Kažu da u životu postoje situacije koje razdvajaju dečake od muškaraca. Kada se pojavila mogućnost da idem kao jedan od prvih novinara u Egipat, nisam ni pomislio da je to nešto za šta treba preterana hrabrost. Jednstavno dobiješ zadatak i odeš.
Nemiri koji su se dešavali bili su mahom skoncetrisani u Kairu što je poprilično daleko od Crvenog mora i glavnih turističkih destinacija a uz to mi Srbi smo vremenom oguglali na ratnu opasnost, revolucije i kontrarevolucije tako da o bezbednosti nije bilo preteranih briga.
Da krenemo redom.
Let iz Beograda je bio malo poznatom egipatskom avio kompanijom “Memfis” i prošao je savršeno uz solidno posluženje i čak dve lepe stjuardese. Nova ali, čini mi se, moćna turistička agencija “United trevel international” nije ništa prepustila slučaju.

Danima smo u prilici da posmatramo u vestima kako Engleska gori. U plamenu su London, Birmingem, Liverpul, Notingem... Sve svetske stanice prenose da su demonstranti na ulicama i da pale, lome i pljačkaju. Ono što je simptomatično, jeste da niko ne kaže zašto. Koliko god sam osluškivao medije i internet, nigde u javnosti se nisu pojavili zahtevi, protesti nemaju vođe, nijedna politička ili sindikalna organizacija ne stavlja se na čelo protesta. Samo se pali, pljačka i ćuti.

Većina trezvenih izveštača sa ulica punih dima i akcije protest „vatra i ćutanje" analizira u kontekstu

Ne stižem da pišem koliko bih voleo a postoje stvari u zadnjih 7 do 10 dana koje su vredne komentarisanja. Nije baš utisak nedelje ali nije ni da nije.

 Onomad nas je iznenadilo zajedničko saopštenje patriJotske organizacije "Dveri" i sindikata policije u kome oni združeno kažu "nije na nama da se mešamo, ali paradu ponosa prvo treba odložiti a posle i zabraniti". Doduše kod preporučivanja ovaj čudni duo se poziva na bezbedonosnu situaciju i brigu se za stabilnost zemlje zajedno sa ustavnim poretkom. Doduše prave (ne)namerni previd da taj isti ustav svim građanima daje za pravo, da svima daje pravo, izjašnjavanja ili neizjašnjavanja kao i okupljanja ili neokupljanja, pravdajući potencijalnog silovatelja tezom da je žrtva, eto, imala prekratku suknju.

 Danas je hit na internetu kontovrtza oko izbora Nobelovog laureata za književnost. Par sati pre zvaničnog proglašenja je procurela vest da je Dobrica dobio značajno priznanje ne tviteru, pa je B92 napisao vest i objavio na radiju, pojedini mediji preuzeli, pa je priča demantovana. Internetom kruži i neko saopštene Srpske Akademije Nauka i Umetnosti koje je po svojoj prilici takođe spin. Evo šta kažu autori lažnog sajta nobelprizeliterature.org:

Mi smo grupa neplaćenih, samoorganizovanih web aktivista.

Cilj naše akcije je da skrenemo pažnju srpske javnosti na opasan uticaj političara i pisca Dobrice Ćosića, koji je i ove godine, u domaćoj javnosti, pominjan kao ozbiljan kandidat za Nobelovu nagradu.

Dobrica Ćosić je autor, javna i politička ličnost, koja deluje decenijama, uvek pri samom vrhu vlasti i najbližim krugovima moći, od Komunističke Partije bivše SFR Jugoslavije, preko inspiratora manifesta srpskog nacionalizma - zloglasnog Memoranduma SANU, zatim na položaju Miloševićevog predsednika ratne SR Jugoslavije, do današnje bliskosti namračnijim i najopasnijim pseudodemokratskim krugovima u Srbiji novog veka.

Pretpostavljam da mnogi ljudi nemaju celu sliku šta se dešava kada neko mazne podatke sa kartice kao što su skoro objavile mnoge banke u Srbiji pa je masa kreditnih i debitnih kartica bila blokirano. Evo kakav je scenario pljačke korak po korak.

Ako nema pomagača tipa insajder onda mangupi uđu u radnju koja ima čitač kreditnih i drugih kartica koji nije pričvršćen za nešto, to jest prenosiv je (manje više). Obično uđe par momaka koji su veseli i šarmentni i nikako ne izgledaju kao alkaide ili serbian terorist. Radi utiska sa njima često bude i par atraktivnih devojaka. Čak i kupe neke skupe stvari. Tempira se vreme ulaska u ranju na kraju smene pred zatvaranje. Veštim pokretima, proisteklim iz duge šanerske karijere, akreditovani čitač kartica zamenjuju sopstvenim, nefunkcionalnim. To niko ne može primetiti do jutra. Skinuti čitač se nosi na "sigurnu lokaciju" gde se otvara i u njega se ugrađuje "dodatna" elektronika koja u sebi sadrži memorijski čip i blutut.

