HAPPY BIRTHDAY TOKYO SKYTREE, YOU HAVE A LONESOME LIFE IN FRONT OF YOU

 kao znak na pešačkom ostrvu na Bulevaru na koji je Branislav Lečić zalepio žvaku, kao ostrvo-stanica preko puta Pravnog, na kom ljudi stoje, prolaze, sve prolazi

kao zvezda na zastavi savezne države Teksas, teksas oči upijaju i potamne, odbijaju i posvetle, menjaju raspoloženje prema oblacima, oblicima, oblim licima

intro

Kažu ljudi tri puta i bog pomaže, ne verujem u Tatabradu, samo u oceubistvo, sina i nešto treće, majku, rođen kao treće dete, u porodici od pet, pet's not included, nisam progovorio do treće godine, a onda sam prvo rekao tli, odrastao sam okružen psom, mačkom i kornjačom, od svakog sam pokupio samo najbolje, bakterije included, treći razred bio je prekretnica, shvatio sam kuda ide ovaj svet i šta je smisao života, punio sam godine, kolone i baterije, sa dvadeset tri pušten u svet, sa lanca, u okolnu misteriju, Obedsku baru, punu krokodila

Odmah da se razumemo, ovde neće biti reč o onom tvom Novaku, na kojeg, da, ti misliš, nego o novaku, nekom drugom. Zaboravi.

Ponekad, složićeš se, postavljaju nam glupa pitanja, na koja uspevamo da odgovorimo jedino tako što ćemo odgovoriti jednako glupo, možda i još gluplje, nebuloznije. Onaj koji nam postavlja takva pitanja, gledajući sa naučne strane, hoću reći, obično je....... zalutao sam. Izgubio sam osnovnu misao kojom sam hteo da ti, verovatno nešto sasvim nevažno, kažem, jer da je bilo od neke veće važnosti, ovo se sigurno ne

Kardinal Rišelje, punim imenom Arman Žan di Plesi de Rišelje (Armand Jean du Plessis de Richelieu, 1585-1642), stoji na razmeđi dvaju svetova, crkvenog i državnog, upravo zbog toga (zbog svoje crvene kardinalske odore) dobijajući nadimak „crvena eminencija" (Éminence rouge), dok će njegov uticajni politički savetnik, agent i tajni diplomata, Fransoa Žozef Di Tremble (François Joseph du Tremblay), takođe svešteno lice, kapucinski fratar, zbog sive boje svoje monaške odore dobiti nadimak „siva eminencija" (Éminence grise), otkuda sam izraz i vodi poreklo.

Počeo sam da pišem kraći komentar na Tasin tekst al se da izvinete odužilo pa ko velim da se ne baci. Nadam se da se Tasa ne ljuti.

Period druge Jugoslavije (Titove) može da se podeli na tri perioda:

1.     Vreme realnog komunizma

    U ovom periodu proleteri su zauzeli sve vile na Dedinju. Poubijani su ili utamničeni svi neprijatelji revolucije uključujući i one koji bi to mogli da postanu. Seljacima je oduzeta zemlja koju su generacijama teškom mukom sticali. Osnivane su zemljoradničke zadruge

Kukuruzi samo što nisu stigli za branje u seocetu na granici srpskog i rumunskog banata. Stanovništvo mešano pola srba pola rumuna. Blatnjave ulice i sitna kiša koja je rominjala.

Kuće podjednako stare i trošne ali su meštani nepogrešivo znali koja kuća je srpska a koja rumunska.  Rumunske kuće su bile okrečene nekim drugačijim bojama, činilo se veselije i urednije, bar spolja, od srpskih.

Na glavnoj ulici samo jedna crkva u koju su išli i jedni i drugi.  

I škola je bila jedna ali su nastavnici držali časove odvojeno na rumunskom i na srpskom.

Dok je bilo nastave.

Jutros sam na posao došao nešto ranije nego obično. Poručio sam sebi kafu u obližnjem restoranu i počeo da preslušavam  audio zapis. To inače retko kad radim ali s’obzirom da sam juče otišao kući mnogo pre isteka radnog vremena hteo sam da se uverim da je sve u redu. Moj posao je inače jako dosadan ali dok ne nađem drugi moraću da se strpim. Pogledao sam letimično listu poziva na kompjuteru ali nije izgledalo da ima ičeg važnog.

 „ Ako želite da nas ubijete dođite po nas“!!!!!!

„... noć je ušla u nas
i nasa srca su prazna
ali ne, sve je ružan san
jutro će promijeniti sve..."

Ako, u svetu u kome jesmo, nestane pojam pravde, istine, časti, poštenja, ljubavi... u svom izvornom obliku, šta će od tog sveta ostati? I kakvog smisla i razloga može čovek pronaći, da u tom i takvom svetu o(p)stane?

Nije nikakva tajna da mnogo ljudi oboljeva, bori se i umire od kancera. Uzroci mogu biti i jesu različiti, i to je posebna tema. Ali za sve obolele doživljaj je isti - rak stiže kao kazna, smrtna presuda... koju obavezno prate zdravom nepojmljiv strah od smrti, bespomoćnost, teret krivice, panika, i ono o čemu se najčešće ćuti, a to je stravičan osećaj izolovanosti i usamljenosti. Oko vas su sve ljudi ispred