Женска прича

vcucko

Pok. čale i ja smo rođeni u Rijeci (dobro, on na Zametu, onda općina Kastav, kotar Sušački, bemliga, Rijeka je bila Italija), majka je došla kasnije iz Panonske nizije. I tačno se videla razlika u tim nesretnim Č i Ć, njoj je to bio jedan isti glas koji se izgovara "nešto između". Što smo nas dvojica često "onako" (naravno ne zločesto) komentarisali

Slavonci, oni definitivno ne znaju "u Č i Ć".

Да, они дефинитивно не знају.

А јеси ли можда учествовао неки пут у организовању мото трка на Гробнику? Као редар, било шта?

Ako si služio vojsku u ilirskoj Bistrici sigurno si prolazio tuda. To je početak onog puta koji se kod Rupe odvaja desno za Bistricu i dalje Ljubljanu, levo za Kozinu i Trst.

Знам... А тамо ка Козини био неки мост чије смо рушење увежбавали дању, ноћу, по свакаквом времену, завезаних очију итд.


А како се звала она пицерија у близини железничке станице где су сви који чекају воз свраћали? Пристојна сасвим и добре пице биле...

Ту сам седео чак и када сам скинуо из ЈНА, а и много пута пре тога чекајући воз за Бгд.

vcucko

Drago Gervais: Tri brata

Drago Gervais: Tri nonice

Еј, хвала ти за ово! Баш уживам!

Скидам текст у ворд сада одмах.

Drago Gervais: Tri nonice

Tri nonice stare
pred kućun su stale
i kritikale.
I Katu, i Pepu, i Jelu,
i Toncu debelu.
Jedna da j’ takova,
jedna onakova,
jedna bi se rad ženit,
druga se zna lenit,
treća sve zafraja,
četrta da ne vaja.
A svet da se j’ pokvaril,
i prvo da j’ boji bil.
Tri nonice stare
su kritikale
od osme do polna.
A kad je polne zvonilo
jednoj je doma poć bilo.

Su dve ustale
i nju kritikale.

ha, ovo kod nas se obično vezuje za Bijeljane (stanovnike Bijele, kod HN).
kad se skupi društvo od nekoliko bijeljana, pa se povede razgovor, na kraju niko neće prvi da napusti skup, jer zna da će postat tema za ogovaranje kod preostalog društva

docsumann

Drago Gervais: Tri nonice

Tri nonice stare
pred kućun su stale
i kritikale.
I Katu, i Pepu, i Jelu,
i Toncu debelu.
Jedna da j’ takova,
jedna onakova,
jedna bi se rad ženit,
druga se zna lenit,
treća sve zafraja,
četrta da ne vaja.
A svet da se j’ pokvaril,
i prvo da j’ boji bil.
Tri nonice stare
su kritikale
od osme do polna.
A kad je polne zvonilo
jednoj je doma poć bilo.

Su dve ustale
i nju kritikale.

ha, ovo kod nas se obično vezuje za Bijeljane (stanovnike Bijele, kod HN).
kad se skupi društvo od nekoliko bijeljana, pa se povede razgovor, na kraju niko neće prvi da napusti skup, jer zna da će postat tema za ogovaranje kod preostalog društva

Чакавштина се протезала скоро па дуж целе обале Јадрана... Са мањим прекидима... И на острвима...








После је под утицајем штокавских културних центрара потиснута прво са обале, а данас је више скоро уопште нема ни на острвима.

(Куцкај у браузеру Čakavština kao jezik pismenosti i književnosti od srednjeg vijeka do danas)


Мада су и у 20. веку неки чувени писци покушали да је ревитализују у својој поезији као што је то радио Крлежа са кајкавским дијалектом.

Galiotova pesan


Pokle su me prikovali zlizane za ove daski,
Ja nisan već doma videl, ni svoje zagledal majki.
Si l' cela mi, kuća bela? Si l' mi, majko, prebolela?
More, more sinje!

Pokle su me zakopali va ovu drevenu rakvu.
Videl nis' bora va šume, ni na nebe sunce žarko.
Si l' se, drevo, osušilo? Si l' se, sunce, ugasilo?
More, more sinje!

Nogi su mi polomili, strli su mi dušu mladu.
Brižan san ti na ten svete!... Galebi, oj beli tići,
Poletite dole k jugu, ter moju pozdrav'te majku!
More, more sinje!

Pest zemlji mi prnesite! Bašelka mi struk darujte!
Suho veslo će procvast mi i duša će utešit se.
Pak ću onput mirno slušat, ča mi šapćeš skroz galiju.
More, more sinje!

Muklo ćeš mi pesan pevat: "Utopit ću brod prokleti;
Duboko ću ja peljat te, mir kade je, hlad i sena;
Ko dete ću čuvat slepo i zibat te lepo, lepo:
Trajna, nina, nena!"

(Владимир Назор)


Не могу да нађем овако чакавски Чучковог Кварнера, али има средњи Јадран:

shmoo

А како се звала она пицерија у близини железничке станице где су сви који чекају воз свраћали? Пристојна сасвим и добре пице биле...

Slavica? Nisam siguran.

vcucko

shmoo

А како се звала она пицерија у близини железничке станице где су сви који чекају воз свраћали? Пристојна сасвим и добре пице биле...

Slavica? Nisam siguran.

