Seli smo ispod ladoleža i priča je sama potekla. Prema kazivanju gospođe Juhas, rođena Zemunka Bela Rohel Frajnd je još od detinjstva bila drugačija, naviknuta da joj život više uzima nego što daje. Tokom Velikog rata austrougarske vlasti deportovale su njihovu porodicu u Bačku Palanku, rodno mesto Belinog oca.

– Jednom mi je pričala kako su se sve njene dečje igre

Nove priče u konkursu za Naj-maminu priču.

Podržite naše mame.
Čitajete njihove priče i glasajte.

Glasanje se obavlja davanjem preporuke (klikom na oznaku "PREPORUČI" u dnu komentara).

Za priče mogu glasati svi registrovani korisnici Bloga B92.
Svakoj priči moguće je dati glas u naredna 72 sata od trenutka objavljivanja.

Naslovi su sledeći:

1. Slatke muke
2. Mast i šargarepa

Da podsetimo da vaše priče na februarsku temu možete slati do kraja meseca na mejl: maminaprica@bitkazabebe.rs

 

Već par dana mojom fejzbuk ulicom provlači se  tekst potpomognut upozorenjem :   -Obavezno pročitati

Kako sam po prirodi radoznao odlučim se da kliknem na link. Kad tamo međutim.

 

 

 

 

 

 

Dok srčem prvu jutarnju kafu ...

 

Srk ...

Listam novine, srkućem kaficu, pa tako saznajem sledeće vesti ...

Srk ...

Uhapšen je Milorad Komadić ...Iako je ostario...izgleda kao Mladić ...

Srk ...

Uskoro bi mogao biti izručen Hagu ... a što se njegovog zdravstvenog stanja tiče, neki smatraju, da ako bude delio ćeliju sa svojim nekadašnjim saborcem ... o njegovom zdravlju će brinuti lično dr. Dabić ...

Srk ...

Inače što se samog izručenja tiče, pre sam sklon da verujem da će ga izručiti u jednom komadu ... nego kao Komadića ...

 

          Za sebe mogu reći mnoge stvari, ali da sam apolitičan nije jedna od njih. Otkako znam za sebe, politika me interesuje. Neka od najranijih mojih sećanja odnose se na TV dnevnik - nisam imao pojma ko su good guys a ko su loši momci, nisam znao šta je partija, šta zastava, šta su izbori, ko su ministri i čemu služi premijer, ali znao sam, slutio sam bolje je reći, da se u celoj toj stvari zvanoj politika,

Ladolež na mojoj nevelikoj terasi okrenutoj ulici, tih je dana veoma brzo osvajao naš zajednički životni prostor i štitio ga od prolaznika, koliko je mogao. Gotovo svakoga jutra, na terasi bih zaticao mnoštvo novih, širokih listova, koji su je za svega par nedelja pretvorili u iznenađujuće bujni, zeleni paravan. Tako sam mogao da provodim vreme na terasi, a da to sa druge

     

Nije bilo redakcije štampanih, elektronskih

ministarstvo kulture je dobilo veoma mali budžet.
znamo da nema novca za filmsku i pozorišnu produkciju,
( osim za lečićeva multimedijalna iživljavanja, ali nije to tema)