TESLA ili...

Želim ovaj blog da posvetim mladim i progresivnim mladićima i devojkama koji su odvojili svoje vreme, energiju i novac, da nas grafitima, koji se mogu videti na skoro svakoj zgradi u Beogradu, opomenu da se 1389. godina ne sme zaboraviti.

Moram priznati da sam protivnik slanja poruka širokim narodnim masama putem grafita, ali u ovom slučaju poruka je tako jaka i bitna, da ću zažmuriti na jedno oko i podržati te postupke.

Vracam se kući  ujutro( posle poraza Voše od Atletika i celonoćnog utapanja tuge jer smo ispali iz kupa), Pred vratima me čeka poštar, sa onom glupom golubijeplavom kovertom i traži da potpišem. Mislim novci nisu sigurno, a za vojsku sam odavno nesposoban- znači suđenje. Tako i jeste na onom malom papiriću piše da je ročište po tužbi njegovog preosveštenstva Mirka Bulovića zakazano za 9.septembar,a rukom je dopisano ako se okrivljeni (tj ja) ne pojavi da će biti priveden.

U trenutku sam se osetio kao Ilarion i Dejan Mihajlov zajedno,ali posle tog šizoidnog momenta,

Ustanova Srpski institut za javnu diplomatiju iz Brisela i institucija Međunarodni srpski klub iz Pariza prošle sedmice su proglasile, svaka za sebe, a obe za Srbiju, šta je srpski „brend“ (na srpskom jeziku bi se reklo marka, fabrički znak, žig).
Ustanova iz Belgije je u kampanji pod naslovom „Serbian BREnd“ nabrojala da su to „Partizan“, „Mećavnik“, teniska loptica, truba i malina.
„Partizan“ je UEFA kaznila krajem jula sa 50.000 franaka i jednogodišnjom zabranom takmičenja, zbog praistorijskog  ponašanja navijača na utakmici

Narodi su činili velika zla jedno prema drugome – sto miliona ljudskih bića je  ubijeno u ratovima prošlog veka. U četiri rata Srbije u poslednjoj deceniji 20. veka približno 130.000 ljudi je ubijeno. Ciklusi nasilja i osvete su beskrajni.

Neću govoriti o oproštaju u verskom smislu. Etika i religija se ne mogu identifikovati. Takođe, biti moralan nije isto što i povinovati se zakonu.

Etika znači stalno preispitivanje vlastitih moralnih uverenja i moralnog ponašanja.

Opraštanje započinje sećanjem, moralnom prosudbom šta su zlo i nepravda i traženjem

Serija izjava Božidara Đelića, potpredsednika srpske vlade & blogera ovdašnjeg, datih u poslednjih desetak dana ozbiljno idu na ruku onim teoretičarima ovdašnjeg političkog života koji tvrde da je čovek Vojislav Koštunica, zapravo, prevashodno stanje.

Zamislite da neko na ledini za nedelju dana podigne grad za 40.000 ljudi

Zamislite da u taj grad u tri dana stigne tih 40.000 ljudi, najpre 10.000 u jednom danu, a onda ostalih 30.000 dva dana kasnije

Zamislite da tih 40.000 ljudi dodje iz skoro svih zemalja sveta, svih mogućih rasa, boja kože, religija, kultura, zanimanja...

Zamislite da tih 40.000 ljudi, bez obzira na to svoje raznovrsno poreklo, 12 dana živi zajedno, veseli se, uživa, komunicira, sklopi bezbroj prijateljstava

Zamislite da onda za jedan dan ode 30.000 a sutradan i ostalih 10.000

Zamislite da onda pet dana kasnije osim ugažene trave nema ničega što bi podsećalo da je tu bio grad od 40.000 ljudi

Zamislite da tih 40.000 ljudi nastavi da održava kontakte sa barem po desetak drugih narednih nekoliko godina

Moguće?

Svakako. Desilo se to krajem jula i početkom avgusta ove godine. U Hajlands parku, pedesetak kilometara severoistočno od centra Londona, održan je 21. Svetski skautski džembori!

