Blizi se moj rodjendan koji me uvek raduje umesto da me zaprepasti ili uplasi. To su uspomene iz detinjstva, ocekivanja, pokloni, torta. Kako starimo, detinjstvo je godinama unazad sve dalje, i samo izdvojena secanja ostaju.

Kada bi vi znali koliko sam ja zelela da imam nekog jazavicara na baterije koji je licio na pravog psa,milsim da je i hodao i imao lanac. Umesto toga, dobila sam  igracku koker spanijela negde iz inostranstva i nazvala je Bernika jer sam obozavala  Bernardince.Nije bilo tad moderno, psi, lutalice, udomljavanja, a imati rasnog psa koga si kupio,  tek retko ko

Buda je više puta ponovio reči: Treba gajiti ljubav, voleti sve što je živo, drveće, životinje i ljude i ni na koji način im ne nauditi, rečju ili delom!

Mnogo pre nego što sam za ovo saznao, hodajući, pomno sam motrio da ne zgazim neku bubicu ili mrava. To činim i danas.

Ali ima još nešto, kako ćete ga protumačiti vaša je stvar, možda ćete biti u pravu a možda i ne. Naime, hodajući, šetajući, izbegavam da stanem nogom na senku deteta, žene ili muškarca koji mi dolaze u susret. Usporim ili ubrzam i preskočim senku. Da li je to neki mentalni poremećaj,

Dakle, još jedan u seriji lakih blogova na važne životne teme, kao što je u ovom slučaju naš najveći nacionalni praznik, 4. jul, Dan Nezavisnosti.

- чудесна моћ музике, прве од свих уметности, јер само она васпитава душу ( г Д. Бокан)

како старим, а склон асертивном начину комуницирања, захвалан сам саговорник чему вероватно доприносе и снови моји који су углавном несиметричне драматургије која креће од ситног реализма и реалног декора ка неком метафоричном простору па се мало разликује од конфузне стварности из које одласком на починак покушавам побећи обзиром да колоплету недоречености дневних догодовштина исчекујем (ваљда) тим чином слуђености ми дорек.

me retko vara, ovog puta ne! Pogrešio sam što sam postavio tekst Stranac! Šta je koga briga za moj život i moja sećanja. Zato nastavka neće biti.

Od kad znam za sebe pok. otac je pravio italijansku hranu, ono što danas zovu "pasta". Lazanje, kanelone, špagete bolonjeze, i "one bele špagete" tj. karbonara. Ja sam (u svoj svojoj 'dečjoj pameti') bio samo posmatrač većine toga pošto sam odbijao da jedem išta osim pomenutih špageta bolonjeze (zaboga - špagete su CRVENE, dakle bez gluposti i eksperimenata), tek kad sam dosta kasnije postao skro pa svesno biće (moguće čak iza punoletstva) sam pristao da probam 'te bele'. Ako zanemarimo sve te paste nije bio neka domaćica i bog zna kako strastven kuvar opšteg tipa, imao je neki

Svaki izborni ciklus pojede 4 godine.

Na svake 4 godine država je sve razlupanija i opljačkanija, mi smo 4 godine stariji, u odnosu na svet smo još zaostaliji nego pre 4 godine, vode i livade su nam još zatrovanije, a mladih za 4 godine iz zemlje ode na desetine hiljada.

   - ono što primećujemo kod drugih je refleksija onog što preziremo u sebi (прочитах)

читалац би писцу требао да верује да влада својим занатом.није то само питање стила треба наиме бити дорастао жељи да давнашња збивања поново оживе јер читаоцу појаве за које не зна морају бити заоденуте у разумљиву причу ( а не ко она којој само недостаје конобар - не зна се ни ко пије ни ко плаћа). плетење речи у магловит смисао томе може само одмоћи ,док, пак банализацијом, се често постиже уверљивост причања.а није ни да ,са напором скрпљане крпарије и преписарије, понекад не помогну ......упс.