археолошка искапања на траговима неолита јасно указују да је гозо, острво које једри тик нузмалту, насељено од памтивека. међутим има једна пикантерија која се везује за овај оток. наиме миљеница богова са олимпа, нимфа Калипса, својевремено је баш ту изнајмила једну комфорну пећину за свој боравак . . .често се у свом зујоглавом лутању нађем подно поменуте нише у стени на срполиком жалу (ето фотоса) опуштен под карцинозним зракама сунца где ме таласи медитарана шушкањем намаме у историју приповетком коју чух од староседелаца гоза, коије препричану чуше од својих предака, који су је опет сазнали од својих старих, па све тако, унатраг до оних који су је доживели и касније испричали потомцима. . . .
прелепа је била та нимфа.проводила је дане по жалу исчекујући судбину коју јој је прорекла Питија речита у својој маштовитости и максимално се досађивала нуз Полифема, једнооког монструма,мазгова по изгледу, али преданог задатку, њеног чувара . . .
Одос, тјст ветар у ногама, доделио му је кум име уочивши плави бескрај у његовим дечјим окицама.имао је Одос, од миља звани Оди, млађу сестру.у свему су били једно.сустигоше их тинејџерске године кад уочише другари им скоима су се сиграли посебност њезину у свему и сви одреда пожелеше наклоностјој. али Оди пргав па се све морало њега прво питати у форми . . Оди, сеју би ти водио наплажу, или . . Оди, сеју бити водио ушетњу . . .прилеписе то Оди сеју околини зауши па му се и други тако почеше обраћати Одисеју а њему мило јер, ето је битан, а надасве као и сетра му леп. запази ту игру мајке природе девојка из суседства по имену Пенелопа и . . .из разлога љубави обостране, те осталих кркобушних потрепштина телесних, удружише се њи двое утрајну заједницу.. . .И тако . . . једног дана . . .замоли Пенелопа Одисеја, кад већ џабалабари и свира органу да зарад рекреације одвесла до суседног Стеноса јер начула је да тамо има нека распродаја . . .и би тако, послушан ради мира укући, седне Одисеј у своју бродицу, те уз песмице и звиждукање ,завесла преко. ал' оћеш, ускомеша се еол, тај превртљивац, смрче се невреме, избрка се море инебо, хоризонт и копно и . . . прво штоје осетио био је маз њему назнаних дугих кооса по лицу.неко се наиме трудио да му поврати удисаје методом уста науста.пренувши се у полусвест уочи Одисеј надсобом нешто невиђено, дивно, лепо, прелепо, Калипсу, те неку сомину иза леђајој, како га знатижељно премеравају спогледима па бржебоље прекри шакама сојега зумбула,ал шаке му се нешто од воде смежурале па испале мале, или . . . зумбул од воде нађико. Свеједно, из посве употребних разлога покупи га Калипса путем Полифема те отпреми у своју боравишну пећину . . .
шес година Одисеј се трудијо на задовољи нимфине прохтеве небилига пустила назад Пенелопи.и дан дањи о интензитету тог труда сведочи гомила стена обрушених на песку (поменуте) плаже подно пећине.међутим женска каприциозна,вазда нешто ново извољева,а врата подупро онај монструм једнооки скоцем.онда једног дана Одисеју пуче углави, назва је нимфоманком, увредившије је при том и расплакавши, што прозва Полифема да одбрави пећинче и завирујући задовољи знатижељу а тај моменат искористи Одисеј, зграби оно кооче за подупирање вратница и акну Бизона право уоко, да нешанта, убивши га притом намртво . . причасе.Потом изнемогао, без поздрава, заплива бетерфлај кући усусрет пенелопином загрљају, да најзад одахне. . .
етовам казивања.трудијо сам са да избегнем неминовност списатељску ,било каквог додавања. чињеницаје да и данас бројни туристи по гозу,обилазе калипсину пећину,а само ретки успевају да назру у једном углу угребено устени срце пробушено саморовом стрел’цом и посве избледела слова . . . О+ К .