"K'o nekad u osam i sad prodjem ulicom tvojom
I stanem sam pod prozor tvoj.
Ponekad u osam i sad zvizdim ulicom tvojom,
I stanem  sam pod prozor tvoj.”

Старији љубитељи лика и дела моје маленкости, свакако знају за мог 18 година млађег брата и памте да су његов долазак на свет и, прилично тешко, прихватање чињенице да пред моју војску отац и мајка још увет раде те ствари (?), описани у једној од прича у књизи ,,Гадан деда Растем''.
Причао сам тада, пре више од десет година, да никад нисмо заиста били блиски и да ми је жао да је јаз генерација учинио оно што јаз генерација има у свом опису посла.
Али о томе нешто касније

Знате шта је либар?
Оно :
,,у либар својих дугова,
упиши мене,
јер одавно те купујем,
са оним што си хтјела чут...

jedne veceri u beogradu, mogla bih da pocnem recenicu…a gde drugde, pitam se,kad gde god da odem, ipak ce to neko vece da pripadne mom gradu.

    - живот нам баш промиче,али траг од живота може потрајати ( Гђа М.Васић)
радници градског зеленила, а према дугогодишњем уговору, одрадише јесењи сервис флоре у нашем кућном парк(ићу), а Унука искористила прилику па узурпирала један кутак за свој школски еколошки пројекат под називом Џивџани града те јој поменути подигоше солитер за врапце богато опскрбљен шароликим кљукљуц асортиманом и са потребним џбуновима флоре које их привлаче. врабише ,које ја ко зна кад уочих по крошњама у улицама града, јер их јок, су битни обзиром да тамане комарце, али и што својом живахношћу и цвркутом уносе неки релакс у живце нам, база је пројекта Унукиног. наравно успут зрихташе и базен са водоштрцом прошаран позлаћаним рибама и корњачицама,ofskroz.

  - текст почиње да значи и да комуницира једино због интервенције читаоца (G.Čezare Serge)

(овофебруарске прибелешке)

- одвајкада се сматра да људе рођене на преступни дан током преступне Године прати срећа констатовасмо данас за ручком код слављеника Срећка исписника ми који закорачи у трећу деценију живота

(по дневничкој прибелешки с'краја 21. века)
 - привлаче ме прекомбиновани текстови кроз које је могуће бесконачно лутати
тек кад наслутим траг жижка за срећну потрагу амалгамације сличних прозно-поетичких покушаја  одважим се да гвирнем у нагомиланост садржаја мозговног ми дрангуларијума те ненасумце исчачкам их те преточим у састав умишљен за приказ блогочитаоцима који се ,кад узоће, приме на то ...... (к'о мушкатле) ,