M.

Moja sestra je odrasla na panku, ja sam odrasla na narodnjacima. Moja sestra je volela školu, ja sam volela da igram fudbal i rukomet. Još uvek imam taj muški ponos u sebi. Ne volim što moram da saginjem glavu pred ljudima koji to ne zaslužuju.
Kada sam završila srednju školu, počela sam da konobarišem. Bile su devedesete, a ja sam dobro zarađivala od bakšiša. Kafići su bili puni izbeglica, bilo je mnogo novca po lokalima.
Sa dvadeset

Prije dva mjeseca vidio sam Momu Kapora u "Maloj fabrici ukusa", nedavno otvorenom restoranu u jednom od ljepših beogradskih kvartova, na Neimaru. Sjedio je odmah kod ulaza, s dvojicom starijih ljudi, čija su lica djelovala kao da se u životu nisu nagledali gradskih fasada. Morali smo proći pokraj Kapora, prolaz je bio uzak, tako da smo se on i ja skoro kucnuli laktovima.

Roman destilirane mržnje

Poslije sam sjeo tako da ga mogu gledati, onako iz stražnjeg poluprofila, i razmišljao sam o tome da mu priđem, pružim mu ruku i predstavim se. Pa da tako završimo

      ******

.

xy. xy. 2010

Danas iživljavanje.

Već smo navikli, osećaj je postao samo neprijatan, i ništa više. Kao kada klinac u nedelju uveče odgledaš  ’’Sportski pregled’’ , znajući da te čekaju ponedeljak jutro i škola.

Dok ga biju, Smrda  peva pesmu  benda  STUDENI STUDENI, posleratni  NOVEMBAR.

Ide ovako...

’’ Gledaj kako ljubav umire za jedan dan,

Gledaj kako suze  lokve postaju…

Udahni zadnji put bitno je da nestanes,

Pusti krv iz zila, vici dok umires…

Šta će 

Vučiću opozicija, dosta su mu onaj Babić, Vulin i slični 

Izvodi iz intervjua koji je za portal Moj Novi Sad sa mnom vodio novinar Duško Domanović

Srbija kao društvo više ne postoji... Postoji teritorija koja se tako zove, geografski pojam. Ali kao društvo mi ne postojimo, zato što smo se sveli na tu teritoriju na kojoj neki ljudi, u nedostatku sposobnosti da se bave sobom i svojim životom, radije gledaju rijaliti programe. Onda, sa druge strane, imaš tu, uslovno rečeno, „elitu“, koja posmatra taj nesrećni svet i kaže „to je polusvet“. Ja kažem, čekaj, ukoliko tri četvrtine, ili četiri petine populacije u jednoj zemlji spada u polusvet, šta je sa nama koji sebe tu ne vidmo? Šta se sa nama dogodilo? Ukoliko smo u međuvremenu prespavali nekoliko decenija i nismo primetili da se taj polusvet oko nas toliko namnožio, da još malo pa neće biti ničega drugog, šta je onda sa nama, šta je sa našim vrednostima, šta smo mi činili da te vrednosti odbranimo?

 ....

  nistagmus