Tek je četvrti dan FESTa završen a ja već posustajem. Naravno, nije neka direktna namera u pitanju već, što bi neki inozemci rekli, the mind is willing but the flesh is too weak. Za vikend sam uhvatio neku gadnu prehladu koja bas juče-danas izgleda kulminira. Čak nisam siguran ni dal' ću večeras u opste otići na projekciju ili bi možda bilo mudrije da se pričuvam dan-dva.

Razlog zašto ovo pričam nije tek tako jadikovanje u etar, mada je to jedan vrlo zgodan nusprodukt, već jednostavno zato što moram nekako da se opravdam zašto sam sinoć bar nekolicini ljudi upropastio gledanje filma. Znate za onog nesnosnog bilmeza koji po pravilu uvek sedne u bilizini vas i onda počne tako iritirajuće da kašlje a vi se mislite u sebi: "More umri već jednom kad takav dolaziš u bioskop!" E, taj nesnosni bilmez sam sinoć bio ja. Ako neko kome sam išao na živce ovo slučajno čita – I do so humbly apologize.

A pre nego što počnem sa filmovima, samo bih još hteo da pozdravim sve koji podržavaju na blogu skoro započetu tezu o gluposti korišćenja engleskih izraza u srpskom tekstu – heroes of our collective national identity, I salute thee. Takođe šaljem i pozdrav mojoj majci koja će mi posle čitanja ovog teksta nesumnjivo opet ukazati kako je pogrešno napisati "misliti se" jer misliti nije povratni glagol.

No. U ovom izdanju dosadnog skribomaničnog raporta sa FESTa na tepetu su Atonement i Eastern Promises. Ni o jednom nemam mnogo toga da kažem.

bivši bloger

„Oni su već ina jedne Vlade koja je počela kao proevropska, Tadić je pobedio zbog percepcije građana da je on više „Evropa“ nego njegov protivnik, dok DS u Vladi ima pola ministarskih mesta, a sa G17+ mnogo više od polovine. By the way, nikada ne kritikujem njih, već ono što govore/rade/ne rade. I Đinđića tj. njegovu Vladu sam kritikovao, ali se tada na kritike reagovalo mnogo drugačije i bilo je dosta državnih službenika koji su pokušavali da poprave stvari iz svog domena.“

Nisam jutros bio u Beogradu, pa nisam slušao „Kažiprst“. Ako je sudeći po kratkoj vesti na sajtu, Božidar Đelić, nesuđeni Predsednik Vlade i suđeni potpredsednik treba zaista da se vrati bankarstvu.

Naime, on nam je objasnio da ćemo „preispitati odnose“ sa državama koje priznaju Kosovo i rekao da će se Vlada boriti da Kosovo ne bude primljeno u nijednu međunarodnu organizaciju. Za mene je ovo prilično jasno. Moguće su nijanse, ali shvatam šta hoće. Ne vidim poentu i ne vidim koji je dobitak Srbije u takvim akcijama, al ajde... Ipak mi je jasno šta će uraditi.

Piše: Nikola Knežević (a.k.a. metanoia) 

(Kratak osvrt na osnovna pitanja kojima se bavi teološka antropologija)  

Kako na najbolji način rezimirati ono što predstavlja predmet vekovnog naučnog diskursa, centar svih filosofskih čuđenja i bogoslovskih rasprava, osnovu metafizike, početak i kraj svih pitanja. Ko je ljudsko biće i kuda ono ide? “Istinu o čoveku ne možemo iscrpsti nekim znanjem o njemu, to samo možemo da doživimo na osnovu našeg razmišljanja i delovanja. Čovek je u principu, više od onoga što je kadar da zna o sebi.“[1] Uistinu, mera svega nije čovek, kako je to svojevremeno tvrdila  klasična antička misao[2], jer uzimajući u obzir  teološko – antropološku refleksiju i teologiju uopšte, njegova spoznaja može biti potpuna tek u perspektivi eshatona.