I eto desilo se čudo neviđeno. I neočekivano. Vođa opozicionog bloka okupljenog oko SNS postao je voljom naroda predsednik Srbije. Čestitam. Ako je i neko verovao sve vreme u njega to sigurno nisam bio ja. U mirnijoj atmosferi, nego ranijih godina, bez nacionalno uzavrele krvi, birači su mahom praznim novčanikom odlučivali ko im više odgovara na mestu predsednika. Svojim glasom su nekog nagradili a nekoga, boga mi i kaznili.

Sada kada su prošli i parlamentarni i predsednički izbori, predizborna i međuizborna matematika dobijaju nove jednačine i nepoznate Od tvrdog zaricanja na bratstvo i jedinstvo između SPS i DS došli smo u situaciju "možda" i "videćemo". Čak i železano "NE" demokrata koaliciji sa SNS-om jedno vreme imalo zvaničnu definiciju "malo verovatno", pa je opet "NE". Sve je ponovo u igri na parlametnarnom nivou, samo je predsednik neosporan.

Uz poštovanje svih važnih događaja vezanih za 4. avgust. za mene je to drag dan zbog Marije Magdalene, u narodu poznate kao Blaga Marija. Ne religijski, već privatno. O tom, neki drugi put.

No, moj blogodrugar Pape (venčano 92), skrenuo mi je pažnju na još jedan značajan događaj.

Ovoga puta, ja samo otvaram vrata, a vi nastavite... samo pravo... čeka vas Pape i...

Rođendan Luja Armstronga.

1. juna 2007. godine, na putu od Ženeve ka Helsinkiju

Prethodnih dana pričao sam nekolikim ljudima o nesuglasicama koje sam poslednjih meseci imao sa jednom mladom koleginicom.

Stvar je, nekako, ispala sasvim banalna. U vreme kada se sve desilo, bio sam u nekim svojim preispitivanjima, a ona verovatno opterećena poslom. Nekako, desio se trenutak. Iz najbolje želje predložio sam joj da jedan materijal drugačije uradi. Ona je to, kako mi kasnije reče, shvatila kao tutorstvo i moj pokušaj da omalovažim njen rad. U svakom slučaju, otresla me je rekavši da se šef složio sa materijalom i da joj ne pada na pamet da sa mnom o tome razgovara.

Napisano 5. aprila 2006.

Pojavom kompanija koje nude jeftine avio karte, potpuno se promenio stil letenja po Evropi. Najveći broj kompanija danas nudi raznorazne popuste. Da bi to mogli da izdrže, usluga koju pružaju prilicno je ogoljena. Retko ćete danas na evropskim letovima dobiti više od sendviča i jednog pica. Sem ako niste u prvoj/poslovnoj klasi (mada to dodatno jelo i piće košta kao Svetog Petra kajgana). Neke kompanije nude samo bezalkoholna pića, a veliki broj naplaćuje svu hranu i piće koje poželite. Sve to svodi kontinentalne letove na "autobus" varijantu.

Osećaj

Stoga

Ruby

Posmatrala je odraz svojih nogu u ogledalu na zidu hotelske sobe a zatim njegove blještave čizme u polumraku.

- Nisu ti više potrebne. Tvoja karta je u jednom pravcu, ali ne vodi tamo kuda si hteo. One way ticket to Heaven baby - šaputala je kao mantru gledajući se u ogledalu.

Crveni ruž joj je bio neznatno razmazan oko usta, ali ona ga je krajnje pažljivo popravila domalim prstom. Onda se okrenula graciozno kao na pisti i lagano hodnikom krenula ka sobi gde je King ležao izvaljen na velikom francuskom krevetu, u kom su do maločas bili u strasnom klinču. Bio je to njihov poslednji, oproštajni seks pred njegov povratak kući u Australiju i poslednje izlivanje njegove sperme koju je u tu čast namerno razmazala po posteljini.

U trci za Belu kuću, Barak Obama nastoji da ubedi belo i hispanoameričko biračko telo, naročito kada je reč o siromašnim slojevima. Smanjeni socijalni sadržaji njegovog programa, kao i opšta prihvatljivost njegovih govora, možda su zapravo hendikep. Njegova kampanja, isto kao i uključivanje u vladu nekoliko ministarki "različitog porekla", postavlja granice egalitarnom pristupu, ograničavajući se na uspon - ili promociju - nekoliko ličnosti.

Tokom kampanje Baraka Obame, "rasno pitanje" dva puta je izbijalo na površinu. Prvi put januara ove godine, na dan pobede ovog kandidata na preliminarnim izborima u Južnoj Karolini. Odgovarajući na komentare Vilijama Klintona koji je ovaj rezultat pripisao velikom broju crnačkih glasova u Karolini, gomila odana Baraku Obami dočekala ga je skandirajuci: "rasa nije važna!"

mr. loader opet montira za nas:))

 

 Knjiga „Traganje za gradom“ je pogled na rad Arhitekte Đorđa Bobića u proteklih pedeset godina. Izabranih sto pet projekata i tekstova nastalih u proteklih pola veka traganja (za gradom) prikazani su redosledom po godinama kako su stvarani, u izvornom obliku prvog pojavljivanja.

In the Big Rock Candy Mountains

There’s a land that’s fair and bright,