"Jednom si me pitao šta je u sobi 101. Ja sam ti rekao da odgovor znaš i sam. Svi znaju. U sobi 101 je najgora stvar na svetu" 

O'Brajan

"

."..Kako može metro da se otvori, to mi nije jasno. Dugo su ga pravili, mislim da je Evropa to od nas tražila, tapkali smo u mestu, trebalo se približiti Evropi.. Pola love je od zajma, građani su hteli da siđu pod zemlju pošto poto. Evropa je već odavno bila pod zemljom, mi smo nešto čekali i odlagali taj trenutak.

.....
...Sa jednom kartom mogu da se vozim ukrug, ali nikad neću moći da izađem napolje. Svejedno je, grad je isti i dole i gore....
....

....

....Krug ima vertikalnu

  Soldier Blue

Da li se neko seća ?
Ja sam se setio  pre mnogo godina, pa i pre deset godina , pa u skorije vreme a i sada mi je na pameti.
Slučajnost?
Ko će ga znati. Samo znam da je osećaj isti, kao i onda kada sam prvi put gledao, 

• Blues baby ,samo blues

"

- Da nema vjere, ljudi bi klali i robili.
- A zašto kolju i robe danas?
- Jer je nema.
- A zašto su klali?
- Jer je nije ni bilo.
- A kad je prema tome bila?
- Nikada!

...

Govorit će mi:

              Dobro  je  napustiti  život  kad  sve  imaš, kad  si srećan materijalno i duhovno, i ništa ti nije potrebno (Plutarh -  Πλούταρχος)

Opet nova žrtva, i opet je sudska medicina došla do zaključka da je reč o ludaku! Jer ti doktori nikako ne mogu da pretpostave da je čovek u stanju da se i pri zdravom razumu odluči na samoubistvo... Tu je uzrok realizam, a ne ludilo (F. M. Dostojevski - Ф. М. Достое́вский)

            Jukio Mišima je završio svoj život

          Pre tri godine, Nora Vinsent (Norah Vincent) je živela kao muškarac. Nije promenila pol, nije započela dugotrajan proces hormonske terapije, Nora Vinsent uopšte nije transseksualna. Zašto onda? Odlučila je da živi kao muškarac da bi naučila šta to znači i kako to izgleda. Želela je insajderske informacije o muškarcima, o dinamici prijateljskih odnosa, o odnosu prema hrani, seksu. itd. O čemu razgovaraju,

 Mišima ne samo da je završavao svoje rukopise na vreme, radi predaje urednicima, već su ti rukopisi uvek bili čisti (za razliku od drugih autora, čiji su rukopisi često bilo nečitko škrabanje da su urednici morali da zapošljavaju specijaliste za dešifrovanje rukopisa tih autora). Naime, Mišima čak nije morao ni da prepisuje svoje radove. Njegovi izdavači se slažu da nikada nije ništa ispravljao: tekst je bio završen u njegovoj glavi pre nego što bi ga on ispisao svojim lepim rukopisom. Džon Nejten, prevodilac, poznanik i prvi biograf

"Zašto mi se reči kao što su ove, čine tako bezizražajne i hladne? Da li je to zato što

nijedna reč nije dovoljno nežna da bude tvoje ime?"

" "
J. J.

"Znaš...

ja znam da od ovog
nikada neće biti pesma

to je samo
nešto od onog što činim
da ne bih napravio glupost...