U novoj situaciji na Kosovu i oko Kosova, postavlja se pitanje: ima li mirnog, sigurnog i poštenog (fair) izlaza iz krize koja danas izgleda ozbiljnom i potencijalno trajnom? Postoji li rješenje kojim bi se omogućio ipak neki održivi kompromis, izbjegle daljnje napetosti (koje, kako sam napisao u prošlom tekstu, vode radikalizaciji i u Srbiji i na Kosovu), te štoviše, čak i ostvarili glavni interesi svih uključenih strana, a posebno Srba i Albanaca. 

Mislim da takvo rješenje postoji, pa ću ovdje iznijeti jedan prijedlog, svjestan naravno da on ima vrlo male (zapravo

   Dobar dan,

imali smo u komentarima mog prvog posta nekoliko primedbi u vezi umetnosti sa nasilno zatvorene ali očigledno u javnosti prisutne izložbe "Odstupanje". Možemo ih sažeti na sledeći način:

- radovi nisu dovoljno kvalitetni. Po nekim komentarima, možda i već time što autori dolaze sa Kosova. Nasuprot tome, ima tvrdnji da su zanimljivi samo zato što su sa Kosova a da u stvari nisu kvalitetni.

- radovi nisu čitljivi, razumljivi ili zanimljivi za svakog, što je i nekakva opšta situacija u savremenoj umetnosti. Ova primedba za

Ja i sestra stižemo do Sava Centra maltene u minut do početka projekcije, nervozno tražimo mesto za parkiranje i u tom trenutku postajem svestan strašne ćinjenice – zaboravio sam da ponesem karte. Blagajne na donjem ulazu zatvorene, čak ni tapkaroša izgleda nema. Dok stignemo do kuće, uzmemo karte i odvezemo se nazad do Sava Centra proći će više od pola sata filma. ARGH!

Već sam jedan film tako propustio na glupost prvog dana, neće se bogme desiti i drugog. Stavljam No Cuntry for Old Men na download i čvrsto odlučujem da neću pisati drugi deo FEST dnevnika dok se film ne skine i ja ga odgledam, po mogućnosti praveći se kao da sam ga video na FEST-u. Tako da, ovo je dnevnik sa malo varanja. Progledajte mi kroz prste.

“Oh, Ana, it took away even my childhood pains!”, rekla mi je koleginica kad sam joj protiv bolova zbog polomljene butne kosti dala tramadol.  

Koliko znate baka, deka i onih koji to nisu na tramadolu, kodeinu, nurofen plus-u, antihistaminicima (lekovima protiv alergije), lekovima protiv kaslja, bromazepamu, valijumu, ksanaksu, prozaku, efeksoru, cimbalti sl? Sta je zajednicko njima, Robi Vilijamsu, Ejmi Vajnhaus, Merlin Monro, Hit Ledzeru, Elizabet Tejor…? Mnogo vise nego sto na prvi pogled deluje. 

U Srbiji super-popularni benzodiazepini, u koje spadaju bromazepam,

“Stejt department je nalozio juce da se privremeno povuce nepotrebno osbolje ambasade. Ambasador i glavno diplomatsko osoblje ce ostati ali ce clanovi njihovih porodica napustiti Beograd. Poslednji put neka americka ambasada je zaposeta septembra 1979. godine kada je  veliki broj gradjana Teherana provalio i drzao kao taoce diplomate iz tamnosnjeg predstavnistva.” 

Pravda, 23-24.2.2008.

“Pre svega, mladost  Srbije je porucila da je Srbija za pravo, pravdu i slobodu i da odbacuje politiku sile zapadnih zemalja.”

Novi Sad juče (b92)

Novi Sad pre nedelju dana

„Sve prave Ljude upropastila je Žena“ – Charles Bukowski

Ovaj tekst kreiralo je – ni ne znajući za to – nekoliko komentatorki i komentatora.
Znam da se neće ljutiti što sam ovo postavio. Naprotiv.
Mislim da će biti zabavno, pogledajte :

1.„Moje intimno mišljenje je samo da jednostavno poznajem mnogo više....srčanih žena nego muškaraca“

2.„..ali

Mislio sam da smo već videli sve i da, bar od nečega što se ranije zvala Demokratska stranka, više ništa ne može da iznenaditi – međutim, današnji intervju Dragoljuba Mićunovića, potpisanog kao predsednik Političkog saveta DS, dat Danasu umnogome prevazilazi viđeno, čak i kad je ova neprincipijelna grupacija u pitanju.

Odgovornost za nasilje snosi Vlada Srbije, bez trunke ograde ili pak griže savesti kaže profesor koji, očito, već odavno stanuje u onoj narodnoj starost-ludost. Takođe, u navedenom intervjuu ovaj vremešni Marsovac obaveštava nas i o tome kako danas u Srbiji postoje: Neke političke partije koje žele nastavak sukoba i prekid odnosa sa EU (ma jelte molim vas!?).

Da ne bude kako izvlačim iz konteksta evo još par karakterističnih citata:

Da li zaista postoje dve Srbije na jednom mestu?

iz perspektive teološke antropologije

Piše: Nikola Knežević (a.k.a. metanoia)

Danas reč sloboda ima gotovo magičan odjek. Postala je čovekova najviša aspiracija, cilj svih društvenih i osobnih nastojanja, postala je simbolom čovekovog potpunog samoostvarenja. Pod samoostvarenjem se ovde podrazumeva, sa jedne strane, oslobođenost od brojnih robovanja i otuđenosti, a, sa druge pak strane, stanje čovekovog istinski ostvarenog samobitstva.[1]

Šta uistinu znači biti slobodan, kolika je zapravo ljudska sloboda, dali je ona apsolutna ili relativna i u kojoj meri sa obzirom na svoju sadašnju prirodu čovek zaista može biti slobodan? Možda je bolje pitanje postaviti ovako: Šta se podrazumeva pod mogućnošću izbora koje ljudsko biće poseduje i kolike su zapravo te mogućnosti? Pitanje slobode volje ljudskog bića uzročno je povezano sa egzistencijalnim prilikama u kome se ono rađa, i živi. Drugim rečima, nije ni moguće govoriti o čovekovoj slobodnoj volji bez evaluiranja objektivnih okolnosti koje ga uslovljavaju.

Where now for Serbia? Violent protestors; with the tacit support of the police and elements of the Serbian government and political establishment; have succeeded in setting Serbia back five years. After all the progress that Serbia has achieved over the last ten years to move towards the international club of nations, one night of state ‘green-lighted’ violence has recreated what should have now been, tired, negative stereotypes of Serbs. After all the positivity created by the likes of Djokovic, Ivanovic and Serifovic, Serbs are once more at the centre of violence which has been internationally

Monika je nedavno objavila da ipak nece vise da se takmici. U svojoj karijeri osvojila je 9 gran slem turnira, osam pre napada nozem*. Na svoja prva cetiri ucesca na Australijen openu pobedila je, prvi put je izgubila tek '99 u polufinalu. Na svom prvom gran slemu, u Parisu '89, stigla je do polufinala. Osvojila je prvih sest gran slemova na kojima je igrala u finalu. Od sest finala koje je odigrala protiv Stefi Graf dobila je 3, ali Stefi je svoja

Yet again Serbia's image -- and much of its political and economic future -- is being decided vividly in headlines in the Western press. For example, the hugely influential and (usually) highly credible Washington Post just ran an editorial headlined, "Serbia's Thugs". 

As if the headline is not bad enough, the editorial is completely one-sided and simple-minded, basically saying Serbs Yet Again Suck, but not giving any reasons why or background into how the US government may have (heartily)