Ko što ste videli,  imamo novo. Podelili autorske.

Kolegama iz klase čestitam, iskreno želim da svojom opcijom pisanja obogate ovo mesto i povrate mu bar deo nekadašnjeg sjaja, al spram sebe u tom društvu stvarno moram da kažem koju.

Ja sam mala Zilikaka

Ka u Njegoša mi svaka.

Nek rakija svud poteče,

Čestitam vam Badnje veče! 

Pre nešto manje od četiri godine u Poljoprivredno-veterinarskoj školi u Rekovcu eksplodirao je kotao. Srećna okolnost, bila je nedelja, u školi je u toku bilo takmičenje, te je dvorište bilo prazno.
To je izgledalo ovako:

Danas je stidljivo osvanula vest da se isto desilo u Hemijskoj školi u Leskovcu.

IZBEGNUTA TRAGEDIJA ..

Гост аутор: nikvet pn

Сви наши људи на раду напољу имају некако исту жељу. У родном селу потруде се да саграде здање велико и моћно себи за дику и удобну старост. У томе се још и такмиче међусобно. У Источној Србији нарочито. А благога појма немају да их је један њихов земљак одавно недостижно надмашио.

Елем,

Znate onu situaciju kad morate da sedite na nekom mestu, kad neko nešto izlaže, predaje, al to nešto vas ili potpuno ne interesuje i ne postoji situacija u kojoj bi vam neki od izloženih podataka dobro došao, il predavač svoj posao radi izrazito loše, pa vam je sve veći napor da ga slušate, čujete, ostanete budni.

A oči vam se same sklapaju.

Soba u prizemlju, na uglu. Zgrada sa kraja pedesetih. Trokrilni prozor, dobrim delom propo, duva kroz njega, pa se zimi dole stavi staro ćebe. Grejanje - mala TA peć.
Stan pripadao cimerkinoj babi koja je imala svoju veću sobu i svoju veću peć, al joj se nije bacalo u trošak, pa zime provodila kod rodbine (leta na moru, izdavala sobe, al nije to važno).
Osim te dve sobe, ostali deo stana nema mogućnost grejanja. Ne-ma. Ni kupatilo.
Kad se posle vikenda il još gore posle praznika vratiš, obično predveče sa torbama, u stanu je ladno kao na ulici.

Zamislite ovako: sedite u svom dvorištu, pijete kafu i ćaskate sa komšijama i onda toliko jeziv smrad koji se širi naseljem - po ko zna koji put za više od deceniju - učini da se pokupite unutra, zatvorite prozore i zaboravite da imate dvorište jer ionako ne možete da ga koristite.
Da, bilo bi to ok da je samo jednom. Desi se. No, kada je smrad višegodišnji, čak višedecenijski i gotovo svakodnevan, onda uradite ono što su uradili ljudi iz jednog zrenjaninskog naselja, njih nekolicina: ustanete od stola, uzmete svoje smeće iz kante i odete da ga ‘itnete preko ograde kafilerije. Vi nama vaše, mi vama naše.

Pre oko mesec dana, naše koleginice Razmišljam i Kleinemutter objavile su post o zgradi namenjenoj projektu „Predah" u Šekspirovoj 8.
Za one koji nisu pročitali, ili su zaboravili, evo LINKA, da ne prepričavamo

Tom prilikom smo došli do podatka da je razlog višegodišnjeg čekanja na otvaranje „problem sa grejanjem i klimatizacijom". To je zvanična informacija od Centra u Šekspirovoj.
Kako je investitor zgrade Agencija za investicije i stanovanje, kao deo gradske uprave, 5. novembra sam odgovornom licu, Luki Petroviću, opcijom ličnog uručenja dostavila sledeći dopis:

Prošao je i februar.

Ako se podsetimo, to je bio krajnji rok za predavanje zgrade u Šekspirovoj 8 na korišćenje.

To sve smo imali priliku da saznamo direktno od nadležnih iz uprave Beograda.

Za one koji ne znaju ili su zaboravili, posle intarvencije Poverenika, na mail mi je stigao koji sam objavila 15. januara i može se videti OVDE:

Ovih dana mašina za sušenje otkazala poslušnost, neće okreće bubanj i nekako smrducka.
Malo joj cinculirali i obavila šta je trebala, al se ozbiljno kvalifikovala za reciklažu.