Можда. Ни ја не могу да се сетим...

Па мислим... Чучко... Прошло 30 година. И шта се све у међувремену догађало... Није ни чудо што не можемо да се сетимо.

Имамо оправдање.


EDIT: Видиш на оној карти коју сам окачио како се додирују та кривопутска икавска штокавштина и сењска чакавштина код велебитских врата?

('Бем му и та велебитска врата и ту буру која одатле нагло задува. Једаред сам пливао за једном девојчицом од 10 година на душеку чији се предњи део подигао као једро, па је бура понела великом брзином према Зецу (острву преко пута Сења). И сустигао сам је некако, али нисам имао више снаге да се заједно вратимо на обалу... Дошли барком по нас... Али кад задува, дува као луда та бура... И носи према пучини... )

docsumann

ha, ovo kod nas se obično vezuje za Bijeljane (stanovnike Bijele, kod HN).
kad se skupi društvo od nekoliko bijeljana, pa se povede razgovor, na kraju niko neće prvi da napusti skup, jer zna da će postat tema za ogovaranje kod preostalog društva

Drago Gervais: Barufa

Cel dan su pili pul Šanta
ona dva barufanta:
on nemi Franić
i munjeni Žvanić.
Najprvo su mučali
i kako prez voji pili,
pa ćakulali,
se spovedali,
kričali,
kantali,
tulili,
i po stole mlatili.
A brižan je Šanto
litru za litrun nosil
i svi sveci prosili
da bi se ove nevoji rešili.
Ma da nevoja bude još veća,
prišla je nesreća treća:
Berto od porta fakin,
z baretun na bandu kot muškardin.
Debel i jak kako vol,
je sel za drugi stol,
spod oka ih gledal,
i čekal,
kad će kumedija počet.
Ma ni dugo čekal,
zač je on vranić,
Franić,
najzada rekal:
- Ni v oštarije ne more čovek sedet,
kad mora judi škifozi kraj sebe trpet
- Gre to mene? - je rekal Berto i stal,
- Mene ne - je rekal Franić i stal,
- Tebe ja, orangutan - je rekal Žvanić
i kantridu ćapal.
- Muč! - Muč ti, zač zet će te vranić!
- Provaj, gorila!
I se j barufa storila.
Su boci i žmuji poleteli,
i judi kleli,
se kantridi i stoli razbijali,
a judi po pode vajali,
mlatili i kacotali ...
A kad je pulicija prišla,
sveh je živeh i zdraveh našla.
Samo j brižan Šanto,
ki se ni mešal,
bocu va glavu dobil
i šal je va špital


Zvuči poznato?

shmoo

Па мислим... Чучко... Прошло 30 година. И шта се све у међувремену догађало... Није ни чудо што не можемо да се сетимо.

Имамо оправдање.

Šta zna dete šta je 30 godina

Doduše, mi smo već u onom dobu kad se lakše setiš nečega od pre 30 godina, nego od pre tri dana, ma i to je za jude, ča bi rekli domaći.

Kade si, ćo! = Gde si, bre!
To ćo! je bukavlno isto što i srpsko bre!
Ali baš baš meko Ć. Kade si, tjo!

vcucko

shmoo

Па мислим... Чучко... Прошло 30 година. И шта се све у међувремену догађало... Није ни чудо што не можемо да се сетимо.

Имамо оправдање.

Šta zna dete šta je 30 godina

Doduše, mi smo već u onom dobu kad se lakše setiš nečega od pre 30 godina, nego od pre tri dana, ma i to je za jude, ča bi rekli domaći.

Kade si, ćo! = Gde si, bre!
To ćo! je bukavlno isto što i srpsko bre!
Ali baš baš meko Ć. Kade si, tjo!

Nekada davno, u prastara vremena, čuo sam od jedne devojke iz Pule nešto slično ovome --- šu moj, ća greš.
Ili tako nekako?

vcucko

Doduše, mi smo već u onom dobu kad se lakše setiš nečega od pre 30 godina, nego od pre tri dana, ma i to je za jude, ča bi rekli domaći.

А вала да знаш да си у праву! То је тачно...

Kade si, ćo! = Gde si, bre!
To ćo! je bukavlno isto što i srpsko bre!
Ali baš baš meko Ć. Kade si, tjo!

haklberi_tom

vcucko

shmoo

Па мислим... Чучко... Прошло 30 година. И шта се све у међувремену догађало... Није ни чудо што не можемо да се сетимо.

Имамо оправдање.

Šta zna dete šta je 30 godina

Doduše, mi smo već u onom dobu kad se lakše setiš nečega od pre 30 godina, nego od pre tri dana, ma i to je za jude, ča bi rekli domaći.

Kade si, ćo! = Gde si, bre!
To ćo! je bukavlno isto što i srpsko bre!
Ali baš baš meko Ć. Kade si, tjo!

Nekada davno, u prastara vremena, čuo sam od jedne devojke iz Pule nešto slično ovome --- šu moj, ća greš.
Ili tako nekako?

dok te je mučila u nekom ustaškom podrumu?
Ili si mučio ti nu u nekom komunističkom?
Nije lako biti SRbin!
Inače, kad treba da se krene nekud Istrijani nama Srbima kao i dugima kažu "ala šu". Ili "Ćemo ben". Ne znam kako vama što vam nije lako što ste Srbi.