Starenje slike, urušavanje mita i loše umetničke kopije...

Već odavno se povremeno čuju razna naklapanja o tome šta će biti u Jugoslaviji poslije mene. To je donekle i zbog toga što oni koji se time bave uopće ne razumiju naš društveni sistem... Mi, kao što znate, imamo kolektivno rukovodstvo... Prema tome ja mogu svakoga dana otići a da se ništa neće mijenjati.                                                                                                           Josip Broz Tito (1976)

Kao što je raskoš Titovog dvora bila u nesrazmeri s realnom snagom zemlje koju je vodio, okončanjem hladnog rata i nestankom bipolarno ustrojenog sveta i Titova politika sedenja na ogradi, koja je Jugoslaviji donosila velike i očigledne benefite, sve više je pokazivala elemente samourušavanja.

Na novinama je datum 12. mart, ali to o čemu one pišu dogodilo se zapravo jedanaestog, a moglo je (no o tome u novinama nije pisalo) da se završi i 10. marta ... no ti datumi ustvari nisu ni bitni (osim kao povod ovog bloga), jer sve što je dovelo SSSR do 11. marta 1985. počelo se dešavati mnogo, mnogo prije, a ovo je bio samo početak završnog čina.

 Aris Movsesijan u novom blogu na www.klikeri.rs  govori o masovnom odlaženju, naročito mladih ljudi u inostranstvo. Parafraziraću jednu njegovu rečenicu: Toliki broj ljudi koji rade u inostranstvu su kapital koji treba iskoristiti.

Kako? U mikrosvetu, na individualnom nivou, ta "eksploatacija" se sigurno, masovno dogadja a, nagadjam, često i na obostrano zadovoljstvo. Evo kako:  

Imam intenzivne kontakte sa našim ljudima koji žive u raznim zemljama. Koristim i sve te čudesne kanale za komunikaciju

Dakle, “Ručak kod princa od Srbije Republike Srbije”
"Danas  se srećemo u Srbiji da proslavimo 50. godišnjicu osnivačke skupštine nesvrstanih i istorijskog lidera Josipa Broza Tita i njegove kolege koji su osnovali Pokret".

 Da ne bude zabune, ovo nisu reči nikoga od zvaničnika Srbije,

Геноцид који је извршила Независна држава Хрватска над Србима од 1941-1945, прећуткиван је након рата у име оне елузивне титоистичке идеологије братства и јединства која је тада била на снази. Колико год је незамисливо да неко јеврејско дете не зна о "шест милиона" и да су нацисти зли, или да јерменска деца не знају за турска злодела,

Videla žaba da se konji potkivaju pa i ona digla nogu.Tako i Srbija po ugledu na bivše istočnoevroske lagerske države poče da se bavi dekomunizacijom, tranzicionom pravdom, rehabilitacijama i lustracijama, što neki lepo iskoristiše da se na miru bave sumnjivim privatizacijama i drugim mahinacijama.

Građanima Srbije konačno je i na sajtu vlade dostupan državni projekat "Otvorena knjiga žrtava“ kao jedinstven poduhvat u Evropi , a moguće i u svetu ”. Nesumnjivo da je jedinstven ako ništa kao primer ideološke ostrašćenosti i moralnog sunovrata. Srbija još uvek ne zna, niti se ko mnogo trudi, da utvrdi tačan bro,  ime i prezime svih Srba likvidiranih npr. u Jajincima, Srba-državljana Srbije poginulih u ratovima 90-ih, pa ne zna ni tačan broj niti je popisala sve stradale u NATO agresiji 1999.godine, ali zato popisuje sve koji su stradali u tzv. komunističkim zločinima. Sajt je zaista dobro opremljen i ne zaostaje iza, po tom, pitanju istomišljeničkih pokreta u ostalim državicama bivše SFRJ, čak ima i “koristan link” o stradanju hrvatskih domoljuba, uključujući i Stepinca,  od komunističkih zločinaca.

Konstantinova baba  rođena je  u gulagu. 1918.