Rukovanje kovid krizom, korisnički nivo

На страну где смо у континууму радикални ад хок антиваксери – радикални ад хок ваксери... под условом да смо у свемиру у коме се признаје постојање заразе, 'ајде и да помиримо и варијације, да није вирус него је бактерија, да није бактерија него је гљивица итд., још неке ствари осим непредузимања неопходних мера превенције, не ваљају.

Ко веровао, ко не веровао, још у давна, прековидска времена никако ми није било јасно зашто су чекаонице у домовима здравља заједничке за болесне од инфективних болести и за оне друге. Дођеш као код лекара због проблема са срцем, очима, стомаком..., али добијеш приде и грип.

Шта сада имамо? Чак се и у медију „на линији“, можда нехотично, у репортажи која упозорава шта нас чека ако дођемо у ковид амбуланту, са експлицираном поруком на крају да се зна који је једини начин да спречимо оболевање (иако је недавно објављена репортажа о чекању у реду и оних који су вакцинисани), констатују елементи који би били за критику, али, критике у том смислу, наравно, нема. И, колико знам, а распитивао сам се пошто не могу све да гледам и слушам, није је било ни на тзв. опозиционим медијима. Помињани су сати чекања... али питања зашто је то тако „организовано“ није било. Ретко је ко то питао и у претковид време, када се нико није могао извлачити на акутну кризу, превелики број пацијената...

Међутим, заиста, шта спречава одговорне да уљуде систем, да хуманизују однос према болеснима, да не чекају и по 13 сати, колико се чекало испред Инфектолошке клинике фебруара ове године? Да се најпре одвоје доказано позитивни од могуће позитивних или негативних? Зар није могуће прво радити брзу тријажу у складу са степеном болести (па дати приоритет најболеснијима, а осталима заказати), затим узимање узорака попут драјв-ин пунктова какви постоје у Норвешкој и, недавно прочитах, у Хрватској? Наравно, и за оне који не долазе својим аутомобилом. Па онда, у зависности од хитности, или послати људе кући ако не желе или не могу да чекају резултате брзог теста. О заказивању телефоном или онлајн да не говорим, „сигурно“ је немогуће.

У поменутом чланку се признаје мешање болесних и оних који можда нису болесни. У једном претходном су се помињали и вакцинисани који стоје у реду. Да ли је то све нормално? Ради ли неко студију колико овакав приступ доприноси ширењу болести?

Недавно смо имали, после годину и по дана кризе, нагло (али краткотрајно) отрежњење када је путници у ГСП-у позлило. Била је ковид-позитивна, ишла је на преглед. „Па, како је то могуће, како је могла да буде тако неодговорна, за превоз таквих задужена је Хитна помоћ“... Хитна развози ковид позитивне и сумњиве на ковид по граду? Путница се, ето, одлучила на луксуз путовања градским аутобусом, у комбинацији са злом намером да зарази суграђане, што само да се она пати...

Један град у унутрашњости увео је у време највеће кризе специјалну кружну линију од једне до друге ковид амбуланте и болнице. Значи, могуће је макар то.