Ja blogerka:)

Jednom davno, sto mu dodje pre neke 2-3 godine, upoznah jednu zenu. Nemica, drzala nam neki kurs o umecu poslovne komunikacije. Odavala je utiska jake zene „sa perigreom". Valjda zbog male razlike u godinama, nekako sam joj zapala za oko. I tako me je pozvala jedan dan na rucak u kantinu. U tom periodu prolazila sam kroz jos jednu od kriza u svojoj tadasnjoj vezi. Bila sam savrseno izgubljena, mada toga nisam bila svesna. Mislila sam da konacno, posle jos jednog raskida, drzim svoj zivot pod kontrolom. A onda me je ona jednim ruckom rasplakala. Rekla mi je, kao da je bila baba Vanga Boze me ‘prosti, da joj se cini da ne postoji neka zenska osoba u mom okruzenju koja mi je uzor u zivotu i da sve dok je ne nadjem necu biti bolje. Zamislila sam se nad tom recenicom. Jedina zenska osoba sa kojom sam bila istinski bliska i kojoj sam se divila upokojila se pre dvadeset godina. Moji uzori bili su uglavnom muskarci.Uspesni. Oni koji rade 24x7. Koji nemaju vremena za opustanje i gluposti. Uplasila sam se od tih "prorockih" reci i mada sam mislila da posle kursa ostanem sa njom u kontaktu, to se nije desilo.

Od tada se mnogo sta promenilo, nove zemlje, novi ljudi, nova osecanja. Ali jedno nije. Jos uvek nemam svog zenskog uzora. I mada mislilm da bi mi mozda bilo lakse da je imam, trudim se da od svake zene koju znam usvojim nesto pozitivno i napravim modlu mene buduce. Tako sam eto zalutala i na ovaj sajt kao blogerka. Upoznah jednu predivnu damu koja ovde cesto obitava i koja mi otkri ovaj cudesni svet.