Sagledavajući poreklo ljudskog bića u odnosu na teološku antropologiju, dolazimo do zaključka da je čovek mnogo više od karike u lancu evolutivnog poretka prirode, razumne životinje, biološkog egzemplara, kako ga moderna nauka po svojoj redukcionističkoj inerciji definiše, jer takav čovek bi apriorno bio lišen svoga višestrukog značaja i ontoloških dubina. U njegovom životu koji nije slika natprirodnoga tvorca , nego prirodne tvari, nemoguće je otkriti večni Logos. [3]

(Politika mi je ovog puta odbila tekst bez obrazloženja, što ujedno znači i moj prekid saradnje sa najstarijom dnevnom novinom na Balkanu)

      Imate neposlušnu pokrajinu sa nerešenim statusom, koju su pre devet godina, pošto su vam tri meseca sipali bombe na glavu, okupirali Amerikanci? Mit da nije gotovo nešto što je gotovo je najbolji mit.

      U za vas pogodnom trenutku (približavaju se parlamentarni izbori, a vi vodite manjinsku vladu uz pomoć stranke bivšeg diktatora), raspalite po sveže (iz diktatorovog groba) iskopanom mitu. Uporno ponavljajte

Skroz su na s pogreshno uchili!

 Mislim ne prichu, svi je znamo, nego tumachanje. Ono shto izvuchesh kao pouku, pa spakujesh u fijoku, pa se podsetish kad dodje momenat, kako vec funkcionishe ta manipulacija josh od malena. I onda ispadne da si pravilno usmeren-a nisi!

A evo, sve se uklapa. Mlada, dobra i sirota devojka, zivi negde na periferiji-dobro, dobro, tada su svi tako, rinta ceo dan bez perspektive i uvece se samo pruzi na krevet u maloj sobi, sa svojim jadom, brigama i umorom.

I onda shta, stigne taj poziv za bal, jer je to tako tada bilo i ona shvati trenutak

Prema pisanju Blica policijom trenutno, nelegalno, upravlja Aleksandar Nikitovic sledeci uputstva  svog sefa premijera Kostunice. Blic navodi da su ova dvojica (pretpostavljam Nikitovic, posto je Tuna u to vreme razgovarao sa Bogom) izdavala sva naredjenja policiji na dan "velikog opstenarodnog mitinga". Jedan drugi list, od ona dva djubreta, ne secam se koji, krivicu je vec pokusao da prebaci na trenutno nesposobnog Jocica.

Ni posle

Jedna stvar mi, evo, sve do sinoć nije upala u oči. Ovogodišnji FEST je na ćirilici! U čemu je fora? Kako nikome ne izgleda tupavo da pored FEST08 logoa, koji je na latinici, piše FEST na ćirilici? Dok sam se razmišljao u čemu je zez, primetih da sa desne strane platna, tamo gde uvek stoje istaknute zastave svih zemalja iz kojih potiču festivalski filmovi, ovaj put stoje izbledelo-šarene FEST zastave. What gives?

A onda se setih i trećeg ključnog elementa za razumevanje cele priče: imidž FESTa ovaj put su parafraze na izborne slogane različitih političkih stranaka. Pa da, situacija je sada potpuno jasna. Ceo FEST je parodija naše politike. Zato i kasni svaka projekcija, parodije radi. Očekujem da na zadnji dan dođe Božidar Đelić lično kako bi se izvinio svima na kašnjenju i da upita dal' mu je neko možda našao penkalo – izgubio ga pre par nedelja i nikako da ga nađe a ima nešto važno da potpiše.

No, da ne dužim, filmovi na tapetu ovaj put su Lust, Caution i Charlie Wilson's War.

  Ova prica nema nikakve veze sa politikom ,  svaka slicnost sa nekim ljudima i dogadjajima je sasvim slucajna. Naprotiv , pisem je da se svi malo odmorimo od politike , da se zabavimo i nasmejemo , kome bude zabavno i smesno.

  Prica je istinita , moracete da mi verujete na rec jer niko nece da prizna da se to bas u njegovom selu desilo , a to me cudi , jer , kada se nesto lepo desi svi se otimaju da je to bas kod njih bilo. Za ovo se niko ne otima..pa procenite sami.

