па још близнакиње. Од рођења једна уз другу. Заједно у јаслице, школу. Прва љубавна искуства. Све су говориле једна другој.
Обе на истој журци, попиле. Свака је завршила у кревету, момци лепи, спортисти, из иностранства, сигурно је да се неће више срести. После месец и нешто дана сазнају - трудне су, обе. То је живот. Иронија. Дилема шта радити. Одлучују да кажу родитељима. Родитељи јасни - или абортус или напустите кућу. Знају да немају избора, кад би родиле никада не би могле наћи биолошке очеве. Абортус је једини избор. Одлазе гинекологу. И то да обаве заједно. Исти дан. Једна почиње да се осећа лоше. Осећа живо биће у себи. Осећа да је то њено мало и да у њој расте живот. Бежи. Код бабе и деде. Прихваћају је и подржавају. Родитељи не. Не желе контакт са њом.
Прошло је пет година. Сестре су једна поред друге. Сахрана, прабаба, 91 година. Лепе године, кажу. Родбина се скупила. Трачаре. Сестре су једна од главних тема. Види их, близнакиње. Људи причају да су близанци сличног менталитета, а види њих две. Једна се удала за доброг човека, трудна је, биће мајка ускоро. А види ове друге - крава са телетом. Коме она треба. Ко зна са ким је све била. Срамоти фамилију.
Њих две стоје, шапат фамилије долази и до њихових ушију. Размишљају свака за себе. Прва је срећна што поред себе има најдивнију девојчицу на свету. Мајкиног малог анђела. Претрпела је и подсмевање и разочарање. Имала је дечка, верили су се. Његови су се противили. На крају су победили. Тактика његове мајке је уродила плодом. И боље да је тако, размишља често она, него да цео живот проведе са маминим сином.
Друга сестра се удала за човека ког воли. И он воли њу. Али мисли се стално враћају неколико година уназад. Све би дала да може да врати време. Зна да не може. Оно што јесте урадила је да је прекинула контакт са родитељима. Тако ће остати док њена сестра не добије извињење. Док не клекну пред њу и замоле је да им опрости што годинама нису причали са њом.