, неприличних мисли. Уместо тога, силовање! И то не услед некаквог наглог патолошког помрачења, већ након плана да се то учини. Дакле, ту заиста нема адекватног коментара, адекватне речи.
Зашто је ћутала све до сад? Један од бројних разлога је и тај што силована девојчица, девојка, жена мора да изађе на суђење и да кроз изјаве и суочавања са чињеницама опет проживи тренутак силовања. Такође, мора да се суочи са лицем злочинца, што је за силовану особу још један, прилично компликован стрес. И, на крају, остане јој помисао да наше правосуђе овакву врсу деликта, пре бих рекао злочина, не санкционише довољно оштро, чиме се, у ствари, "умањује" оно што се догодило. А остаје и страх да ће неко ко је на било који начин близак силоватељу можда покушати да се у неком смислу свети њој, особи која је силована и која је силоватеља пријавила, и тиме му, како се са оне, насилничке стране гледа, упропастила живот, породицу, каријеру.
Коначно, силована особа има право да одлучи када ће да пријави силовање. Потпуно је бесмислено, и у истој мери нечасно, поставити питање шта је толико чекала, а са негативним предзнаком.
Ето, то је у најкраћем. Има још ко зна колико разлога зашто је "чекала све до сад". Свака је особа осетљива на свој начин, има своје животне контексте, од којих зависи да ли ће, како и када рећи шта јој се догодило. Занимљиво, ретко се помене реч стид.
Утолико је ово фамозно питање безобразније, морбидније.
Ако ти неки поједини немају мозга да схвате изврнутост својих гледишта, онда их треба потерати да замисле како би се осећали да им неко силује сестру, мајку, супругу, ћерку...