Hteo sam da naslov bude drugačiji, konkretniji, otvoreniji, da bude sažetak, a ne nešto uopšteno, okolišno, sramežljivo, npr. “zašto ne smem nekom da kažem NE“,“zbog čega ne mogu da odolim lepim ženama“,“zašto mi je politika gadljiv, a od nje /posredno/ živim”,“kako to da svi imaju para, a ja ne“,“zašto ne prelazim semafor na crveno“, “zašto izbegavam svađe“, “zbog čega još trpim tapšanje po ramenima“, “zašto je linija nezameranja najpogodnija“….Možda bi ovim naslovima već započeo konkretnije pisanje, brže “otvaranje“, možda su sami naslovi odgovori ili ih ne želim, pa odugovlačim. Neću rešenje soptsvenih muka. Čudo koliko sam privikao na njih. Kada ću da ih se otarasim? Ali, to je druga tema.

Život je nepresušan izvor umetnosti.Umetnost je oplemenjivač života. Prepreka među njima ne sme biti.

Razumeti ove tri jednostavne rečenice ne bi trebao da predstavlja poseban problem ukoliko čovek razmišlja jednostavno bez primesa onoga što je pokupio kroz školvanje, rad, nauku, džabalebarenje, hobije,

   Nije ništa novo, ali za mene jeste, jer me je pogodilo. Nije mnogo, kasnije kada sam se smirio i ukapirao sa kim imam posla, rekoh sebi što se uzbudjuješ to je tako nornmalno u državi koju voliš iako tu ljubav drugi kvare. Nije meni do ljubavi, poštovanje tražim, što manje poniženja, izopštavanja iz stvarnosti, hoću da plutam kuda i drugi, bar u onom, većem, delu gde sam nemoćan da se suprotstavim. I, pokazalo se da sam nemoćan.

   U poslednjih godinu dana, sticajem raznolikih okolnosti, ostao sam bez tri broja mobilne telefonije. Ovaj, treći,

 Otkrivaju se tajne Deda Mraza.

 Crveno odelo, verovatno da bude uočljiviji na zimskoj belini; crveni obrazi, crven nos...dolazi nam sa hladnog Severnog pola...Naime, veruje se da odevanje u ovu atraktivnu boju povodom novogodišnjeg slavlja donosi sreću i uspeh tokom cele godine. Bela kosa i brada govore nam o starosti Deda Mraza i čistoti koju prenosi na najmlađe.

Neću da imam četiri godine!!!

Hoću duduuuuuuuu!!!!!!!!!!!!!!

Jaoooo... nešto mi smeta.

Boli me  to . 

Kada će to proći?!

Zašto smeta i boli?! 

Mozak mi govori: hoću dudu, hoću dudu......hoću dudu...hoću dudu.... 

Hoću da imam  tri godine!

   Boli  nepoznato, baca u neizvesnost, magluštinu tmurnu gde ne možemo da se vidimo, razaberemo, dodirnemo.. gde samo dah i uzdah naslućuju težinu.

   Nemamo meru za kamen da se popnemo iznad tog nedoživljenog, uraganskog, razdirućeg tako majušnog , a tako ogromnog, pola vasione dodiruje. Da se popnemo za sekund izbavljenja, premoštavanja toga uznemirujućeg, neznanog tvorca  trena ustalasale tačke u nama.

   Izgubljeno se osećamo kad trnci krenu od malog prsta, u stomaku jurišaju, pogađaju nenadano, al’ sigurno, u grudima po koji eksplodira, u grlu zastane, premišlja se ,  na temenu pokušava da izbije i objavi pobedu.

   I, nemilo se osećamo u neprepoznavanju sebe kao slučajnosti, prolaznosti , večnosti što se nada.

...kako naučiti nešto novo ili kako javu pretvoriti u san.

  Unuka Anja čim se probudi sanja. Tokom noći se pita  ima li šta da sluša, gleda, čita, piše, crta...ima li šta novo za dedu.

  Svako jutro, kad bajka ode na posao, izmišlja nove igre, priče, pidžamske drame, da muči dedu, kao na primer: spoji jagodice prstiju, razdvoj dlanove i prste, savi  srednji i mali prst, pa onda palac i mali...i baci balon visokoooo u nebo, nebooo, nebooooo....Nisi dobro uradio , vidi da te naućim, ovako spojiš palac, kažiprst, srednji, domali i mali prst, onda, da  može balon da stane, razdvojiš dlanove i prste, vidiš, tu balon staje.

  Da li je slučajnost da se na Savindan, 27.januara rodio Lukijan Mušicki, vladika, prosvetitelj, pesnik, poliglota...? Verujem da nije. Velikan koji je bio ispred svog vremena, a o njemu se tako malo zna! Nema godišnjicu, retko se spominje njegovo ime, sem u rodnom Temerinu u kojem odnedavno ime Lukijanovo nose kulturni centar, srednja škola, izviđačka organizacija. Ispred opštinskog zdanja postavljena je bista Lukijana Mušickog. Povodom 233 godine rođenja, KIC “Lukijan Mušicki“ 11.februara u Temerinu će upriličiti veče “Lukijan Mušicki i 21.vek”- govoriće dr Sava Damjanov, dr  Šandor Pal i studentkinje književnosti Korana Milanko i Margita Tot. Biće otvorena izložba fotografija i dokumenata o Lukijanu Mušickom.

  Posle devet vladala je pustoš uzavrelim krugom iz koga je izbačena budućnost u Zmaj Jovinu i Dunavsku. Štangla koju sam grejao bila je bliže parku gde su završavali oni kojima se zavrti u glavi ponavljajući beskonačan krug. On se izobličavao pogledima, slučajnim dodirima, pardonima, konjino prati se, izvini, potkuj me petakom il’ me nerviraj do kafea. Bio je fazon doći, ali i ne doći prvi, otići pa se vratiti  vidi on/ona  nešto muvaju, imaju važna posla, gde su bili, šta su radili….?

  Leka je časkom skočio do Stevana Branovačkog da pogleda reklame. Matura: geografija, crna metalurgija, drvna industrija, proizvođači voća i povrća,  hidrocentrale.. naučio je više nego u knjigama.

Померањем казаљки на часовницима за један сат унапред данас у 02.00 на 03.00 часа, почиње летње рачунање времена.