Адам Лепенски Вир

Тада, давно, мени Лептиру тек разбуђеног срца у уснулој нутрини било је довољно да  у књизи корица прашњавих дедине библиотеке прочитам

 PUTIN’S PEOPLE-THE SPIES WHO RUN RUSSIA, tema je broja uglednog The  Economist  od 25. augusta.  Kod nas se od respektabilnih analitičara i drugih učesnika javnog života ne može čuti mnogo o tome kako vide Rusiju pod Putnom. Sa izuzetkom  NINa, koji ima vrlo dobro uređenu sekcju reportaža iz sveta,  retko gde možete o tome nešto više pročitati na srpskom jeziku. NINova sekcija, inače,  postavljena je tako da  skoro uvek sadrži  kritike zapada od strane francuskih filozofa, priče o ekstremima ili skandalima  na američkoj sceni i o povratku Rusije na međunarodnu

Koliko puta vam se dogodilo da pred sam kraj filma ili tokom nekog njegovog katarzičnog dela počne beskonačni niz reklama? Lično sam nekoliko puta zaboravila šta gledam. Sećam se i kako sam jednom prilikom odlučila da štopericom dokažem svakodnevne napade marketing poltergejsta: najpopularnija američka serija, na jednoj od najpopularnijih domaćih tv stanica, u najpopularnijem terminu, trajala je 46 minuta. Od

Kažu da je lisabonsko nebo veoma osobito, da ima posebnu boju, svetliju nego nebo nad drugim varošima. Za to sigurno postoji naučno objašnjenje koje ja ne znam i samo mi preostaje da nagađam zašto je plava boja neba nad Lisabonom za dve nijanse bleđa nego takozvano nebesko plavo. Da li je za bleštavo bledilo neba zaslužan odsjaj sunca o okean ili postoji neki drugi racionalni razlog, nemam pojma, ali da je svod svetliji nego nad bilo kojim gradom gde sam ranije

Praksa dodeljivanja dana za sve i svašta nije mimoišla ni blog. Kako piše na sajtu BlogDay, taj projekat je nastao iz ubeđenja da treba da postoji jedan dan u godini kada će se blogeri upoznati sa drugim blogovima. Na ovaj dan, blogeri na svom blogu bi trebalo da preporuče 5 drugih blogova svojim čitaocima. Kada bloger napiše nešto o blogovima, trebalo bi da kontaktira vlasnike tih blogova pa onda i oni to urade za svoje favorite i tako dalje i tako blogovi i blogovanje mnogima postaje bliže.

Pre nego što navedem moje omiljene

- prilog za razgovor o nama - 

Kad se (i ako se) uopšte razgovara o SFRJ, teme tog razgovora su mahom sledeće tri:

1. raspad (tragičan i strašan) i teorije zavera vezane za raspad

2. nostalgija vezana za ljude, prostore, pejzaže, muziku  koje je neko voleo i poznavao u toj državi

ili (najopštije) 

3. utisci o tome kako se "tada

Bio jedom jedan peder, koji je jako želeo da se oženi drugim pederom, ali istinski pravim i ponosnim primerkom. Za razliku od drugih, njega nisu zanimale karađorđeva dužina i debljina, nije mario za straight looking i acting, niti za sportski izgled, nije se lažno predstavljao kao biseksualac, a posebno su mu se gadile fraze "pravo muško", „diskrecija obavezna“, „za mene niko ne zna“, „van gej scene“, „normalan za normalnog“, „stop feminizirani“... Želeo je da upozna pravog ponosnog pedera koji voli slike Oskara Vajlda, drame Čajkovskog, opere Karavađa i da ga nije sramota da to prizna.

Pošto u njegovoj bližoj okolini nije postojao takav primerak odlučio je da u jedan veliki kofer spakuje najlepšu odeću i obući i krene na dug put. Roditelju su mu poželeli sreću i puno uspeha u pronalaženju pravog pedera, nadajući se njegovom brzom povratku. Seo je na svoj trotinet i krenuo na dug i neizvestan put.