   Zamislite vojvodjansko selo , siroko , siroko..sto da se stedi kad se ima.

   Zamislite glavni

Ja spadam u onu grupu ljudi koji smatraju da je muzika apsolutno neophodan sastojak njihovog života. Moja najbolja terapija je muzika...i po neki film. Sećam se dana kada sam bila zaposlena kao kancelarijski pacov koje nikako ne bih mogla preživeti da nije bilo muzike oko mene. Ja sam jedna od onih koji se bude i ležu uz muziku i ništa mi ne smeta da muzika svira i dok spavam. Ja lično pokušavam da ne slušam radio jer se izlažem opasnosti da mi neki

Postoje trenuci kada su reči suvišne. Spremajući se jutros na posao, pronašla sam jednu svoju kompilaciju. Bez mnogo razmišljanja, odlučila sam da je podelim ovde sa vama, jer je ono što osećam - svaki put kada je slušam - divna, nesebična, topla, pomalo razarajuća ljubav. Možda one sve i nisu baš ljubavne, ali ih ja osećam tako. Nije mi cilj da preletite preko naslova ovih pesama. Nije mi cilj ni da vas ubedim da su baš ovo najlepše ljubavne pesme na svetu, jer one to verovatno jesu samo meni. Ali, želela bih da ih pažljivo poslušate. Sigurna sam da će mnogi uživati, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog činjenica da su zvanične «ljubavne» kompilacije oduvek bile gomila patetičnih balada, kao i da većinu ovih pesama možda dugo niste čuli, ili ih niste nikad čuli.

Pogledajte sta nam radi Veliki Brat

Zbog protivpravnog i jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova otkazana je Oscar blog žurka koju tradicionalno organizuje Srđan Mitrović. Ali uprkos međunarodnoj nepravdi Oscar je održan i Queeria je bila vredna te vam predstavlja izveštaj sa crvenog tepiha.

Prošlogodišnju dodelu Oscara pokvarila mi je voditeljka RTS-a koja je pištala i neadekvatno prevodila i komentarisala, ali ove godine moj kablovski operater nije isključio ostale kanale koji prenose dodelu, te sam je pratio bez prevoda na PRO7.

Većinu filmova koji su bili nominovani za Oscara u raznim kategorijama sam na vreme odgledao i lepo se spremio za najglamurozniju noć. Možda je nekome dodela Oscara veče kada se slavi film i filmska umetnost, ali ja bih rekao da je dodela Oscara veče kada se slavi moda i modna industrija. Bitno je koji film je dobio Oscara za najbolji film, ali bitnije je šta je koja zvezda obukla.

Imamo sreće što su svi muškarci isto obučeni te ne moramo da se mučimo da prepoznajemo šta ko nosi. Ženska moda je u centru pažnje.

Pre nego što krenemo na tradicionalnu Queeria listu Fashion Freaks i Fashion Icons moram da istaknem da je dodela Oscara bila jako dosadna – čisto smaranje.

A sada ono što ste svi čekali. Top liste najgore i najbolje odevenih zvezdi.

Isti ljudi, manje vise, organizuju FEST vec 36 godina.

Kojom misterioznom silom ovi vrhunski filmski i prekaljeni (ocekivao bi covek) festivalski veterani ostaju i posle 36 godina u nemogucnosti da skapiraju taj jedan vrlo izvestan hronoloski fenomen zbog kojeg (u nasoj vremenskoj dimenzij barem) NEMA TEORIJE/SHANSE/MOGUCNOSTI da ako film pocne u 17h i traje 150 minuta on (ipak!) uspe da se zavrsi do 19h - za kada se zakazuje sledeca projekcija?

Pod uticajem, potom, kakve sile, manje misteriozne u svakom slucaju, onda ovi divni ljudi pomisle da su

Sto je najgore, koga god vidim, ili cujem na tel, svi zabrinuti. Moram da se dekontaminiram, mozgam o plivanju, a i sauna bi valjala.

Pre sam, kad sam kisela ili anksiozna, a ja razvalim