najbolji a dobar nije

* UPOZORENJE RODITELJIMA

ovaj video klip moze biti nepodoban za maloletnike.

Ovih dana baš nešto razmišljam kako mi je ovaj naš blog nasušni, blog b92,  postao dosadan.  Nit šta čovek  interesantno, a da ne pominjem provokativno, ima da pročita, niti da komentariše. Svaka čast, naravno, najaktivnijim VIP i prostim  blogerima, a još više upornim komentatorima, moderaciji, logistici i urednici. Ipak,  ne znam šta da kažem. Ne bih da nekoga uvredim, a moram biti iskren. Nekako mi se čini da je sve to, u poslednje vreme,  postalo dosadno. Bio  sam ubeđen da je to zbog ove blogovske  beline, a onda su mi naučnici, a ko bi drugi, otvorili oči.

Vilner Ulise

On je jedan od skauta i skautkinja Leožana, grada na Haitiju teško pogodjenim zemljotresom čiji je epicentar bio u neposrednoj blizini. Grad je uništen - većina stanovnika je izgubila domove ili članove porodice, a sahrane su postale tragično učestala pojava. Ali, bez obzira na njihovu traumu i gubitak, mladi Leožana pohitali su da pomognu sugradjanima.

EDIT: Nove fotografije sa Haitija postavio sam u komentaru ovde

Animirani film australijskog autora Adama Eliota Mary and Max je izasao pre skoro godinu dana i do sada je vec postao pravi svojevrsni fenomen. Pored sjajnih kritika, dobio je par nagrada i mnogo se prica o njemu...

овог пута сам озбиљан.

U prethodnom blogu sam malo opisao mogućnosti da se nivo znanja iz ove oblasti u Srbiji unapredi. Mesta za unapređenja ima na pretek ali treba neko da se time pozabavi. Pošto očigledno oni koji treba da rade na tome ne rade koliko treba a treba mnogo više. U ovom blogu neću da kritikujem one koji ne rade nego da predložim nešto što bih ja

Veliki su oni ljudi i oni narodi koji čuvaju svoj ponos ali imaju i moralnu snagu da se izvine za stid i sramotu koja je učinjena u njihovo ime, pa i da se izvine kad lično nešto pogreše.

Nedavno se patrijarh srpski gospodin Irinej izvinio za jednu neopreznu, pogrešno interpretiranu, ili šta god bilo, ali neprijatnu izjavu. Ako jedna takva veličina može da se izvine, onda je neshvatljivo ovo natezanje oko deklaracije o Srebrenici, jer se ne radi o samoj deklaraciji već odnosu prema onome šta je učinjeno i politici koja je do toga dovela.

Iako Deklaracija ne znači nikakvo poniženje, izvinjenje već samo konstataciju da ne prihvatamo kolektivnu krivicu  i da osuđujemo zločin, to se koristi za iskazivanje visoke patriotske svesti i odbrane srpskih nacionalnih interesa.

Kada bih se ja pitao deklaracija o Srebrenici bi  imala kratak tekst:«Srbija osuđuje tamo počinjeni genocid/zločin i one koji su ga počinili i sa indignacijom odbija i odlučno će se u svakoj prilici suprostaviti svakoj incinuaciji o kolektivnoj krivici srpskog naroda. Srbija ne smatra ni jedan narod kolektivnim zločincem i ne dozvoljava da se takva kvalifikacija  pripisuje srpskom narodu. Zahtevaćemo i od međunarodnih institucija da se takvo ponašanje kvalifikuje i sankcioniše kao raspirivanje nacionalne i verske mržnje.”

Registracija za ovogodišnje finale Laboratorije slavnih, koje će opet biti emitovano na RTS-u, traje još nekoliko dana. Za one koji su propustili inče i inče tekstova u štampanim medijima (izvinjavam se što ne koristim metrički sistem, ali inče u izrazu „column inches" jednostavno ne možete zameniti centimetrima) i sate i sate televizijskog programa tokom poslednje 3 godine, evo male pomoći.

Ko o čemu, dr Stanojević o svojoj traumi iz detinjstva.

Ne može čovek da da intervju, a da ne uporedi žene s prasicama, pa to ti je. Dobro, majku mu, dokle? Sva sreća, intervju ima i odgovor na "dokle". Do penzije, koja nastupa za četiri-pet godina. Oh, hvaljen Gospod i Devica Marija! Strpećemo se još toliko, kad trpimo već decenijama! Samo da se ne predomisli, pa da ne ostane da radi i preko toga. Ako mu to padne na pamet, predlažem da jurimo sponzore za prikupljanje para za izgradnju sigurne (drvene) kuće u Grčkoj, da mu kupimo kartu, okupimo se na aerodromu i pevamo uglas "A sad adio..."

Juče popodne se, u Ljubljani, desila strašna i neshvatljiva tragedija – tri psa, bulmastifa, napala su i do smrti rastrgla svog vlasnika, Sašu Baričeviča. Policija je, na poziv komšija koji su iz Baričevičevog dvorišta čuli krike i pozive na pomoć, stigla jako brzo. Za Sašu Baričeviča, poznatog ljubljanskog lekara, je i to bilo prekasno.

Nacuo sam da je pukao neki stub nosach na Gazeli. Cinici medju nama mogli bi da upitaju da li je to Beograd i zaista krenuo da se raspada pod teretom svoje demokratske vlasti i njenog najistaknutijeg celnika, belog i heteroseksualnog Dragana Djilasa. Ali braco i sestre, ne nasedajmo na ociglednu provokaciju i nedajmo Takvima prostora da se na Takav nacin bave likom Heteronacelnikovim!

Avganistan, priča druga

Razgovor sa mojom dugogodišnjom prijateljicom, sada nevladinom aktivistkinjom u Kabulu.

Upozoravam da su neki delovi teksta potresni.

Gradonačelnik uručio Svetosavske povelje

27.januar 2010.